ПОЈАМ ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА

Реч „ванредна ситуација" је данас у Србији једна од најчешће коришћених речи од стране медија, а у свакодневном животу се често чује или прочита. Ванредне ситуације су постале учесталије, разноврсније и без обзира да ли су настале деловањем природе или човека, сваког дана проузрокују све веће последице по људе, материјална добра и животну средину. Због многобројних фактора, врло је тешко формулисати јединствену, свеобухватну и прецизну дефиницију ванредних ситуација, која би обухватала све њихове каратеристике и специфичности. Имајући у виду шта је претходно речено,  дефинисање ванредних ситуација се најчешће врши према конкретним потребама. На пример, Уједињене нације ванредну ситуацију (осим рата) третирају као последицу катастрофа, а њу дефинишу као ,,озбиљан распад функционисања друштва, који проузрукује људске, материјалне губитке или губитке природног окружења чиме се онемогучава једној земљи да користи своје ресурсе за опастанка живота у  погођеној средини.“
 
 

Ванредне ситуације су једна од константи људске историје и његово појмовно одређење опредељују пре свега различите врсте опасности, које угрожавају безбедност и које, узроковане дејством природе или делатношћу људског фактора, могу да доведу до њеног настанка на одређеној територији. Управо стога, због многобројних фактора, врло је тешко формулисати јединствену, свеобухватну и прецизну дефиницију ванредних ситуација, која би обухватала све њихове каратеристике и специфичности. Имајући у виду шта је претходно речено дефинисање ванредних ситуација најчешће се врши према конкретним потребама.    

     У стручној литература, аутори често некритички преводе одређене стране термине о ванредним ситуацијама који додатно усложњавају терминолошке нејасноће у вези термина као што су ванредна ситуација, криза, катастрофа и ванредно стање. Интезивно изучавање ванредних ситуација спроводи се на Kриминалистичко - полицијској академији у Земуну, у оквиру предмета: „Безбедност у ванредним ситуацијама“.

У стручној литература, аутори често некритички преводе одређене стране термине који су у индиректној вези са термином „ванредна ситуација" што додатно усложњава терминолошке нејасноће у вези термина као што су, криза, катастрофа и ванредно стање. Енглески „Акт о снагама за ванредне ситуације“ из 1920. године одређује ванредну ситуацију као појам који ће лишити заједницу основних животних потреба, а захтева посебне службе и капацитете.Ова дефиниција се морала ускладити са изазовима, ризиција и претњама у новом миленијуму. Савремени акт је усредсређен на последице ванредне ситуације и појашњава је као: догађај или ситуацију која озбиљно прети да повреди људско благостање, догађај или ситуацију која озбиљно прети да угрози животну средину и рад или тероризам који озбиљно нарушава безбедност.

Под појмом ванредних ситуација у Републици Србији се подразумева: „Стање када су ризици и претње или последице катастрофа, ванредних догађаја и других опасности по становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интензитета да њи-хов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада“. У приручнику Федералне агенције за управљање у ванредним ситуацијама (FEMA – Federal Emergency Managament Agency) ванредна ситуација се дефинише као непланирана ситуација која може да изазове значајне повреде запослених, корисника или шире популације и битно оштети природна и материјална добра, као и могућност да утиче на углед предузећа и угрози финансијско стање.
Овај текст сам објавио и на Википедији.