ЗАКОН
о заштити од пожара
„Службени
гласник РС“, број 111 од 29. децембра 2009.
I.
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1.
Овим законом уређују се
систем заштите од пожара, права и обавезе државних органа, органа аутономне
покрајине и органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других
правних и физичких лица, организација ватрогасне службе, надзор над спровођењем
овог закона и друга питања од значаја за систем заштите од пожара.
Одредбе овог закона сходно
се примењују и на заштиту од експлозија.
Систем заштите од пожара
Члан 2.
Систем заштите од пожара (у
даљем тексту: заштита од пожара) обухвата скуп мера и радњи за планирање,
финансирање, организовање, спровођење и контролу мера и радњи заштите од
пожара, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и гашење пожара,
спасавање људи и имовине, заштиту животне средине, утврђивање и отклањање
узрока пожара, као и за пружање помоћи код отклањања последица проузрокованих
пожаром.
Субјекти заштите од пожара
Члан 3.
Субјекти заштите од пожара
су државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединица локалне
самоуправе, привредна друштва, друга правна и физичка лица.
Појмови
Члан 4.
Поједини изрази употребљени
у овом закону имају следеће значење:
1) пожар је процес неконтролисаног
сагоревања којим се угрожавају живот и здравље људи, материјална добра и
животна средина;
2) експлозија је процес
наглог сагоревања који настаје као последица употребе запаљивих течности и
гасова и осталих горивих материја које са ваздухом могу створити експлозивну
смешу, праћену ударним таласом притиска продуката сагоревања и порастом
температуре, као и наглог разарања плашта посуда услед непланираног или
неконтролисаног ширења флуида и разлетања делова уређаја, технолошке опреме или
објеката, којим се угрожавају живот и здравље људи и материјална добра;
3) хаварија је разарање
основних склопова постројења у привредним, јавним и другим објектима које
представља опасност за живот и здравље људи, за материјална добра и избијање
пожара;
4) спасавање представља
интервенцију ватрогасно-спасилачких и ватрогасних јединица ради заштите људских
живота, телесног интегритета и материјалних добара приликом пожара, хаварија и
других ванредних догађаја, у складу с посебним законом.
Начин остваривања заштите од пожара
Члан 5.
Заштита од пожара остварује
се:
1) организовањем и
припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење заштите од пожара;
2) обезбеђивањем услова за
спровођење заштите од пожара;
3) предузимањем мера и
радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добара и животне средине
приликом избијања пожара;
4) надзором над применом
мера заштите од пожара.
Обавезе субјеката заштите од пожара
Члан 6.
Субјекти заштите од пожара
дужни су да поступају у складу с обавезама утврђеним овим законом и прописима
донесеним на основу њега, да обезбеде примену планова заштите од пожара и
других аката и одговорни су за сваку активност којом мењају или могу променити
стање и услове заштите од пожара.
Субјекти заштите од пожара
дужни су да ангажовањем расположивих људских и материјалних ресурса учествују у
гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром, ако то могу да
учине без опасности за себе или другога.
Начело заштите
Члан 7.
Основни циљ прописаних мера
заштите од пожара јесте заштита живота људи, телесног интегритета, материјалних
добара и животне средине.
Начело превенције
Члан 8.
Превенција заштите од
пожара обезбеђује се планирањем и спровођењем превентивних мера и радњи тако да
се што ефикасније спречи избијање пожара, а да се у случају избијања пожара
ризик по живот и здравље људи и угрожавање материјалних добара као и угрожавање
животне средине сведе на најмању могућу меру и пожар ограничи на самом месту
избијања.
Начело сталности
Члан 9.
Заштита од пожара се
организује и непрекидно спроводи на свим местима и у свим објектима који су
изложени опасности од пожара.
Начело јачања свести
Члан 10.
Субјекти заштите од пожара
подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите од пожара
кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја,
усавршавања у процесу рада, као и јавног информисања.
Начело јавности
Члан 11.
Државни органи, органи
аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе, привредна друштва и
друга правна лица дужни су да обавештавају јавност о стању заштите од пожара и
чине доступним потребне информације, у складу са законом.
Начело сарадње
Члан 12.
Субјекти заштите од пожара
дужни су да међусобно размењују информације од значаја за заштиту од пожара и
ускладе активности од значаја за заштиту од пожара.
Република Србија сарађује у
области заштите од пожара са другим државама и међународним организацијама.
Начело солидарности
Члан 13.
Субјекти заштите од пожара
дужни су да међусобно помажу једни другима у отклањању последица пожара.
Начело одговорности
Члан 14.
Одговорна лица у државним
органима, органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе,
привредна друштва и друга правна и физичка лица одговорна су за спровођење мера
заштите од пожара.
II.
ПЛАНИРАЊЕ И ОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Стратегија заштите од пожара
Члан 15.
Стратегију заштите од
пожара (у даљем тексту: Стратегија) доноси Влада.
Стратегијом се утврђује
стање у области заштите од пожара и мере које треба предузети.
Стратегија се доноси за
период од најмање пет година и садржи нарочито:
1) опис и оцену стања у
области заштите од пожара;
2) основне циљеве и
критеријуме за спровођење заштите од пожара у целини, по областима и просторним
целинама са приоритетним мерама заштите;
3) услове за примену
најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других мера за
заштиту од пожара;
4) дугорочне и краткорочне
мере за спречавање избијања, ублажавања последица пожара и контролу спровођења
мера заштите од пожара;
5) начин обезбеђивања
средстава за заштиту од пожара.
Санациони план
Члан 16.
Привредно друштво и друго
правно лице доноси санациони план за отклањање последица пожара.
Јединица локалне самоуправе
доноси санациони план за отклањање последица пожара на својој територији.
Аутономна покрајина доноси
санациони план за отклањање последица пожара на својој територији.
Влада доноси Санациони план
Републике Србије за санирање последица проузрокованих пожаром ако последице
пожара превазилазе могућности санације јединице локалне самоуправе или
аутономне покрајине, ако опасност од пожара угрожава објекте и простор од
изузетног значаја за Републику Србију или на њему изазива велике последице и у
случају хаварије.
Санациони планови садрже:
стање, мере, процену утицаја на живот и здравље људи, процену утицаја на
животну средину, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана.
Министарство унутрашњих послова
Члан 17.
Министарство унутрашњих
послова (у даљем тексту: Министарство), у оквиру свог делокруга, обавља послове
значајне за спровођење заштите од пожара.
Министарство обавља послове
који се односе на:
1) планирање, организовање
и спровођење мера заштите од пожара;
2) превентивне мере за
спречавање избијања пожара и ублажавања последица пожара;
3) надзор над применом
одредаба овог закона и прописа донесених на основу њега, планова заштите од
пожара и других аката који се односе на заштиту од пожара;
4) стручно оспособљавање
припадника ватрогасно-спасилачких јединица;
5) школовање и усавршавање
лица за обављање послова заштите од пожара;
6) израду Стратегије и
Санационог плана;
7) сарадњу с осталим
субјектима заштите од пожара;
8) друге послове у области
заштите од пожара одређене законом.
Министарство одбране и Војска Србије
Члан 18.
Министарство одбране обавља
послове који се односе на уређивање, планирање, организовање, спровођење и
контролу заштите од пожара и експлозија у Министарству одбране и Војсци Србије
у складу с одредбама овог закона, закона којим се уређује систем одбране Републике
Србије и прописима донетим на основу закона.
Аутономна покрајина
Члан 19.
Аутономна покрајина у
оквиру надлежности утврђених Уставом и законом, обезбеђује услове за спровођење
мера заштите од пожара и пружање помоћи код отклањања односно ублажавања
последица проузрокованих пожаром и доноси акте за унапређење стања заштите од
пожара.
План заштите од пожара аутономне покрајине
Члан 20.
Аутономна покрајина доноси
План заштите од пожара који садржи нарочито:
1) приказ постојећег стања
заштите од пожара;
2) процену угрожености од
пожара;
3) организацију заштите од
пожара;
4) предлог техничких и
организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од
пожара;
5) прорачун потребних
финансијских средстава;
6) прописане прорачунске и
графичке прилоге.
На План заштите од пожара
прибавља се сагласност Министарства.
Јединица локалне самоуправе
Члан 21.
Јединица локалне самоуправе
у оквиру надлежности утврђених Уставом и законом организује и обезбеђује услове
за спровођење мера заштите од пожара и пружање помоћи код отклањања односно
ублажавања последица проузрокованих пожаром и доноси акте за унапређење стања
заштите од пожара.
План заштите од пожара јединице локалне самоуправе
Члан 22.
Јединица локалне самоуправе
доноси План заштите од пожара који садржи нарочито:
1) приказ постојећег стања
заштите од пожара;
2) процену угрожености од
пожара;
3) организацију заштите од
пожара;
4) предлог техничких и
организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од
пожара;
5) прорачун потребних
финансијских средстава;
6) прописане прорачунске и
графичке прилоге.
На План заштите од пожара
прибавља се сагласност Министарства.
Категоризација према угрожености од пожара
Члан 23.
У циљу утврђивања
одговарајуће организације и предузимања мера потребних за успешно функционисање
и спровођење заштите од пожара, Министарство врши категоризацију објеката,
делатности и земљишта према угрожености од пожара у зависности од технолошког
процеса који се у њима одвија; врсте и количине материјала који се производи,
прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за изградњу објекта;
значаја и величине објекта и врсте биљног покривача.
Објекти, делатности и
земљишта разврставају се у следеће категорије:
1) са високим ризиком од
избијања пожара – прва категорија угрожености од пожара;
2) са повећаним ризиком од
избијања пожара – друга категорија угрожености од пожара;
3) са извесним ризиком од
избијања пожара – трећа категорија угрожености од пожара.
На решење о категоризацији
из става 1. овог члана може се изјавити жалба Министарству у року од 15 дана од
дана достављања решења.
Изузетно од става 1. овог
члана, Министарство одбране врши категоризацију војних објеката и објеката од
посебног значаја за одбрану.
Влада прописује основе,
мерила и услове категоризације из става 1. овог члана.
Организовање заштите од пожара према угрожености од пожара
Члан 24.
Власник односно корисник
објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у
прву категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у првој
категорији) обавезно је да обезбеди технички опремљену и обучену ватрогасну
јединицу са потребним бројем ватрогасаца.
Власник односно корисник
објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у
другу категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у другој
категорији) обавезно је да организује спровођење превентивних мера заштите од
пожара и стално дежурство са потребним бројем лица стручно оспособљених за
спровођење заштите од пожара.
Власник односно корисник
објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у
трећу категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у трећој
категорији) обавезно је да организује спровођење превентивних мера заштите од
пожара с потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од
пожара.
Министар надлежан за
унутрашње послове (у даљем тексту: министар) прописује потребну техничку
опремљеност ватрогасне јединице и број ватрогасаца из става 1. овог члана, као
и потребан број лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара из
става 2. овог члана.
Ангажовање правног лица за обављање послова
Члан 25.
За обављање послова из
члана 24. може се уговором ангажовати привредно друштво односно друго правно
лице које испуњава прописане услове и има овлашћење Министарства за обављање
ових послова.
Министар прописује ближе
услове за обављање послова из члана 24. овог закона.
Заштита од пожара у објектима посебне намене које користи
Министарство одбране и Војска Србије
Члан 26.
Послове заштите од пожара у
објектима посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије
обављају надлежни војни органи, под условима које прописује министар одбране, а
у складу са одредбама овог закона.
План заштите од пожара
Члан 27.
Субјекти у првој и другој
категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара
који садржи нарочито:
1) приказ постојећег стања
заштите од пожара;
2) процену угрожености од
пожара;
3) организацију заштите од
пожара;
4) предлог техничких и
организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од
пожара;
5) прорачун потребних
финансијских средстава;
6) прописане прорачунске и
графичке прилоге.
У Плану заштите од пожара,
поред података из става 1. овог члана, ближе се приказују и подаци о броју
ватрогасаца, техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице, односно
организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о
броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара.
На План заштите од пожара
прибавља се сагласност Министарства.
Министар прописује начин
израде и садржај планова заштите од пожара аутономне покрајине, јединице
локалне самоуправе и субјеката у првој и другој категорији.
Правила заштите од пожара
Члан 28.
Власник односно корисник
пословних, индустријских и објеката јавне намене, објеката блоковског типа и
подземних гаража и објеката у трећој категорији угрожености од пожара и
скупштина зграде односно савет зграде у стамбеним објектима доносе Правила
заштите од пожара која обухватају:
1) организацију технолошких
процеса на начин да ризик од избијања и ширења пожара буде отклоњен, а да у
случају његовог избијања буде обезбеђена безбедна евакуација људи и имовине и
спречено његово ширење;
2) заштиту од пожара у
зависности од намене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање
послова заштите од пожара;
3) доношење Плана
евакуације и упутства за поступање у случају пожара;
4) начин оспособљавања
запослених за спровођење заштите од пожара.
План евакуације и упутства
за поступање у случају пожара из става 1. тачка 3) овог члана морају бити
истакнути на видљивом месту.
III. МЕРЕ
ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
Заштита од пожара у просторном и урбанистичком плану
Члан 29.
Просторни и урбанистички
план, поред услова прописаних посебним законом, садрже:
1) изворишта снабдевања
водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде
за гашење пожара;
2) удаљеност између зона
предвиђених за стамбене и објекте јавне намене и зона предвиђених за
индустријске објекте и објекте специјалне намене;
3) приступне путеве и
пролазе за ватрогасна возила до објеката;
4) безбедносне појасеве
између објеката којима се спречава ширење пожара.
Орган надлежан за доношење
просторног, односно урбанистичког плана, дужан је да у року од 60 дана од дана
одређеног за разматрање обавести Министарство о доношењу просторног и
урбанистичког плана.
Техничка документација
Члан 30.
Техничка документација за претходне
радове, у смислу закона којим се уређује планирање и изградња, за грађење
објеката утврђених овим законом, мора да садржи услове заштите од пожара
прописане проценом ризика од пожара, у складу с овим законом, прописима
донесеним на основу закона и техничким прописима и стандардима на које се ти
прописи позивају.
Министарство даје
сагласност на техничку документацију и одобрава локације за објекте који служе
за производњу у војне сврхе (наменску индустрију), објекте од посебног значаја
за одбрану земље и објекте који се граде у близини објеката посебне намене које
користи Министарство одбране и Војска Србије, уз претходно прибављено мишљење
Министарства одбране.
Главни пројекат заштите од пожара
Члан 31.
Главни пројекат заштите од
пожара, као саставни део техничке документације за изградњу објеката утврђених
овим законом, садржи:
1) технички извештај
(податке о локацији објекта значајне за заштиту од пожара, опис објекта,
процену опасности од пожара, поделу објекта на пожарне секторе, дефинисање евакуационих
путева, избор материјала за конструкције које треба да буду отпорне на пожар,
избор материјала за ентеријер за који постоје посебни захтеви у погледу
отпорности на пожар, процену опасности од пожара која потиче од технолошког
процеса и материја које се у њима користе или складиште, опис инсталација за
аутоматско откривање и дојаву пожара, детекцију експлозивних и запаљивих
гасова, као и опис стабилних и мобилних инсталација и уређаја за гашење пожара,
евакуационе путеве за спасавање лица и имовине, избор мобилне опреме за гашење
пожара, опис инсталација за флуиде који се користе у објекту и др.);
2) прорачунске основе
(прорачун пожарног оптерећења пожарних сектора, прорачун капацитета
евакуационих путева у објекту, прорачун времена потребног за евакуацију људи и
др.);
3) графичку документацију
(ситуациони план са уцртаним суседним објектима и саобраћајницама, основе свих
нивоа и крова, карактеристичне подужне и попречне пресеке са уцртаним пожарним
секторима, диспозицију процесне технолошке опреме и опреме која припада
инсталацијама за гашење пожара, шеме система за откривање и дојаву пожара,
гасну детекцију, громобранске инсталације, разводе машинских инсталација за
аутоматско гашење пожара, систем за одвођење дима и топлоте, системе за вентилацију
и др.);
4) предмер и предрачун
опреме и средстава за заштиту од пожара.
Израда Главног пројекта заштите од пожара
Члан 32.
Главни пројекат заштите од
пожара израђује привредно друштво односно друго правно лице које је уписано у
одговарајући регистар за обављање делатности израде техничке документације,
које има овлашћење Министарства за израду Главног пројекта заштите од пожара и
има запослена лица са лиценцом за израду пројекта заштите од пожара.
Лиценцу из става 1. овог
члана може добити лице које има:
1) најмање високу стручну
спрему техничког смера;
2) најмање пет година
радног искуства на пословима пројектовања мера заштите од пожара или њиховог
надзора;
3) положен стручни испит из
области заштите од пожара.
Министар прописује ближе
услове за добијање овлашћења за израду Главног пројекта заштите од пожара, као
и програм и начин полагања стручног испита из става 2. тачка 3) овог члана.
Министарство води
евиденције о издатим овлашћењима и лиценцама из става 1. овог члана.
Сагласност Министарства
Члан 33.
Министарство даје
сагласност на пројектну документацију, у делу који се односи на заштиту од
пожара, за изградњу, адаптацију и реконструкцију:
1) пословних објеката;
2) објеката јавне намене;
3) здравствених установа,
стационара и домова за смештај лица са посебним потребама;
4) објеката блоковског
типа, високих објеката, надземних и подземних гаража;
5) објеката и простора на
којима се производе, прерађују и складиште запаљиве течности или запаљиви
гасови, материје склоне самозапаљењу, отровне или нагризајуће материје и
оксиданти или материје које се могу запалити или експлодирати због деловања
воде или кисеоника;
6) објеката у чијим се
погонима производе, прерађују или обрађују чврсте запаљиве материје, при чему
настају експлозивне смеше гасова, пара и прашине;
7) станица за снабдевање
горивом моторних возила;
8) индустријских и
складишних објеката;
9) електроенергетских
постројења називног напона од 35 кВ и више и трафо-станица снаге преко 2000
кВА;
10) тунела дужих од 1000 м;
11) нафтовода, продуктовода
и гасовода;
12) објеката за производњу
и складиштење експлозива.
Одредба става 1. овог члана
односи се на давање сагласности на типске пројекте објеката угрожених пожаром и
пројекте изведеног стања, у складу са законом којим се уређује простор и
изградња.
Сагласност из става 1. овог
члана за објекте посебне намене које користи Министарство одбране и Војска
Србије даје Министарство одбране, у складу са посебним законом.
