Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja određenih činioca na modalitete informisanja građana o vanrednim situacijama. Posebna pažnja je bila usmerena ka ispitivanju uticaja sledećih činioca na informisanje: pol, godine starosti, obrazovanje, bračni status, status zaposlenosti i roditeljstva, percepcija rizika i prethodno iskustvo. Istraživanje je sprovedeno u toku 2015. godine i višeetapnim slučajnim uzorkovanjem anketirano je 2500 građana u 19 lokalnih zajednica u Srbiji. Dobijeni rezultati deskriptivnih statističkih analiza pokazuju da je najviše građana o vanrednim situacijama informisano preko televizije 58,9%, zatim preko štampe 31,7%, ukućana 31,2%, interneta 28,7%, radio emisija 15,7%, u školi 14,3% i u na kraju u okviru porodice 12%. Rezultati inferencijalnih statističkih analiza pokazuju da postoji statistički značajna povezanost načina informisanja preko televizija sa polom, bračnim statusom i statusom zaposlenosti. Sa druge strane, način informisanja preko radio emisija je povezan sa obrazovanjem i prethodnim iskustvom. Na informisanje građana preko štampe i interneta statistički značajno utiču pol, obrazovanje i bračni status.
Ispitivanje modaliteta informisanja građana o vanrednim situacijama ima veliki naučni i društveni značaj. Dobijeni rezultati istraživanja u velikoj meri mogu uticati na opredeljenje izbora najadekvatnijeg načina informisanja pojedinih kategorija građana. Originalnost istraživanja ogleda se u neispitanom stanju i modalitetima najoptimalnijeg informisanja građana o vanrednim situacijama u Srbiji.
Ključne reči: bezbednost, vanredne situacije, informisanje, činioci, građani.
Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Informisanje građana o vanrednim situacijama: činioci uticaja i modaliteti - Informing of citizens about emergency situations: influence factors and modalities. Paper presented at the 10th International Conference - Crisis management days: Security environment and challenges of crisis management, 24, 25 and 26 May 2017.
