Tuesday, December 31, 2019

Demographic, socio-economic and phycological perspective of risk perception from disasters caused by floods: case study of Belgrade

Taking into account that floods are a very common occurrence in the Republic of Serbia, as well as the fact that they directly endanger the life and health of people, their property and the environment, it is necessary to see into how an individual perceives the risk of a natural disaster caused by a flood. In accordance with what is mentioned earlier, the research on which this paper is based was conducted in the area of several Belgrade municipalities-Palilula, Zemun, New Belgrade, Old Town, Savski venac, Grocka and Čukarica, with a sample of 120 respondents and with the aim of examining the perception of risk among the citizens of Belgrade. The results of the research show that there is a correlation between demographic (gender, age and education), socioeconomic (property ownership and income levels) and psychological (fear and previous experience) factors with risk perception. Based on the results of the research and the knowledge gained, recommendations can be made that the competent authorities , institutions and organizations will be able to use in their educational activities, all with the aim of improving the perception of risk in the population. In this way, conditions are created for the implementation of preventive activities that can significantly reduce the consequences of natural disasters.


Mobilni komunikacioni sistemi i aplikacije od značaja za integrisano upravljanje u katastrofama

Savremeno upravljanje u katastrofama uslovljava iznalaženje optimalnih rešenja u pogledu mobilnih komunikacionih sistema i aplikacija koje se mogu koristiti za unapređivanje efikasnosti sistema zaštite i spasavanja. Multidisciplinarnost i suštinska komplikovanost procesa upravljanja rizicima od katastrofa uslovljava korišćenje različitih logističkih alata i opreme. U tom smislu, informaciono-komunikacione tehnologije igraju značajnu ulogu jer one na svojevrstan način podižu nivo sposobnosti ljudi za brzo odlučivanje i smanjuju mogućnosti nastanka različitih grešaka. U radu se opisuju karakteristike i načini korišćenja najpoznatiji mobilnih aplikacija koje se širom sveta koriste u integrisanom upravljanju katastrofama sa ciljem pružanja pomoći i podrške pripadnicima interventno-spasilačkih jedinica i drugim ugroženim građanima. Pored toga, sveobuhvatno se sagledavaju postojeći i očekivani izazovi i problemi u normalnom funkcionisanju mobilnih komunikacionih sistema i aplikacija u uslovima katastrofa.


Činioci uticaja na donošenje odluka o sprovođenju evakuacije u uslovima katastrofa izazvanih požarima u stambenim objektima: studija slučaja Beograda

U teoriji o katastrofama postoje nekonzistentni rezultati istraživanja u pogledu načina uticaja određenih činilaca na blagovremeno i adekvatno donošenje odluka o sprovođenju evakuacija u uslovima katastrofa izazvanih požarima u stambenim objektima. Predmet istraživanja predstavlja ispitivanje stavova građana u pogledu pristanka na evakuaciju, načinu i barijerama njenog sprovođenja, ali i uticaju internih (demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških) činilaca na sprovođenje evakuacije u katastrofama izazvanim požarima na teritoriji Republike Srbije. Rezultati istraživanja pokazuju da bi se najveći broj građana evakuisao prilikom izbijanja požara u stambenim objektima. Pored toga, utvrđen je statistički značajan uticaj određenih demografskih i socio-ekonomskih činilaca na donošenje takvih odluka. U odnosu na građane koji bi odbili da se evakuišu, potrebno je sprovesti naknadna istraživanja kako bi se utvrdilo zašto oni odbijaju da se evakuišu i kojim se razlozima najviše rukovode.


Perceptions of private security: А case study of students from Serbia and North Macedonia

In the last two decades of the 21st century, the significant development of the private security industry has taken place in Serbia and North Macedonia. However, the private security industry in these two countries did not reach professional standards as in other countries of the former Yugoslavia. The aim of this paper was to determine students’ perception of private security and its employees. The survey data were collected using an anonymous survey of 354 students (296 from Serbia and 58 from North Macedonia). In both countries, attitudes are heterogeneous, but a relatively small number of respondents have expressed a high level of perception of private security. The research has shown that gender, as one of demographic characteristics, has its role in shaping young people’s views on the private security, that is, the female population has more positive views about private security guards, their integrity, and the nature of the private security job. The findings offer policy-makers and private security companies the opportunity to develop new strategies to improve public attitudes towards private security.


Strengthening Integrated Disaster Risk Management System in Serbia - DISARIMES

In the Republic of Serbia, no comprehensive scientific multimethod research has been conducted to identify weaknesses and opportunities for improving the disaster risk management system. Regarding that, in the paper, author presents project description ,,Strengthening Integrated Disaster Risk Management System in Serbia - DISARIMES” which shall enable strengthening the disaster risk management system through research, development and innovative solutions implementation in the preparation, mitigation, response, remediation and post-disaster phases. The scientific importance of the projected research is reflected in the creation of assumptions for the advancement of theoretical and empirical knowledge in the scientific field of disaster risk management, bearing in mind that it is a relatively young scientific discipline in Serbia. The results of the project research will make it easier for decision makers in Serbia to understand the shortcomings of the system, but also provide innovative opportunities to improve their functioning in conditions of increasingly frequent and serious disasters. Establishing a scientific and professional society in the field of disaster risk management will create sustainable and necessary conditions for the transfer and improvement of knowledge and experience of importance for raising the level of operability of the system of protection and rescue of the Republic of Serbia in the event of disasters. A key contribution of the research findings will be to create a sustainable knowledge base that will be supported by the relevant amount of information regarding innovative capabilities and solutions identified as necessary to raise social resilience to a much higher level. In order to achieve the set goals, DISARIMES makes it possible, through a large number of SWOT analyses and other multimethod studies, to clearly identify and systematize the objective deficiencies and barriers encountered by the disaster risk management system in Serbia in all its stages before, during and after disasters, to identify and implement the appropriate solutions based on this. The objectives of the project are: to assess and identify strengths (advantages), weaknesses (disadvantages), opportunities (innovation potential) and threats for the disaster risk management system in Serbia; to develop and update RDI (research, development, innovation) Roadmap – knowledge databases with innovative solutions and other relevant information for improvement of the disaster risk management system; to fully deploy the DISARIMES scientific-professional network involving a broad range of the disaster risk management scientists and civil protection professions and organisations; to prepare the ground for the disaster risk management policy innovations.

Cvetković, V. Strengthening Integrated Disaster Risk Management System in Serbia - DISARIMES. Preprints 2019, 2019120410 (doi: 10.20944/preprints201912.0410.v1).

Thursday, October 3, 2019

Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - Disaster Risk Management (udzbenik)

After ten years of dealing with the scientific discipline in the field of disaster studies at the University of Criminal Investigation and Police Studies in Belgrade and the Faculty of Security, University of Belgrade, scientific and pedagogical conditions have been created for me to write a textbook that is a synthesis of all the different segments of theoretical achievements in the field of modern disaster risk management. The special contribution of the textbook is reflected in the fact that it is a relatively young scientific discipline in our region as well as the first part in which systematically and comprehensively elaborates all measures and activities that modern catastrophe risk managers have to take at different stages (mitigation, preparedness, response and the recovery) of modern disaster management to prevent or reduce the negative consequences of the increasing frequency of natural and man made hazards.
The textbook is intended for students of basic and master academic studies at the Faculty of Security, University of Belgrade, the Criminal Police University, as well as to a wider professional audience (members of the emergency services, etc.), who are increasingly faced with the need for a more thorough understanding of the problem of a multidisciplinary approach in the identification process, disaster risk analysis and treatment. The content of the textbook is in line with the curriculum of the subject “Disaster Risk Management”, which is taught in the third year of basic academic studies of the Faculty of Security. In the writing of the textbooks, great attention was paid to meeting high standards in terms of scientific and professional and pedagogical and didactic requirements, and extensive scientific and professional material of all relevant foreign and domestic authors was used. Besides, the author used a fair treasure trove of his scholarly and professional papers, which have been scientifically verified by numerous international and national reviewers. Also, the author incorporated most of his research findings in the country and abroad into the text of the textbook to enrich it with scientifically verified facts. Also, invaluable experience in working with students has helped to release the textbook from the additional scientific reflection that would make it difficult to acquire basic knowledge in the field of disaster risk management.
The first edition of the textbook also has its limitations, which are reflected in the insufficient theoretical development of the scientific discipline, which is relatively young and should contribute to creating additional conditions for the construction of the theory. I would like to emphasize that the textbook represents the first such publication published in the Serbian language in our region, which will greatly improve the knowledge and professional competences of the general professional public. The textbook was created under the great influence of Prof. Dr Vladimir Jakovljevic, Head of the Department of Disaster Management and Environmental Studies, Faculty of Security, University of Belgrade, Prof. Dr Dragan Mladjan and Prof. Dr Boban Milojkovic from the University of Criminal Investigation and Police Studies who introduced me very selflessly and with great enthusiasm into the world of scientific disciplines in the field of disaster studies.
The author expresses special gratitude to the reviewers: Prof. Dr Vladimir Jakovljevic, Prof. Dr Slavoljub Dragicević, Prof. Dr Boban Milojković, Prof. Dr Želimir Kešetović, who had a significant influence on the advancement of modernity, structure and content of the first edition of the textbook. Besides, the author expresses selfless gratitude to other professors and researchers who have contributed directly or indirectly to the development of a very significant scientific discipline, such as disaster risk management, by Prof. Dr Stanimir Kostadinov, Prof. Dr Jasmina Gačic. The author also owes his gratitude for selfless support to the members of the Scientific and Professional Society for Disaster Risk Management, who encouraged their professional controversies, suggestions and ideas to awaken the most beautiful and strongest in myself and to be able to write my first textbook in full strength, patience and energy, as well as not to give up the advancement of my research ideals. I would also like to thank for the invaluable support of my students, future disaster risk managers, who encouraged me to write my first textbook. And finally, to my family and friends, my heartfelt thanks for the selfless understanding, love, and support they provided me daily in the textbook writing days. -------- Nakon desetogodišnjeg bavljenja nastavno-naučnim radom u oblasti studija katastrofa na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, stekli su se naučni i pedagoški uslovi da napišem udžbenik koji predstavlja sintezu svih različitih segmenata teorijskih dostignuća u domenu savremenog upravljanja rizicima od katastrofa. Reč je o relativno mladoj naučnoj disciplini na ovim prostorima i prvom delu u kojem se sistematski i sveobuhvatno elaboriraju sve mere i aktivnosti koje savremeni menadžeri rizika od katastrofa moraju preduzimati u različitim fazama (ublažavanje, priprema, odgovor i oporavak) savremenog upravljanja u katastrofama, kako bi se sprečile ili smanjile negativne posledice sve učestalijih prirodnih i tehničko-tehnoloških opasnosti. 
Udžbenik je namenjen studentima osnovnih, master i doktorskih studija na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu i na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, ali i široj naučnoj i stručnoj čitalačkoj publici (istraživači u oblasti studija bezbednosti interventno-spasilačkih službi i dr.) koja sve više uviđa neophodnost detaljnijeg razumevanja multidisciplinarnog pristupa identifikovanju, analizi i tretmanu rizika od katastrofa. Sadržaj udžbenika je usklađen s nastavnim planom i programom predmeta Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, koji se izučava na trećoj godini osnovnih akademskih studija na Fakultetu bezbednosti. Prilikom pisanja udžbenika posebno se vodilo računa o ispunjenosti standarda u vezi s naučno-stručnim, pedagoškim i didaktičko-metodičkim zahtevima, zbog čega je korišćena i obimna naučno-stručna građa mnogih relevantnih stranih i domaćih autora. Osim toga, autor je u pisanju udžbenika koristio pravu riznicu svojih naučnih i stručnih radova koji su naučno verifikovani od strane brojnih međunarodnih i domaćih recenzenata. Osim toga, većina rezultata istraživanja koja sam sproveo u zemlji i u inostranstvu inkorporirana je u udžbenik s ciljem njegovog obogaćivanja naučno verifikovanim činjenicama. Neprocenjivo iskustvo u radu sa studentima omogućilo je da tekst bude oslobođen dodatnog naučnog promišljanja koje bi otežalo usvajanje osnovnih znanja u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Autor je učinio napor na stručnom, naučnom i peda-goškom planu, ali i pored toga mogući su propusti. Zato sve dobronamerne primedbe i sugestije sa zahvalnošću prihvatam. 
Prvo izdanje udžbenika ima i određena ograničenja kao posledicu nedovoljne teorijske razvijenosti naučne discipline i tek treba da doprinese stvaranju uslova za izgradnju teorije. Posebno bih naglasio da udžbenik predstavlja prvo takvo štivo objavljeno na srpskom jeziku na našim prostorima što će umnogome značiti unapređivanju znanja i profesionalnih kompetencija široj stručnoj javnosti. Udžbenik je nastao pod velikim uticajem prof. dr Vladimira Jakovljevića, šefa Katedre studija upravljanja u vanrednim situacijama i ekološke bezbednosti na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, kao i prof. dr Dragana Mlađana i prof. dr Bobana Milojkovića s Kriminalističko-policijskog univerziteta, koji su me nesebično i s puno entuzijazma uveli u nastave i istraživanja u oblasti studija katastrofa. Posebno zahvaljujem recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću, prof. dr Bobanu Milojkoviću i prof. dr Želimiru Kešetoviću, kao i urednicima prof. dr Srđanu Milašinoviću i prof. dr Draganu Mlađanu, koji su umnogome doprineli modernosti i unapređenju strukturiranosti i sadržajnosti udžbenika. Nesebično zahvaljujem i ostalim profesorima i naučnim istraživačima, koji su svojim naučnim radovima direktno ili indirektno doprineli razvoju upravljanja rizicima od katastrofa kao važne naučne discipline, a pre svega prof. dr Stanimiru Kostadinovu, prof. dr Jasmini Gačić, prof. dr Slobodanu Miladinoviću, prof. dr Aleksandri Ljuštini, prof. dr Dejanu Boškoviću i doc. dr Ivanu Novkoviću. Naravno, za neprocenjivu podršku zahvalan sam i članovima Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, kao i mojim studentima, budućim menadžerima rizika od katastrofa, koji su svojim stručnim polemikama, sugestijama i idejama probudili ono najlepše i najjače u meni i podstakli me da smognem snage, strpljenja i energije da napišem svoje prvo udžbeničko delo. Na kraju, svojoj porodici i prijateljima srdačno zahvaljujem za razumevanje, ljubav i podršku koje su mi svakodnevno pružali tokom pisanja. 

Udžbenik Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama pos­većujem studentima Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogra­du i Kriminalističko-policijskog univerziteta, budućim profe­sionalnim menadžerima bezbednosti i kriminalistima koji će biti zaokupljeni izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti. Sledite svoje snove i ne dopustite da vas bilo kakva prepreka zaustavi na tom putu, jer imate i snage i energije da promenite svet. Verujte u sebe i snovi će vam se obistiniti.


Bezbednosni rizici klimatskih promena: studija slučaja Beograda - Security risks of climate change: case study of Belgrade

Polazeći od negativnih uticaja klimatskih promena, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje modela za predikciju uticaja demografskih i socio-kulturnih faktora na stavove građana o bezbednosnim rizicima klimatskih promena. Korišćenjem metode slučajnog uzorka, u toku 2019. godine, sprovedeno je anketiranje građana na centralnom gradskom trgu u Beogradu i obuhvaćeno je 438 ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da je koncipirani predikcioni model statistički značajan, kao i da na stavove ispitanika utiču različiti prediktori od kojih su najznačajniji nivo obrazovanja, godine starosti i pol ispitanika. Polazeći od dobijenih rezultata istraživanja, potrebno je osmisliti i implementirati edukativne programe unapređivanja svesti građana o negativnim implikacijama klimatskih promena. Ključne reči: bezbednost, rizici, klimatske promene, istraživanje. Based on the negative impact of climate change, the aim of quantitative research is to examine models for predicting the impact of demographic and sociocultural factors on citizens’ attitudes to security risks of climate change. Using the random sample method, during the 2019, a survey of citizens was conducted in Belgrade’s central square and included 438 respondents. The results of the research show that the conceived prediction model is statistically significant, and that the attitude of the respondents is influenced by different predictors, the most important of which is the level of education, age and sex of the respondents. Starting from the obtained research results, it is necessary to devise and implement educational programs for improving the awareness of citizens about the negative implications of climate change.


Wednesday, July 3, 2019

Edukacija građana o smanjenju rizika od katastrofa korišćenjem multimedijalnih sadržaja – društvene igre, kompjuterske igrice i simulacije

Polazeći od značaja edukacije građana i dece o smanjenju rizika od katastrofa, u radu su izneti rezultati teorijskog istraživanja u okviru kojeg su identifikovani, analizirani i interpretirani dostupni i širom sveta korišćeni multimedijalni sadržaji od značaja za podizanje svesti i znanja građana o načinima reagovanja u uslovima katastrofa. Korišćenjem analize sadržaja, opisane su najznačajnije karakteristike edukacije u školama i društvenih igara, primene kompjuterskih igrica i simulacija, postojećih kurseva i obuka, edukativnih video snimaka i različitih postera, brošura i vodiča za potrebe smanjenja rizika od katastrofa. Rezultati teorijskog istraživanja mogu biti iskorišćeni kao polazna osnova u koncipiranju edukativnih materijala građana i dece na području Srbije kako bi se sistematski i efikasno podigao nivo njihove spremnosti za reagovanje. Svakako, pre implementacije određenog edukativnog materijala, potrebno je sprovesti empirijsko istraživanje u kojem bi trebalo testirati efikasnost njegove implementacije i uspešnosti podizanja nivoa znanja i svesti o rizicima. Ključne reči: bezbednost, edukacija građana i dece, multimedijalni sadržaji, društvene igre, kompjuterske igrice.


Sunday, June 9, 2019

Percepcija rizika od vanrednih situacija - Disaster risk perception

У научној монографији изнети су резултати квантитативног истраживања обавештености грађана и перцепције ризика од ванредних ситуација изазваних поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из 19 локалних заједница у Србији. Овом приликом желели бисмо да им искажемо захвалност на времену издвојеном за учешће у анкетном испитивању, као и на показаном стрпљењу.
Монографија је резултат рада на пројекту „Управљање полицијском организацијом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији” који финансира и реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, у оквиру циклуса научних истраживања 2015–2019 године. Испитивање перцепције ризика од ванредних ситуација део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији” др Владимира М. Цветковића, одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

Предмет научне монографије представља испитивање повезаности одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) са степеном обавештености, перцепцијом вероватноће настанка и угрожености, као и упознатости становништва са осигурањем домаћинстава од последица ванредне ситуације.
С обзиром на то да је истраживачки напор био усмерен на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са нивоом обавештености становништва, истраживање има експликативни карактер. У истраживању је коришћен анкетни упитник, посебно конструисан инструмент (Ликертова скала процене) путем којег су испитаници исказивали степен слагања са постављеним питањима. Упитник се састоји из четири сегмента, односно четири групе питања:
1) обавештеност становништва о природним ванредним ситуацијама;
2) перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација;
3) перцепција угрожености становништва и
4) осигурање домаћинства од последица поплава.

Сваки сегмент се састоји од дванаест питања која испитују повезаност одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и обавештености и перцепције ризика од природних ванредних ситуација изазваних поплавама.
Ванредне ситуације привлаче све већу пажњу академске јавности. Њихова учесталост захтева анализу услова под којима се јављају у одређеним областима, анализу спремности за реаговање и начина ублажавања последица. Људи уништавају своје окружење доводећи у питање и сопствени опстанак. Неконтролисано коришћење шума, загађење земљишта, воде и ваздуха, оштећење озонског омотача и глобално загревање изазивају чешћу појаву природних ванредних ситуација које угрожавају живот и безбедност људи. Свест (енг. awareness) о постојању ризика од природних катастрофа представља први и најважнији корак у успешном управљању њима, повећава спремност за реаговање, подстиче на предузимање одговарајућих мера безбедности и предострожности, а када до природне катастрофе дође, мера суочавања са последицама и њиховог ублажавања.

Нашу земљу задесиле су велике поплаве у мају 2014. године, изазвавши досад невиђене
последице. За 24 часа пало је преко 100 литара кише по метру квадратном, 15. маја је прогла
шена ванредна ситуација, а од последица поплава страдало је више од 30 особа. Евакуисана
је 31.000 особа, поплавама и клизиштима оштећено је и порушено око 4.500 километара пу-
тева и 250 мостова, потопљено 2.260 објеката, а око 1.800 угрожено. Процењена штета изно-
сила је евра. Како се овакав сценарио не би поновио, неопходно је истражити
перцепцију ризика од природне катастрофе становника угрожених подручја, перцепцију
угрожености од понављања поплавног таласа и да ли претходно искуство утиче на предузи-
мање мера предострожности и спремност на реаговање у ванредним ситуацијама.
Аутори посебну захвалност исказују рецензентима проф. др Владимиру Јаковљевићу,
проф. др Јасмини Гачић и проф. др Славољубу Драгићевићу за корисне сугестије усмерене
ка унапређењу рукописа.

Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija - Disaster risk perception: Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu.

Link rada

Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities

This article presents the results of a qualitative study of household earthquake and community-level preparedness in Serbia and its relationship to various demographic factors. A series of 1,018 face-to-face interviews were conducted at the beginning of 2017 in eight Serbian municipalities. The results show that the population is generally unprepared, with low percentages of reported enhanced preparedness levels. In addition to presenting its findings, the study also considers future research directions, including using this study as a basis for more detailed research and to assist in facilitating community-led programs and strategies to increase earthquake safety. KEYWORDS: geography, natural hazards, earthquake, preparedness, household, survey, Serbia 

Pripravljenost gospodinjstev na potrese v Srbiji: Študija izbranih občin IZVLEČEK: V članku so predstavljeni rezultati kvalitativne študije pripravljenosti na potres v gospodinjstvih in na občinski ravni v Srbiji in njeni povezanosti različnimi demografskimi dejavniki. Članek temelji na 1018 intervjujih, ki so bili izvedeni na začetku leta 2017 v osmih srbskih občinah. Rezultati kažejo, da je prebivalstvo na splošno nepripravljeno, z nizkim deležem izboljšane ravni pripravljenosti. Poleg lastnih ugotovitev študija obravnava tudi prihodnje smeri raziskovanja, vključno z uporabo te študije kot temelja za podrobnejše raziskave in za pomoč pri programih, ki jih vodijo skupnosti, ter strategij za povečanje potresne varnosti. KLJUČNE BESEDE: geografija, naravne nesreče, potres, pripravljenost, gospodinjstvo, raziskovanje, Srbija.

Cvetković, V., Kevin, R., Shaw, R., Filipović, M., Mano, R., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2019). Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities. Acta Geographica, 59(1). 

Link rada

Monday, April 8, 2019

International Journal of Disaster Risk Management - Publisher: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management

International Journal of Disaster Risk Management is a peer-reviewed (twice a year) journal serves all aspects of disaster studies, policy, and management. It provides a  platform for academics, policymakers and practitioners to publish high-quality research and practice concerning natural disasters, anthropogenic disasters, complex political emergencies and crises around the world. The journal crosses and affects interdisciplinary boundaries to promote communication, collaboration and teamwork between professions and disciplines to avoid (prevention) or to limit (mitigation and preparedness) the adverse impacts of hazards, within the broad context of sustainable development. The journal encourages to the interchange of ideas and experience, to decrease the risk of disasters and build community resilience within the context of sustainable development and planetary boundaries.
Journal will cover all aspects of disaster risk management from a global perspective, including but not limited to:
  • Disaster and crisis management theory and practice,
  • Risk awareness and assessment,
  • Hazard and vulnerability analysis,
  • Knowledge development including education, training, research and information on disasters,
  • Public commitment and institutional frameworks, including organizational, policy, legislation and community action,
  • Disaster prevention, mitigation, response, recovery planning, policies,  and implementation,
  • Promotes the interchange of ideas between practitioners, policy-makers and academics.
 Submission Process
 Authors are kindly invited to submit their formatted full papers. All paper submissions will be blind peer reviewed and evaluated based on originality, Research content, correctness, relevance to conference and readability. Please read complete submission and formatting guidelines before submitting your paper.

Sunday, March 24, 2019

Statistika prirodnih katastrofa - EM DATA

Thursday, February 21, 2019

Young adults fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia

This paper presents the results of quantitative research regarding the level and the causes of fear of disasters among young adults in Turkey, Serbia, and Macedonia. The survey was conducted using a questionnaire that was given and then collected hand by hand that explored in depth the disaster-related fears among 537 respondents during 2016. The questionnaire explored students’ basic demographics and their level of fear, as well as the causes and sources of fear. Across the three countries, the results indicated an excessive level of fear both of earthquakes and of epidemics. In addition, participants reported that they were particularly afraid for their personal lives and, to a greater extent, for the health of their parents. Experiences with bad weather conditions, pictures of the consequences of disasters, and past disaster experience were found to exacerbate fear. It was also found that females were more afraid, with a possible socio-cultural-laden link to an ethos of protection versus participation. Findings can be used to create focused strategies at a national level intended to reduce excess fear of disasters and facilitate a more prepared public through policy and education programme development.


Cvetković, V. M., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 101095.

Saturday, January 26, 2019

Upravljanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa - Praktikum

Цветковић, В. (2019). Управљање ризицима и системи заштите и спасавања од катастрофа: Практикум. Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд.

Tuesday, January 22, 2019

Upravljanje rizicima u kriznim situacijama izazvanim klizištima