Завршена прва фаза санације јаловишта рудника “Столице”

Радници Рударско-топионичарског басена Бор завршили су прву фазу санације оштећеног јаловишта некадашњег рудника "Столице" у Костајнику код Крупња. За непуних месец дана, екипа од 12 радника завршила је изградњу пет великих брана за филтрирање вода из јаловишта, две бране за прихват и одвод бујичних вода и 1.300 метара различитих канала за сакупљање површинских вода.

Руководилац градилишта Саша Перишић изјавио је локалним медијима да ће се у наредних десетак дана пратити и анализирати постојеће стање на терену. "И даље смо ту, ако буде потребе за евентуалним додатним поправкама. После анализа, технолози ће одлучити да ли је посао завршен или треба предузети неке нове додатне мере, да би се коначно пустила бистра вода у Костајничку реку", рекао је Перишић.

Радови на санацији јаловишта почели су 5. новембра, шест месеци након што је брану јаловишта оштетила мајска поплава. Због изливања јаловишта у мају, тешки метали су доспели у реке Јадар и Дрину, а повећане концентрације су утврђене и у Сави код Сремске Раче.

Извори:

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/515553/Zavrsena-prva-faza-sanacije-jalovista-rudnika-Stolice-ciscenje-recnih-korita-u-Krupnju

http://rtb.rs/rtb-bor-sanira-jaloviste-u-krupnju/

ULOGA POLICIJE U PRIRODNIM KATASTROFAMA

U svom radu, Kenedi (Kennedy) daje uopšteni pregled policijske organizacije i zadataka tokom katastrofe i njihov odnos prema uobičajenim policijskim aktivnostima. Naime, on tvrdi da policijski službenici preduzimaju u različitim fazama prirodne katastrofe sledeće zadatke: zaštita života i imovine ljudi, kontrola i regulisanje saobraćaja, kontrola mase, spasavanje i traganje za povređenima, izdavanje upozorenja i obaveštenja, sprovođenje evakuacije. Ipak, rad se ne zasniva ne empirijskom istraživanju već predstavlja jednu preglednu studiju. Za razliku od Kenedija, drugi istraživači katastrofa spominju pojedine zadatke policijskih službenika, ali u okviru radova koji u svom fokusu nemaju njih, već predstavljaju mnogo šire studije.[1]

Generalno posmatrano, postoje zadaci koje će policija preduzimati bez obzira o kojoj prirodnoj katastrofi da se radi. Ipak, svaka prirodna katastrofa će sa sobom nositi određene specifičnosti kojima će se policijski službenici morati da prilagode. Zadaci mogu biti svakodnevni i rutinski, ali u velikoj meri i neuobičajeni i neobični.  Recimo, primeri za neuobičajene zadatke bi bili: obezbeđenje hrane i vode, sprovođenje patrolne i pozorničke delatnosti u promenjenim uslovima (sa zaštitnim sredstvima ili bez njih) kao što su poplave, zemljotresi, klizišta, ekstremne temperature itd., provera identiteta, lišavanje slobode i dovođenje ljudi uz pomoć zaštitnih sredstava i pomoćne opreme i odgovarajućih prevoznih sredstava, itd.

Dakle, policija će u svim fazama prirodne katastrofe preduzimati čitav dijapazon hitnih mera koje će biti neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu. Pri tome, preduzimaće i određene mere koje ne mogu biti preduzete od strane nadležnih organa.[1] U otklanjanju posledica prirodnih katastrofa biće uključeni uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primenjuju policijska ovlašćenja ali ukoliko to zahteva situacija i zaposleni na posebnim ili određenim dužnostima čiji su poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima (npr. protivpožarne zaštite, registracije i izdavanja dozvola itd.). Imajući u vidu policijske poslove koji su propisani Zakonom o policiji Republike Srbije, analizom se lako se mogu označiti poslovi koji će se bezuslovno sprovoditi u prirodnim katastrofama.[2] Postavlja se pitanje, na koji način će se oni obavljati? Takvo pitanje, nameće i druga pitanja: da li su policijski službenici obučeni da obavljaju patrolnu i pozorničku delatnost u opasnom okruženju, da vrše uviđaje i pružaju prvu pomoć povređenim ljudima, da se izbore sa nedostatkom resursa i kadra za postupanje u takvim situacijama. Upravo sve to, zahteva drugačiji pristup i veću odgovornost nadležnih na čelu policijske organizacije po pitanju, donošenja odgovarajućih planova, sprovođenja teorijskih i praktičnih obuka, nabavljanje adekvatne opreme itd. Iako je policija u skladu sa spomenutim Zakonom o policiji dužna da vrši pripreme za delovanje u vanrednim i ratnim stanjima, u praksi se oseća veliki nedostatak adekvatne organizacije, pripremljenosti i obuke. Naravno, o tome svedoči nedostatak planova i obuke.

Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. 

---

[1]  Zakon o policiji ,,Službeni glasnik RS, br. 101 od 21. novembra 2005, 63 od 7. avgusta 2009 – US, 92 od 7. decembra 2011. godine, član 2.

[2] Zakon o policiji: Isto, čl. 10.

---

[1] L. Quarantelli ,,Ten criteria for evaluating the management of community disasters“ Disasters, 21, 1997. 39–56.; J. Tierney ,,Emergency medical preparedness and response in disasters: The need for interorganizational coordination“,  Public Administration Review, 1985, 45, 77–84.

ANALIZA GEOPROSTORNE I VREMENSKE DISTRIBUCIJE VULKANSKIH ERUPCIJA

Pružanje tektonski labilnih zona u Zemljinoj kori se poklapa sa geografskim rasporedom i pružanjem vulkanskih oblasti na Zemljinoj površini i ta uzajamna povezanost nije slučajna. Upravo stoga, najaktivnije vulkanske oblasti na Zemljinoj površini se nalaze duž oboda basena Tihog okeana koji se naziva ,,Vatreni pojas Pacifika“, i koji se prostire u vidu prstenastog pojasa duž istočnog, severnog i zapadnog oboda basena Tihog okeana (od ukupno 624 aktivna vulkana, vatrenom pojasu Pacifika pripada 418, odnosno skoro 70%). Druga vulkanska oblast obuhvata uporednički pojas od Sredozemnog mora do Sundskih ostrva (Sredozemna vulkanska oblast), dok se treća pruža u meridijanskom pravcu, središnim delom Atlantskog okeana, od ostrva Jan Majen do južnog Atlantika i poklapa se sa pružanjem Centralnog atlantskog praga-rifta. U Srbiji nema aktivnih vulkanskih pojava, ali značajno je spomenuti da su na njenoj teritoriji zastupljeni oblici tercijernog vulkanizma: Kosovsko-kopaonička-rudnička, Crnorečka i Južno-moravska.[1]  U period od 1900. do 2013. godine, na svetskom nivou, najviše vulkanskih erupcija dogodilo u Aziji (186), a najmanje u Evropi (24). U odnosu na ukupan broj vulkanskih erupcija u tom periodu, na prvom mestu je Azija (186), pa Amerika (162), Okeanija (46), Afrika (34) i na kraju Evropa (24)  (Tabela 1).

Procentualno, najviše poginulih (70,46%) i povređenih (50,25%) ljudi usled vulkanskih erupcija bilo je u Americi, a najmanje poginulih (0,81%), povređenih (0,27%), pogođenih (0,25%), kao i ljudi koji su ostali bez doma (3.73%) bilo je Evropi. Najviše pogođenih ljudi usled posledica vulkanskih erupcija bilo je u Aziji (59,29%). Dakle, po broju poginulih ljudi na prvom mestu je Amerika (70,46%), pa Azija (22,62%), Okeanija (3.81), Afrika (2.30%) i Evropa (0.81%). Po broju povređenih ljudi, na prvom mestu je Amerika (50.25%), pa Azija (42.02%), Afrika (7.26%), Okeanija (0,27%) i Evropa (0,21%). Po broju pogođenih ljudi, na prvom mestu je Azija (59.29%), pa Amerika (29.35%), Afrika (6.74%), Evropa (6.74%) i Okeanija (4.37%). Prema broju ljudi koji su ostali bez doma usled posledica vulkanskih erupcija, na prvom mestu je Afrika (48.09%), pa Azija (27.65%), Okeanija (12.24%), Amerika (12.24%) i Evropa (3.73%) 

Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.

---

[1] D. Petrović; P. Manojlović, Geomorfologija, Beograd, 2003, str. 123.