ПРОБЛЕМ ВОДА I РЕДА У МАЊИМ ОПШТИНАМА

Кроз већину локалних самоуправа у Србији протичу воде I реда, које према Закону о водама спадају у надлежност Јавног водопривредног предузећа. Велики проблеми су настали након мајских поплава у Србији 2014. године, јер су на појединим водотоцима река I реда оштећења насипа таква да не би издржала ни просечне падавине, оносно ни мало веће порасте водостаја од уобичајних. 

Иако стање насипа није било на завидном нивоу ни пре мајских поплава. Проблем се јавља због одсуства санирања насипа и уређивања речних корита. Јавно водопривредно предузеће нема довољно новчаних средстава, а и када их имају, они морају одређивати приоритете, тако да су увек на „врху листе“ већи градови, што је у неку руку логично због већине потенцијално угроженог становништва, али је питање да ли је оправдано и морално. Што нас наводи на закључак да се мање опшине морају саме „сналазити“, док не дође ред на њих да се кроз њихову територију уреде водотоци вода I реда. 

То „сналажење“ се огледа у томе, да углавном те општине морају саме, својим средствима, уређивати и санирати корита на водама I реда које и не спадају у њихову надлежност, али од којих им конкретно прети највећа опасност. Пошто то изискује огромна новчана средства, а локалне самопураве су приморане да уложе новац у заштиту свог становништва и њихове имовине на својој територији, поставља се питање око самог начина рефундирања тих средстава од Јавног водопривредног предузећа под чију надлежност спадају воде I реда, а која средства, да мука буде већа, то предузеће можда и не поседује.





Да ли се као једно од могућих решења може пронаћи модел ослобађања плаћања накада за коришћење вода које су локалне самоуправе дужне да измирују,  у висини износа које су оне уложиле у одржавање корита и водотокова који иначе и не спадају у њихову надлежност?!

ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА У СРБИЈИ

У Костајнику месту код Крупња, из некадашњег рудника “Столице“ прети велика опасност Србији, које многи нису ни свесни. Заправо, све је почело 20. маја, када је водена бујица срушила брану депоније рудника и са собом повукла муљ и токсичну јаловину, заосталу од прерађене руде антимона. Када је клизиште из шуме кренуло, оно је покидало колекторе. Па је тако депонија остала без преко потребног дренажног система. Брана је примила сву воду и направила катастрофу. И сваким даном је ситуација опаснија и сложенија, због нових количина воде које доспевају у јаловиште. Према проценама стручњака, на депонији се налази 100.000 м3 јаловине. Токсични отпад се излива у Костајнички поток, који је притока реке Корените. Река Коренита се улива у реку Јадар, који је притока Дрине. Даље је свима познато. Према најновијим информацијама, које можемо сазнати од медија, токсичне материје се већ налазе у Дрини. Оно што нам остаје непознато, јесте питање када ће отровне материје стићи до Шапца и Београда. 

Пошто предузеће које је власник рудника, нема капацитете и средстава да реши проблем, држава је преузела обавезу да реши исти.

Како би јасније представили опасност која нам прети, упознаћемо вас са кокретним детаљима. Заправо, резултати анализе  Агенције за заштиту животне средине (која је рађена у рекама Костајник, Коренита и Јадар), показују високе концетрације гвожђа, мангана, арсена и кадмијума (www.sepa.gov.rs). Сада ћемо дати кратак приказ карактеристика набројаних хемијских елемената, као и њихов утицаја на човека (иако се у извештају може видети да има и других елементата у великим концентрацијама.

ГВОЖЂЕ. Иако човеков организам има солидне механизме за регулацију количине гвожђа, у неким ситуацијама може доћи до обољења хемохроматозе. То обољење се јавља услед превелике дозе гвожђа у организму. Велике количине гвожђа (II) су отровне.

МАНГАН. У већим количинама је отрован. Тровања настају удисањем пара мангана, прашине оксида (МнО2) или неког другог споја. Први знаци тровања су умор, исцрпљеност, клонулост мишића, затим нападаи смеха и плача, а оболела особа склона је самоубиству. У каснијој фази јављаја се дрхтавица, општи симптоми Паркинсонове болести и склероза након чега за обољелог више нема лека. 

АРСЕН. Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As2O3. Соли арсена (III) су веома отровне и канцерогене су.

КАДИЈУМ је елемент велике токсичности (неколико пута веће од арсена). Има канцерогено дејство, оштећује бубреге, изазива анемију и болести костију. Штетно делује и на систем за кружење материја. (http://sr.wikipedia.org/sr)

Битно је напоменути да је процењена штета на јаловишту ушла и у званични Владин извештај коришћен и за бриселску донаторску конференцију за Србију и БиХ које су погођене поплавама. 

Део извештаја који се односи на конкретан проблем налази се на страни 96, који у преведеном гласи: 

„У областима погођеним поплавама постоје затворени али и активни рудници, који су били под утицајем тешких падавина и поплава. Инцидент на руднику столице, који поседује огромне количине отпада у Костајнику (Крупњу) је један од главних самосталних еколошких проблема који су произилашли из ове катастрофе. Депонија јаловишта које има око 1,2 милиона тона рударског отпада затворена је 1987. године, а наводно је у потпуности стабилизована пре поплаве. Екстремно обилне кише изазвале су клизиште које је оштетило систем дренаже у јаловини. То је довело до акумулирања прекомерне количине воде у јаловину чиме се подривала физичка стабилност бране јаловишта, која је на крају попустила. Преко 100.000 м3 јаловине је самим тим пуштено у Костајнички поток, сезонске притоке реке Јадар. Низводно од рудника јаловине, бујица покрива површину између 50-75 метара ширине и наслага талога у распону од 5-10 цм, али на појединим местима и до 70 цм дебљине. Анализа земљишта показала је да наслаге садрже изузетно висок ниво арсена, антимона, баријума, цинка и олова, које захтевају хитну интервенцију.“ (SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014).

На донаторској конференцији за Србију и БиХ одобрено је 160 милиона динара за заустављање јаловине. Веома је важно знати да се ови трошкови повећавају из дана у дан. Питање је докле ће до тада стићи тешки метали који теку рекама и какве ће последице оне оставити по човека, биљни и животињски свет...

Извори;

http://www.srna.rs/novosti/228569/opasni-metali-mogu-se-izliti-u-drinu-i-savu.htm

http://www.kurir-info.rs/katastrofa-otrovan-mulj-stigao-cak-i-do-reke-drine-clanak-1392549

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/krupanj-smrad-ujeda/137617.phtml

SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014

www.sepa.gov.rs

http://sr.wikipedia.org/sr

ШТА ЈЕ НАУЧЕНО НА ОСНОВУ ПРОШЛИХ КАТАСТРОФА У СРБИЈИ - ИСКУСТВА ИЗ ПРАКСЕ - интервјуи

Наступајућа годишња доба, подсећају нас да се запитамо шта је научено од последње катастрофе - поплаве која се догодила у мају 2014.године и шта је предузето да се спрече могуће потенцијалне природне катастрофе као што су очекиване падавине и поплаве, снежне падавине и сметови у зиму 2014. године.  Таква питања су пре свега упућена субјеткима и снагама заштите и спасавања који су одговорни за област заштите и спасавања.

1. Држава Србија

1.1.  Усвојила Националну стратегију у области заштите и спасавања, али није донела план за реализацију стратегије;

1.2. Донела закон о ванредним ситуацијама, али није донела потребна подзаконска акта;

1.3. Организовала сектор за ванредне ситуције за имплементацију и операционализацију ових докумената и прописа, а задржала систем самоуправљања, тако да инспектори за цивилну заштиту уместо да раде послове инспекције и надзора, они су референти у општинама на пословима ванредних ситуација;

2. Локална самоуправа

Формирале су штабове за ванредне ситуације и задовољиле се са тим,остале послове из области заштите и спасавања највероватније треба неко други да уради;

2.1. Највероватније огроман број преко 90% општина и градова у Србији нису урадиле Процену угрожености и ризика као претњу за грађане и материјална добра на територији своје локалне самоуправе;

2.2. Такође велики број општина и градова на основу поменуте процене није израдио потребне планове одбране од поплава и снежних пдавина,наноса и великих хладноћа;

2.3. Локалне самоуправе нису израдиле ни друге планове из области заштите и спасавања, а по обавезама из Закона о ванредним ситуацијама, тако да нам остаје да како рече један од одговорних за поплаве у мају господин Пузовић, Бог је крив и ником ништа, он оста жив, а грађани још нису почели у доста случаја да санирају оштећења од поплава;

3. Посебна привредна друштва задужена за управљање и одржавање речних токова и каналских мрежа, још нису ништа или је то незнатно урађено на санацији насипа и обала река и канала.Још стоје зечији насипи на обалама река и канала, али више нису у функцији јер су поцепани џакови и најлони који су спречавали плављење воде у мају. Ако буде потребно да се поново брани поплавни талас, постојећи џакови и песак само ће сметати;

4. Грађани и даље нису организовани у јединице цивилне заштите, које могу да се ангажују на спречавању или ублажавању евентуалне природне катастрофе, па остаје нада да ће по зна који пут, уместо јединица цивилне заштите људе и мареријална добра спасавати Премијер државе Србије, Војска Србије, жандармерија, полиција, ватрогасци и грађани добровољци, опет на молбу Премијера Републике Србије;

У  току поплава у мају 2014.године, више десетина лица изгубило је животе, а израчунато је да је штета директна или индиректна око 3. милијарде еура, мислим да се више превентивно радило и деловало, односно да је свако радио свој посао, штета би била  далеко мања, а људских жртава сигурно не би било оволико.

ГЕОПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ЗЕМЉОТРЕСА

         Сеизмичке појаве су везане за изненадне, краткотрајне покрете и поремећаје у Земљиној кори. Као последице тих појава јављају се промене у геопростору и штета по здравље људи, материјалних и културних добара. Наиме, поред денивелације топографске површи  морфолошких поремећаја облика у постојећем рељефу, земљотреси руше читаве градове, привредна постројења, изазивајући велике људске и материјалне губитке. Прецизније речено, земљотреси заузимају прво место међу природним катастрофама у историји људске цивилизације, јер су у последњих 3 хиљаде година однели 15 милиона живота. И ако већи део Земљине површи није угрожен од сеизмичких појава, на њеном мањем делу догађа се годишње просечно око 1 милион земљотреса, триста хиљада су осетни, једна хиљада изазива штете, сто до двеста су рушилачки, двадесетак издрмају целокупну масу наше планете, а један до сва су катастрофална. 

Анализирањем  броја, трендова, последица, временске и геопросторне дистрибуције земљотреса у периоду од 1900. до 2013. године, можемо истаћи да је у односу на укупан број земљотреса по континентима, у поменутом периоду, највише земљотреса се догодило у Азији, затим у Америци, Европи, Африци, а најмање у Океанији. У односу на континенте, највише погинулих је било у Азији, а најмање у Океанији, највише повређених, погођених и осталих без дома је у Азији, а најмање повређених, погођених, као и оних који су остали без дома је у Океанији.

Међутим, наведеним односима  броја земљотреса по континентима не одговара и обим насталих последица. Наиме, у Азији у односу на укупан број земљотреса настале су веће последице (нпр. више погинулих) у односу на Америку, Европу и Океанију. Наведена чињеница се може једним делом објаснити густином насељености, нивоом поштовања урбанистичких мера градње, геолошким и другим предиспозицијама азијског геопростора.

У односу на државе, највише земљотреса се догодило у Кини 277, затим следе Индонезија 233, Иран 206, Турска 152, и Јапан 115. По броју погинулих на првом месту је у Кина 1.751.161, затим следе Хаити 445.152, Индонезија 396.896, Јапан 388.740, и САД 310.800.

Од укупног броја земљотреса 2475, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,94 %, а најмањи у периоду од 1910. до 1920. године 1,98 %. Од укупног броја погинулих 5.128.349, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,76 %, а најмањи у периоду од 1950. до 1960. године 1,46 %.

Добијени и обрађени подаци указују на могућу угроженост националног геопростора, с обзиром да је Европа на трећем месту по исказаним показатељима угрожености од земљотреса. Такође, резултати истраживања указују на већу учесталост и веће људске и материјалне губитке у последњих 13 година у односу на друге, сличне временске еквиваленте у разматраном временском периоду. Самим тим, могуће је очекивати и наставак таквог тренда у будућности. Земљотреси који су се догодили у геопростору Србије у последњих 30 година у одређеној мери потврђују наведену тврдњу.

Из свега наведеног, потребно је наставити стална истраживања феноменологије и методологије праћења и предвиђања земљотреса као врсте природних катастрофа, нормативно-правно унапређивати систем превентивне заштите нарочито у домену што доследнијег поштовања урбанистичко-планских стандарда градње објеката сходно процени угрожености од сеизмичких опасности. Тако, неопходно је створити услове за веће проактивно деловање кроз изградњу система подршке одлучивања субјеката система заштите и спасавања од државног до нивоа локалне самоуправе и виши ниво обучености и опремљености снага за деловање у условима отклањања и ублажавања последица катастрофалних земљотреса – Специјализованих јединица цивилне заштите, Ватрогасно-спасилачких јединица, јединица Војске Србије, Црвеног крста, Горске службе спасавања и овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. На крају посебан акценат требало би ставити на унапређење система међународне сарадње, односно за деловање националних снага заштите и спасавања изван државног геопростора, преко регионалног до глобалног нивоа.

Видетио опширније: Cvetković, V., Milojković, B., & Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, 2/2014, 166-185.

THE IMPACTS OF CLIMATE CHANGES ON THE RISK OF NATURAL DISASTERS

In recent years, serious decisions are made at the local and international level on climate change and its impact on natural disasters, which are more numerous and more serious over the years. Exploring their mutual influences, scientists worldwide are mostly engaged in the issue of the link between the increase in average temperature of the earth and the frequency (intensity) of natural disasters, with a special emphasis on hydrologic and meteorological disasters. To be able to analyze such influence, it is needed a solid knowledge of climate changes and natural disasters, as it is well known that global warming does not affect equally all kinds of those disasters, taking into account the origin of their occurrence. However, it should be noted that natural disasters have always existed, and that climate changes can only affect the increase in their number, intensity and consequences that they cause to people and their material goods.

             Without going into multiply multidimensional various issues of climate change, it should be noted that climate changes are caused by emissions of different gases that directly or indirectly exacerbate the natural process by which infrared radiation is captured in the atmosphere, which causes heating the lithosphere, hydrosphere and atmosphere. It is a fact that speaks of the temperature increase of land, sea and air causes the disorder of certain natural processes, thereby contributing to the creation of more frequent floods, hurricanes, landslides and so on. Therefore, global warming that is characterized by increasing average temperatures on earth can be direct/indirect cause of the increase in severity (number and intensity) of natural disasters. In order to examine this possibility, it is important to examine the effects of elevated temperatures of land, sea and air on the processes that contribute to the above-mentioned increase in severity of natural disasters. Besides the increase in the average temperature of the lithosphere, hydrosphere and atmosphere, which are direct consequences of climate changes, it is important to analyze its indirect effects as well, such as increasing the level of the oceans and seas affected by the rapid melting of large glaciers in Antarctica and Greenland. The aforementioned process also affects the natural disasters, but in different ways than the direct effects of climate change.

      A large number of research studies worldwide have identified and demonstrated the interconnectedness of global warming and natural disasters using different statistical models. For example, if we start from the fact that the strength of hurricanes is based on heat of the oceans and seas, which is later transformed in mechanical strength, it is easy to examine the relationship between changes in ocean temperature and hurricane strength over the past few years. Of course, it is necessary to bear in mind that the characteristics of a hurricane do not only depend on the water temperature, but also on other factors that we will not consider in the paper.

            Therefore, this paper will analyze the phenomenological structure of climate changes and natural disasters, for further consideration of the relevant facts about their interrelation. Namely, in order to link those two phenomena it should consider each separately. Therefore, the paper will consider the implications of climate changes on natural disasters with special reference to their impact on specific species, the intensity and the increase in their number.

The climate changes

Across the Earth, climate changes and its serious consequences are discussed on a daily basis. And what exactly are climate changes and what they represent, it is best explained by the process of warming the Earth. Namely, daily solar energy penetrates the atmosphere in the form of light waves. Part of this energy heats the Earth, and part in the form of infrared waves back into space. Normally, part of the infrared radiation usually is captured by the atmosphere allowing the temperature that stays on Earth is within acceptable limits. However, the problem we now face is that the thin layer of air layer became thicker due to the large amounts of carbon dioxide and other gases that cause the greenhouse effect. Having become thicker, now that layer retains a large amount of infrared radiation that would otherwise have left the atmosphere, causing the temperature of the Earth's atmosphere and oceans begin to rise.According to the U.S. Environmental Protection Agency – EPA, climate changes are a significant changes in climatic conditions, such as temperature, precipitation or winds, which last for a decade or longer, and may result from: natural processes within the climate system (changes in ocean circulation), changes in the intensity of solar radiation, or human activities that affect the composition of the atmosphere (through the burning of fossil fuels) and the land surface (deforestation, urbanization, desertification).[1] In addition, unlike climate changes, term the „global warming“ represents the tropospheric temperature increase thus contributing to changes in global weather patterns that emerge due to increased emissions of so-called greenhouse gases, mainly carbon dioxide and methane.[2

Climate changes represent a serious threat to the basic elements of life for people in the world, such as access to drinking water, food production, food and land use. They are multiple (from drought to floods) and multidimensional (local to global) risks that have short, medium and long-term aspects and unknown outcomes. The signatories to the UN Convention on Climate Change and the Kyoto Protocol 1997 have accepted that climate changes carry many potential hazards, such as sea level rise, increased frequency of storms and floods, the spread of infectious diseases, decline in biodiversity and reducing the availability of food and water. These impacts are a threat to human life and sustainable development.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2014). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. Skopje: International yearbook of the Faculty of security (51-60).

---

[1] Dimitrijević, D.: Trendovi ekološke bezbednosti u XXI veku. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti, 2010. godine.

[2] Environmental Protection Agency, U.S. Enviromental Protection Agency: Nanotechnology White Paper, Washington, 2007.

Top Ten Natural Disasters of the World - Biggest Disasters

Top Ten Natural Disasters of the World - Biggest Disasters

Dokumentarni film о Kriminalističko-policijskој akademiji 2011