Knjige iz oblasti studija katastrofa

1. Cvetković, V., Šišović, V. (2024). Community Disaster Resilience in Serbia. Belgrade: scientific-professional society for disaster risk management.
2. Grozdanić, G., Cvetković, V. (2024). Exploring Multifaceted Factors Influencing Community Resilience to Earthquake-Induced Geohazards: Insights from Montenegro. Belgrade: Scientific-professional Society For Disaster Risk Management.
3. Nikolić, N., Cvetković, V., Ivanov, A. (2023). Human resource management in environmental security. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management.
4. Tanasić, J., Cvetković, V. (2024). Policy of Crisis Management in Serbia. Belgrade: Scientific-Expert Society for Risk Management in Emergency Situations.
5. Cvetković, V. (2019). Upravlјanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa. Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd;
6. Cvetković, V. (2020). Upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
7. Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama;
8. Cvetković, V. (2022). Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
9. Cvetković, V. (2023). Otpornost na katastrofe – Vodič za prevenciju, reagovanje i oporavak. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
10. Cvetković, V., & Čaušić, L. (2022). Zbirka propisa iz oblasti vanrednih situacija. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
11. Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2019). Zbirka propisa iz oblasti upravlјanja rizicima od katastrofa. Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd
12. Cvetković, V. (2023). Istorijski razvoj Naučno-stručnog društva za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
13. Cvetković, V., & Jovanović, M. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
14. Cvetković, V., Martinović, J. (2021). Upravlјanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
15. Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija. Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.
16. Cvetković, V. (2017). Metodologija naučnog istraživanja katastrofa – teorije, koncepti i metode. Zadužbina Andrejević, Beograd.
17. Miladinović, S., Cvetković, V., & Milašinović, S. (2017). Upravlјanje u kriznim situacijama izazvanim klizištima. Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.
18. Cvetković, V., Milašinović, S., & Gostimirović, L. (2018). Istorijski razvoj policijskog obrazovanja u Srbiji. Visoka poslovna tehnička škola, Doboj.
19. Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremlјenost za prirodne katastrofe – preporuke za unapređenje pripremlјenosti. Zadužbina Andrejević, Beograd.
20. Cvetković, V. (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd, Zadužbina Andrejević.
21. Jakovlјević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu.
22. Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd (Instant system): Zadužbina Andrejević.
23. Cvetković, V., Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2016.
24. Ivanov, A., Cvetković, V. (2016). Prirodni katastrofi – geoprostorna i vremenska distribucija. Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“- Bitola, Fakultet za bezbednost, Skopje.
25. Bošković, D., Cvetković, V. (2017). Procena rizika u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
26. Cvetković, V. (2023). Spremnost srednjih škola Sliva Zapadne Morave u Republici Srbiji za smanjenje rizika od katastrofa i upravlјanje u vanrednim situacijama. Beograd: Fenomena.
27. Cvetković, V. (2023). Integrisano upravlјanje rizicima od katastrofa: pripremlјenost, ublažavanje, odgovor i oporavak. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
28. Cvetković, V. (2021). Pravni i bezbednosni aspekti upravlјanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa. Izdavač: Pravni fakultet u Novom Sadu i Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.

Mitovi o katastrofama: istine i zablude - Myths about disasters: truths and misconceptions

Knjiga ,,Mitovi o katastrofama: istine i zablude“ predstavlja bogatu riznicu podataka o najaktuelnijim i praktikovanim mitovima iz oblasti studija katastrofa, koji se razlikuju po svojoj morfologiji i društvenoj funkcionalnosti. Vešto i pronicljivo objašnjavajući suprotstavljene načine interpretacije ponašanja ljudi u uslovima katastrofa, autori na interesantan, znalački i dovitljiv način elaboriraju opšte mitove o katastrofama, mitove iz domena zdravstva, kao i iz domena pružanja humanitarne pomoći. Neprekidno tragajući za otkrivanjem istine i zablude, autori na virtuozan i naučno prihvatljiv stil preispituju mnogobrojne mitove: prirodne katastrofe si izuzetni i retki događaji; katastrofe ubijaju nasumično bez poštovanja ekonomskog ili socijalnog statusa; tehnologije će spasiti svet od prirodnih katastrofa; zemljotresi su prirodne opasnosti koje prouzrokuju velike ljudske žrtve; prirodne katastrofe slabe moral pogođene zajednice; neodlučnost ljudi za evakuaciju u uslovima katastrofa; nakon katastrofe, stvari se vraćaju u normalu kroz nekoliko nedelja; privremena naselja su idealna stambena rešenja za žrtve katastrofe; preopterećenost najbliže bolnice pacijentima nedaleko od mesta katastrofe; donacije krvi su u uslovima katastrofa neophodne; žrtve katastrofa razvijaju „Sindrom katastrofe“; prirodne katastrofe stvaraju epidemije zaraznih bolesti; mit o paničnom ponašanju ljudi u uslovima katastrofa; katastrofe prouzrokuju antisocijalno ponašanje itd. 

Uvreženost i opšteprihvaćenost spomenutih mitova o katastrofama, naprosto nameću potrebu sprovođenja multimetodskih istraživanja, imajući u vidu da njihovo praktikovanje unapređuje ili unazađuje organizovanje integrisane i efikasne zaštite ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i antropogenih katastrofa. Osim neprocenjivih teorijskih elaboracija, autori u naučnoj monografiji predstavljaju impresivne i obilne rezultate kvantitativnog istraživanja u kojem se ispituje nivo praktikovanja mitova o katastrofama. Polazeći od činjenice da je svako ponašanje koje nije zasnovano na naučnim činjenicama domen mitskog tumačenja stvarnosti, višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje na području Beograda, na uzorku od preko 250 ispitanika. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: Standardna višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse, T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati istraživanja prikazanog u monografiji mogu biti iskorišćeni od strane donosioca odluka u Srbiji za potrebe unapređenja sveobuhvatne pripremljenosti za reagovanje u prirodnim i antropogenim katastrofama. The book "Myths about Disasters: Truths and Misconceptions" presents a rich treasury of data on the most current and practiced myths in the field of disaster studies, which differ in their morphology and social functionality. Skillfully and insightfully explaining the opposing ways of interpreting people's behavior in disaster conditions, the authors elaborate general myths about disasters, myths from the domain of health, as well as from the domain of providing humanitarian aid, in an interesting, knowledgeable and ingenious way. Constantly searching for the discovery of truth and delusion, the authors re-examine numerous myths in a virtuoso and scientifically acceptable style: natural disasters are exceptional and rare events; disasters kill at random without respect for economic or social status; technologies will save the world from natural disasters; earthquakes are natural hazards that cause great human casualties; natural disasters weaken the morale of the affected community; indecision of people to evacuate in disaster conditions; after a disaster, things return to normal in a few weeks; temporary settlements are ideal housing solutions for disaster victims; overcrowding of the nearest hospital with patients not far from the disaster site; blood donations are necessary in disaster conditions; disaster victims develop "Disaster Syndrome"; natural disasters create epidemics of infectious diseases; the myth of people panicking in disaster conditions; disasters cause antisocial behavior, etc. The ingrained and generally accepted myths about catastrophes simply impose the need to conduct multimethod research, bearing in mind that their practice improves or regresses the organization of integrated and effective protection of people and material goods from natural and anthropogenic disasters. In addition to invaluable theoretical elaborations, the authors in the scientific monograph present impressive and abundant results of quantitative research in which the level of practicing myths about catastrophes is examined. Starting from the fact that any behavior that is not based on scientific facts is the domain of mythical interpretation of reality, multi-stage random sampling, comprehensive research was conducted in the area of Belgrade, on a sample of over 250 respondents. The obtained data were analyzed and interpreted using statistical techniques, such as: Standard multiple regression, Chi-square test, One-factor analysis of variance, T-test, and Pearson's linear correlation. The results of the research presented in the monograph can be used by decision-makers in Serbia for the purpose of improving the overall preparedness for responding to natural and anthropogenic disasters.

Cvetković, V., & Marina, J. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude (Myths about disasters: truths and misconceptions). Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

https://www.researchgate.net/publication/349466625_Mitovi_o_katastrofama_istine_i_zablude_-_Myths_about_disasters_truths_and_misconceptions

Bezbednosni rizici i katastrofe - Disaster Risk Management (knjiga)

 

Poštovani ljubitelji nauke,

prestavljamo vam najnoviju knjigu ,,Bezbednosni rizici od katastrofa" u izdanju Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, autora doc. dr Vladimira M. Cvetkovića. 

Percepcija rizika od vanrednih situacija - Disaster risk perception

У научној монографији изнети су резултати квантитативног истраживања обавештености грађана и перцепције ризика од ванредних ситуација изазваних поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из 19 локалних заједница у Србији. Овом приликом желели бисмо да им искажемо захвалност на времену издвојеном за учешће у анкетном испитивању, као и на показаном стрпљењу.

Монографија је резултат рада на пројекту „Управљање полицијском организацијом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији” који финансира и реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, у оквиру циклуса научних истраживања 2015–2019 године. Испитивање перцепције ризика од ванредних ситуација део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији” др Владимира М. Цветковића, одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

Предмет научне монографије представља испитивање повезаности одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) са степеном обавештености, перцепцијом вероватноће настанка и угрожености, као и упознатости становништва са осигурањем домаћинстава од последица ванредне ситуације.

С обзиром на то да је истраживачки напор био усмерен на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са нивоом обавештености становништва, истраживање има експликативни карактер. У истраживању је коришћен анкетни упитник, посебно конструисан инструмент (Ликертова скала процене) путем којег су испитаници исказивали степен слагања са постављеним питањима. Упитник се састоји из четири сегмента, односно четири групе питања:

1) обавештеност становништва о природним ванредним ситуацијама;

2) перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација;

3) перцепција угрожености становништва и

4) осигурање домаћинства од последица поплава.

Сваки сегмент се састоји од дванаест питања која испитују повезаност одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и обавештености и перцепције ризика од природних ванредних ситуација изазваних поплавама.

Ванредне ситуације привлаче све већу пажњу академске јавности. Њихова учесталост захтева анализу услова под којима се јављају у одређеним областима, анализу спремности за реаговање и начина ублажавања последица. Људи уништавају своје окружење доводећи у питање и сопствени опстанак. Неконтролисано коришћење шума, загађење земљишта, воде и ваздуха, оштећење озонског омотача и глобално загревање изазивају чешћу појаву природних ванредних ситуација које угрожавају живот и безбедност људи. Свест (енг. awareness) о постојању ризика од природних катастрофа представља први и најважнији корак у успешном управљању њима, повећава спремност за реаговање, подстиче на предузимање одговарајућих мера безбедности и предострожности, а када до природне катастрофе дође, мера суочавања са последицама и њиховог ублажавања.

Нашу земљу задесиле су велике поплаве у мају 2014. године, изазвавши досад невиђене

последице. За 24 часа пало је преко 100 литара кише по метру квадратном, 15. маја је прогла

шена ванредна ситуација, а од последица поплава страдало је више од 30 особа. Евакуисана

је 31.000 особа, поплавама и клизиштима оштећено је и порушено око 4.500 километара пу-

тева и 250 мостова, потопљено 2.260 објеката, а око 1.800 угрожено. Процењена штета изно-

сила је 1.000.000.000 евра. Како се овакав сценарио не би поновио, неопходно је истражити

перцепцију ризика од природне катастрофе становника угрожених подручја, перцепцију

угрожености од понављања поплавног таласа и да ли претходно искуство утиче на предузи-

мање мера предострожности и спремност на реаговање у ванредним ситуацијама.

Аутори посебну захвалност исказују рецензентима проф. др Владимиру Јаковљевићу,

проф. др Јасмини Гачић и проф. др Славољубу Драгићевићу за корисне сугестије усмерене

ка унапређењу рукописа.

Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija - Disaster risk perception: Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu.

Link rada

Baze podataka o rizicima i informacioni servisi podrške odlučivanju u vanrednim situacijama - Risk database and management support information services for emergencies

Природне и антропогене ванредне ситуације представљају најозбиљнији сценарио угрожавања безбедности који условљава употребу најсавременијих информационих сервиса као и коришћење свих расположивих база података о ризицима. У том смислу, управљање ризицима у ванредним ситуацијама је данас незамисливо без употребе различитих онлајн доступних сервиса који омогућавају доносиоцима одлука који учествују у том процесу да у кратком временском периоду сагледају све могућности које им стоје на располагању. Предмет рада представља идентификација, анализа и опис најзначајнијих карактеристика информационих сервиса (Copernicus emergency management servise, geographic information system) и отворених база података о ризицима (Global Risk Data Platform, Pacific Catastrophe Risk Assessment, Natural Disaster Hotspots, Global Hazard Atlas) који су неопходни за ефикасно управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Резултати прегледног рада могу бити искоришћени за унапређење знања особља интервентно-спасилачких служби о расположивим могућностима употребе информационих сервиса и база података.Natural and anthropogenic emergencies represent the most serious scenario of compromising security, which conditions the use of state-of-the-art information services as well as the use of all available risk databases. In this regard, the risk management during emergiencies is unthinkable today without the use of various online services that enable decision-makers involved in the process to look at all the options at their disposal in a short period of time. The subject of the paper is the identification, analysis and description of the most important characteristics of information services (Copernicus emergency management services, a geographic information system) and open databases on risks (Global Risk Data Platform, Pacific Catastrophe Risk Assessment, Natural Disaster Hotspots, Global Hazard Atlas) for effective risk management in emergencies. The results of the review work can be used to improve the knowledge of first responders about the available possibilities of using information services and databases.

Cvetković, V. (2018). Baze podataka o rizicima i informacioni servisi podrške odlučivanju u vanrednim situacijama - Risk database and management support information services for emergencies.

https://www.researchgate.net/publication/324018067_Baze_podataka_o_rizicima_i_informacioni_servisi_podrske_odlucivanju_u_vanrednim_situacijama_-_Risk_database_and_management_support_information_services_for_emergencies

Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa

Za citiranje: Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa. Beograd: Zadužbina Andrejević.

The fear of natural disaster caused by flood

Abstract: The subject of quantitative research is a determination of fear level of natural disaster caused by flood and examination its relationships with demographic and socio-economic characteristics of citizens. The aim of such research is a scientific explanation relationships nature of these characteristics and fear. In order to realize research, randomly was selected nineteen communities in which was surveyed 2,500 persons in 2015. On that occasion, it was applied test strategy in households for the application of the multi-stage random sample. According to the survey, 49.7% of respondents said they feel fear, 16.1% were not sure, and 33.2% do not feel the fear of natural disasters caused by flooding. In addition, the results indicate that there is a statistically significant correlation between the fear to sex, age, education, marital status, employment status, income level, swimming abilities and the type of ownership of the facility in which to live, until such a relationship does not exist with level of religiosity and success in high school. Social and scientific justification of the research arising from the necessity to examine the situation and the level of citizens' fear of natural disaster caused by flood with a view to taking some proactive measures aimed to offset the fear by taking certain measures of preparedness to react in such situations. The research results might be used in planning the psychological help and support to citizens in the stages of preparation, response and recovery from natural disasters.

Keywords: security, natural disaster, citizens, fear, floods, demographic and socio-economic characteristics.

Link for work: 

https://www.researchgate.net/publication/302448851_NATURAL_DISASTER_RISK_INSURANCE_AND_REDUCTION_-_OSIGURANE_I_SMANENE_RIZIKA_OD_PRIRODNIH_KATASTROFA?ev=prf_pub

For citation: Cvetković, M. V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82).  

МОГУЋНОСТИ ЗЛОУПОТРЕБЕ НУКЛЕАРНОГ ОРУЖЈА У ТЕРОРИСТИЧКЕ СВРХЕ И КРИВИЧНОПРАВНА ЗАШТИТА

Свет се нашао под утицајем енергије разорне моћи, застареле и прљаве технологије, трке у наоружању, ратних дејстава и терористичких активности. При томе, у свету постоји велике количина нуклеарног оружја различите снаге и моћи, које се и даље гомила и усавршава уз стално проширење земаља које то оружје поседују. Терористичке групе могу напасти објекте и институције за производњу нуклеарне енергије, као и само нуклеарно оружје при производњи, транспорту и складиштењу. Имајући у виду последице и деструктивност, нуклеарно оружје је потенцијално најсмртоносније оружје које терористичке групе могу искористити у спровођењу насиља, ради остваривања циљева.

    Једно од најзначајнијих средстава у заштити од нуклеарног оружја је правно регулисање, како  на глобалном, тако и на националном  нивоу. У овом раду аутори разматрају две групе питања. У првом делу је обрађен појам и карактеристике нуклеарног оружја, као и претпоставке његове злоупотребе у терористичке сврхе. Други део рада посвећен је правном регулисању и кривичноправној заштити од злоупотребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе. Нуклеарна претња човечанству из периода тзв. хладног рата, данас је, несумњиво, у великој мери замењена претњама терориста да ће употребити оружје за масовно уништавање. Могући нуклеарни терористички напад изазвао би драматичне последице, како у погледу људских жртава, тако и у погледу материјалне штете, а психолошки, такав облик тероризма би изазвао много већи ефекат него било који други облик тероризма, зато што постоји веома распрострањен страх од нуклеарног оружја. Нуклеарно оружје је израђено на принципу коришћења неконтролисане нуклеарне реакције, при којој се у малом временском периоду ослобађају велике количине енергије и радиоактивног продукта, чиме се изазива нуклеарна експлозија, која се од класичне експлозије разликује по већој количини ослобођене енергије и променама до којих долази у експлозиву. Сагледавање могућих облика тероризма, подразумева могућност употребе нуклеарног оружја или радиоактивног материјала у терористичке сврхе.

     Дакле, могућност нуклеарног тероризма је чињеница која највише забрињава. Нуклеарни тероризам је у основи појам који обухвата више могућности које не морају нужно укључивати и нуклеарно оружје. Може се говорити и о употреби нуклеарних материјала у терористичке сврхе. У том смислу се могу дефинисати три главна принципа евентуалног терористичког деловања:

- употреба нуклеарне експлозивне направе (нуклеарна експлозија)

- напад или саботажа на постојећим нуклеарним постројењима

 употреба тзв. ,,прљаве“ бомбе (класична експлозија помоћу које се радиоактивни материјал распршује у околину).

     На крају, закључујемо да је потребно правно регулисање производње, употребе, чувања, увоза-извоза и транспорта нуклеарног материјала, на свим нивоима од међународног до националног чији би циљ био неширење нуклеарног оружја, нуклеарно разоружавање и коришћења атомске енергије у мирољубиве сврхе. Тиме би се у великој мери смањио ризик од злоупотребе нуклеарног материјала у терористичке сврхе.

За цитирање користити: Цветковић, В., & Млађовић, И. (2015). Могућности злоупотребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе и кривичноправна заштита. Субјекти система безбедности у остваривању безбједносне функције државе. VII међународни научни скуп ,,Дани безбједности", Бања Лука: Факултет за безбједност и заштиту.

ZNANJE I PERCEPCIJA UČENIKA SREDNJE ŠKOLE U KRALJEVU O PRIRODNIM KATASTROFAMA

Kvantitativno istraživanje je sprovedeno sa ciljem utvrđivanja percepcije i stvarnog znanja učenika srednje elektrotehničke škole u Kraljevu ,,Nikola Tesla” o prirodnim katastrofama. Tom prilikom je korišćen metod anketiranja učenika kako bi se identifikovali i opisali faktori koji imaju uticaja na znanje i percepciju učenika. Iz populacije srednje elektrotehničke škole u Kraljevu, na slučajan način, iz svake godine izabran je po određen broj ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da izvori informacija o prirodnim katastrofama i njihovim ugrožavajućim posledicama utiču na percepciju učenika srednje škole. Istovremeno, na stvarno znanje o prirodnim katastrofama utiču predavanja, škola, televizija i internet, dok znatno manje utiču video-igre, radio i priče od članova porodice. Ispitanici bez ličnog iskustva u vezi sa ugrožavajućim posledicama prirodnih katastrofa u statistički većem procentu ne znaju da prepoznaju određene prirodne katastrofe. Iskustvo članova uže porodice ne utiče u velikoj meri na znanje o prirodnim katastrofama, sa izuzetkom oca. Imajući u vidu evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22(77), 42-49. 

ПРОБЛЕМ ВОДА I РЕДА У МАЊИМ ОПШТИНАМА

Кроз већину локалних самоуправа у Србији протичу воде I реда, које према Закону о водама спадају у надлежност Јавног водопривредног предузећа. Велики проблеми су настали након мајских поплава у Србији 2014. године, јер су на појединим водотоцима река I реда оштећења насипа таква да не би издржала ни просечне падавине, оносно ни мало веће порасте водостаја од уобичајних. 

Иако стање насипа није било на завидном нивоу ни пре мајских поплава. Проблем се јавља због одсуства санирања насипа и уређивања речних корита. Јавно водопривредно предузеће нема довољно новчаних средстава, а и када их имају, они морају одређивати приоритете, тако да су увек на „врху листе“ већи градови, што је у неку руку логично због већине потенцијално угроженог становништва, али је питање да ли је оправдано и морално. Што нас наводи на закључак да се мање опшине морају саме „сналазити“, док не дође ред на њих да се кроз њихову територију уреде водотоци вода I реда. 

То „сналажење“ се огледа у томе, да углавном те општине морају саме, својим средствима, уређивати и санирати корита на водама I реда које и не спадају у њихову надлежност, али од којих им конкретно прети највећа опасност. Пошто то изискује огромна новчана средства, а локалне самопураве су приморане да уложе новац у заштиту свог становништва и њихове имовине на својој територији, поставља се питање око самог начина рефундирања тих средстава од Јавног водопривредног предузећа под чију надлежност спадају воде I реда, а која средства, да мука буде већа, то предузеће можда и не поседује.





Да ли се као једно од могућих решења може пронаћи модел ослобађања плаћања накада за коришћење вода које су локалне самоуправе дужне да измирују,  у висини износа које су оне уложиле у одржавање корита и водотокова који иначе и не спадају у њихову надлежност?!

SPATIAL AND TEMPORAL DISTRIBUTION OF GEOPHYSICAL DISASTERS

Analyzing phenomenology, ie. forms of manifestations, consequences, temporal and spatial distribution of geophysical disasters (earthquakes, volcanic eruptions and mass movement dry) around the world, in the period from 1900 to 2013, we have come to the following conclusions: In relation to the total number of natural disasters in the period, which amounted to 25.552, geophysical disasters are in the third place according to its frequency - 11.89%. In the first place are hydrological disasters - 37.40%, and the last are

biological ones - 11.04%. In relation to the total number of people killed in natural disasters, which is

65.009.766, geophysical disasters are in the fourth place - 20.8%. In the first are climatological- 36.57%, biological - 29.46%, hydrological- 21.52% and in the last place are meteorological ones - 4.26%.

In relation to the total number of people injured in natural disasters which is 15.221.227, geophysical disasters are in the first place - 34.01%. The second are climatological- 24.83% then hydrological- 17.44%, meteorological- 17.35% and biological ones - 17:44%. International Conference “Natural Hazards – Links between Science and Practice”  In relation to the total number of people who were made homeless in natural

disasters, which is 337.112.287, geophysical disasters are in third place-13.62%. In the first place are hydrological disasters - 54.94%, meteorological - 31.16%, climatological - 0.27% and, in the end, biological ones 0%. In the period, there occurred 3.037 geophysical disasters, 2.475 of which were earthquakes, 452 volcanic eruptions and 110 mass movements dry. In percentage terms, earthquakes have occurred in 81.49% of cases, volcanic eruptions in 14.88%, and mass movement dry in 3.62%. In geophysical disasters 5.331.007 people have been killed, 5.128.349 of which in earthquakes, 192.624 in volcanic eruptions and 10.034 in the mass movement dry. In geophysical disasters 5.177.147 people have been injured, 5.152.887 of which in earthquakes, 23.238 in volcanic eruptions and 1.022 in mass movements dry; In the period, characteristics of earthquakes were as follows: in Asia it was the largest number: China has experienced the largest number of earthquakes with the largest number of people killed and injured; most earthquakes happened in 1901; in 1976 the earthquakes caused the greatest number of people killed; in 2008 the earthquakes injured most people. In terms of the number and characteristics of consequences of volcanic

eruptions, the following is concluded: most volcanic eruptions were in Asia- Indonesia has experienced the largest number of volcanic eruptions; Martinique had the largest number of people killed, and Colombia the largest number of people injured; most volcanic eruptions occurred in 2006; the most people were killed in 1902; the most people injured in 1985. In terms of the number and characteristics of consequences of mass movement dry, it is clear that they were mostly in Asia; by countries- Canada has experienced the largest number of mass movement dry, in Peru the most people were killed, while there was the largest number of people injured in China. On an annual basis, the total number of earthquakes, volcanic eruptions and mass movements dry until 1970 was average, with some degree of deviation from the annual average of the total observed period, but after that, a serious increase in their number and effects has been observed.

Za citiranje ovog rada koristite: Cvetković, V., & Mijalković, S. (2013). Spatial and temporal distribution of geophysical disasters. International conference natural hazards - links between science and practice (pp. 359). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute Jovan Cvijic, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić.

ZAŠTITA KRITIČNE INFRASTRUKTURE OD PRIRODNIH KATASTROFA

Prirodne katastrofe su deo ekološke sfere u kojoj živimo. Uragani, poplave, zimske oluje i zemljotresi igraju važnu ulogu u regulisanju većih prirodnih sistema od kojih svi mi zavisimo. Pokušaji da se fizički modifikuju ovi sistemi često imaju ozbiljne posledice uključujući povećani nivo ugroženosti od opasnosti i štete nakon katastrofa. Ugroženost kritične infrastrukture je usko povezana sa otpornošću, koja podrazumeva kapacitet takvih sistema da se oporave od posledica katastrofa ili njihov kapacitet da odgovore i da se izbore sa ekstremnim opasnostima. Kvantitativni pristupi u inženjerskim naukama pokušavaju da procene otpornost infrastrukture sa ciljem smanjenja gubitaka kroz istraživanje i primenu naprednih tehnologija koje poboljšavaju inženjerstvo, strategiju planiranja pre pojave i strategiju opravka nakon pojave. Da bi se kritična infrastruktura na adekvatan način zaštitila uz pomoć raznovrsnih strukturnih i nestrukturnih mera, veoma je značajno dobro poznavanje njihovih primarnih i sekundarnih uticaja. Upravo stoga, prvi korak u zaštiti kritične infrastrukture bi bila izrada procene ugroženosti teritorije lokalne samouprave u okviru koje bi se identifikovale sve potencijalne prirodne katastrofe. Nakon toga, svakako bi bilo  potrebno preduzeti odgovarajuće mere ka poboljšanju otpornosti same kritične infrastrukture koja je od krucijalnog značaja za funkcionisanje zajednica. Otporne zajednice mogu da se saviju pre ekstremnog udara prirodnih katastrofa ali ne pucaju. One su svesno izgrađene da budu jake i fleksibilne a ne lomljive i krhke. Njihovi vitalni sistemi puteva, komunalnih usluga i drugih institucija podrške su dizajnirani da nastave funkcionisanje u sučeljavanju sa porastom vode, jakim vetrovima i potresima zemlje. Naselja i preduzeća, njihove bolnice i javni bezbednosni centri su locirani u bezbednim oblastima a ne u poznatim visoko rizičnim oblastima. U takvim naseljima zgrade su izgrađene ili adaptirane da zadovolje građevinske standarde osmišljene da umanje pretnje od prirodnih opasnosti. Prirodni ekološki zaštitni sistemi kao što su dine i močvare, se čuvaju kako bi zaštitili funkcije ublažavanja opasnosti kao i njihove tradicionalnije namene. Upravo stoga zajednice otporne na katastrofe su održivije od onih koje ne razvijaju sveobuhvatnu strategiju koja inkorporira ublažavanje opasnosti u njihove trenutne i tekuće aktivnosti izgradnje, dizajna i planiranja kritične infrastrukture. Preduzimanje odgovarajuće mere za osiguranje veće otpornosti i održivosti pre svega zahteva sticanje većeg poštovanja opasnosti koje dominiraju u određenoj oblasti. Zajednicama širom sveta, na raspolaganju stoje brojne strukturne i nestrukturne mere zaštite kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa. Od stepena poštovanja neophodnosti njihovog implementiranja zavisi otpornost same lokalne zajednice. Za takve zajednice kritična infrastruktura izgrađena prema odgovarajućim zakonima može biti otpornija na raznovrsne posledice i uticaje prirodnih katastrofa. Stoga, manje je verovatno da će takva infrastruktura biti oštećena zbog jakih vetrova, poplava, olujnih talasa, zemljotresa itd. 

Za citiranje gore prikazanog rada koristiti: Cvetković, V. (2014). Zaštita kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa.Sedma međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja", Zbornik sažetaka. Hrvatska: Velika Gorica, str. 232.

GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA POPLAVA KAO PRIRODNE KATASTROFE

Upravlјanje zaštitom i spasavanjem od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih, pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš, Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331 poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od  2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900. do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920. godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.

Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u poslednjih 14 godina u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu mogućnost, jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.

Stoga, ispravno i organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica. Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i pripremlјenost države za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.

Iz svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni ugroženosti od poplava i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija, retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava – Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna, građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do globalnog nivoa.

Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА

ЗАКОН

о заштити од пожара

„Службени гласник РС“, број 111 од 29. децембра 2009.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се систем заштите од пожара, права и обавезе државних органа, органа аутономне покрајине и органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних и физичких лица, организација ватрогасне службе, надзор над спровођењем овог закона и друга питања од значаја за систем заштите од пожара.

Одредбе овог закона сходно се примењују и на заштиту од експлозија.

Систем заштите од пожара

Члан 2.

Систем заштите од пожара (у даљем тексту: заштита од пожара) обухвата скуп мера и радњи за планирање, финансирање, организовање, спровођење и контролу мера и радњи заштите од пожара, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и гашење пожара, спасавање људи и имовине, заштиту животне средине, утврђивање и отклањање узрока пожара, као и за пружање помоћи код отклањања последица проузрокованих пожаром.

Субјекти заштите од пожара

Члан 3.

Субјекти заштите од пожара су државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, друга правна и физичка лица.

Појмови

Члан 4.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) пожар је процес неконтролисаног сагоревања којим се угрожавају живот и здравље људи, материјална добра и животна средина;

2) експлозија је процес наглог сагоревања који настаје као последица употребе запаљивих течности и гасова и осталих горивих материја које са ваздухом могу створити експлозивну смешу, праћену ударним таласом притиска продуката сагоревања и порастом температуре, као и наглог разарања плашта посуда услед непланираног или неконтролисаног ширења флуида и разлетања делова уређаја, технолошке опреме или објеката, којим се угрожавају живот и здравље људи и материјална добра;

3) хаварија је разарање основних склопова постројења у привредним, јавним и другим објектима које представља опасност за живот и здравље људи, за материјална добра и избијање пожара;

4) спасавање представља интервенцију ватрогасно-спасилачких и ватрогасних јединица ради заштите људских живота, телесног интегритета и материјалних добара приликом пожара, хаварија и других ванредних догађаја, у складу с посебним законом.

Начин остваривања заштите од пожара

Члан 5.

Заштита од пожара остварује се:

1) организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење заштите од пожара;

2) обезбеђивањем услова за спровођење заштите од пожара;

3) предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара;

4) надзором над применом мера заштите од пожара.

Обавезе субјеката заштите од пожара

Члан 6.

Субјекти заштите од пожара дужни су да поступају у складу с обавезама утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу њега, да обезбеде примену планова заштите од пожара и других аката и одговорни су за сваку активност којом мењају или могу променити стање и услове заштите од пожара.

Субјекти заштите од пожара дужни су да ангажовањем расположивих људских и материјалних ресурса учествују у гашењу пожара и спасавању људи и имовине угрожених пожаром, ако то могу да учине без опасности за себе или другога.

Начело заштите

Члан 7.

Основни циљ прописаних мера заштите од пожара јесте заштита живота људи, телесног интегритета, материјалних добара и животне средине.

Начело превенције

Члан 8.

Превенција заштите од пожара обезбеђује се планирањем и спровођењем превентивних мера и радњи тако да се што ефикасније спречи избијање пожара, а да се у случају избијања пожара ризик по живот и здравље људи и угрожавање материјалних добара као и угрожавање животне средине сведе на најмању могућу меру и пожар ограничи на самом месту избијања.

Начело сталности

Члан 9.

Заштита од пожара се организује и непрекидно спроводи на свим местима и у свим објектима који су изложени опасности од пожара.

Начело јачања свести

Члан 10.

Субјекти заштите од пожара подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите од пожара кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада, као и јавног информисања.

Начело јавности

Члан 11.

Државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица дужни су да обавештавају јавност о стању заштите од пожара и чине доступним потребне информације, у складу са законом.

Начело сарадње

Члан 12.

Субјекти заштите од пожара дужни су да међусобно размењују информације од значаја за заштиту од пожара и ускладе активности од значаја за заштиту од пожара.

Република Србија сарађује у области заштите од пожара са другим државама и међународним организацијама.

Начело солидарности

Члан 13.

Субјекти заштите од пожара дужни су да међусобно помажу једни другима у отклањању последица пожара.

Начело одговорности

Члан 14.

Одговорна лица у државним органима, органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна и физичка лица одговорна су за спровођење мера заштите од пожара.

II. ПЛАНИРАЊЕ И ОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Стратегија заштите од пожара

Члан 15.

Стратегију заштите од пожара (у даљем тексту: Стратегија) доноси Влада.

Стратегијом се утврђује стање у области заштите од пожара и мере које треба предузети.

Стратегија се доноси за период од најмање пет година и садржи нарочито:

1) опис и оцену стања у области заштите од пожара;

2) основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите од пожара у целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите;

3) услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других мера за заштиту од пожара;

4) дугорочне и краткорочне мере за спречавање избијања, ублажавања последица пожара и контролу спровођења мера заштите од пожара;

5) начин обезбеђивања средстава за заштиту од пожара.

Санациони план

Члан 16.

Привредно друштво и друго правно лице доноси санациони план за отклањање последица пожара.

Јединица локалне самоуправе доноси санациони план за отклањање последица пожара на својој територији.

Аутономна покрајина доноси санациони план за отклањање последица пожара на својој територији.

Влада доноси Санациони план Републике Србије за санирање последица проузрокованих пожаром ако последице пожара превазилазе могућности санације јединице локалне самоуправе или аутономне покрајине, ако опасност од пожара угрожава објекте и простор од изузетног значаја за Републику Србију или на њему изазива велике последице и у случају хаварије.

Санациони планови садрже: стање, мере, процену утицаја на живот и здравље људи, процену утицаја на животну средину, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана.

Министарство унутрашњих послова

Члан 17.

Министарство унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство), у оквиру свог делокруга, обавља послове значајне за спровођење заштите од пожара.

Министарство обавља послове који се односе на:

1) планирање, организовање и спровођење мера заштите од пожара;

2) превентивне мере за спречавање избијања пожара и ублажавања последица пожара;

3) надзор над применом одредаба овог закона и прописа донесених на основу њега, планова заштите од пожара и других аката који се односе на заштиту од пожара;

4) стручно оспособљавање припадника ватрогасно-спасилачких јединица;

5) школовање и усавршавање лица за обављање послова заштите од пожара;

6) израду Стратегије и Санационог плана;

7) сарадњу с осталим субјектима заштите од пожара;

8) друге послове у области заштите од пожара одређене законом.

Министарство одбране и Војска Србије

Члан 18.

Министарство одбране обавља послове који се односе на уређивање, планирање, организовање, спровођење и контролу заштите од пожара и експлозија у Министарству одбране и Војсци Србије у складу с одредбама овог закона, закона којим се уређује систем одбране Републике Србије и прописима донетим на основу закона.

Аутономна покрајина

Члан 19.

Аутономна покрајина у оквиру надлежности утврђених Уставом и законом, обезбеђује услове за спровођење мера заштите од пожара и пружање помоћи код отклањања односно ублажавања последица проузрокованих пожаром и доноси акте за унапређење стања заштите од пожара.

План заштите од пожара аутономне покрајине

Члан 20.

Аутономна покрајина доноси План заштите од пожара који садржи нарочито:

1) приказ постојећег стања заштите од пожара;

2) процену угрожености од пожара;

3) организацију заштите од пожара;

4) предлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара;

5) прорачун потребних финансијских средстава;

6) прописане прорачунске и графичке прилоге.

На План заштите од пожара прибавља се сагласност Министарства.

Јединица локалне самоуправе

Члан 21.

Јединица локалне самоуправе у оквиру надлежности утврђених Уставом и законом организује и обезбеђује услове за спровођење мера заштите од пожара и пружање помоћи код отклањања односно ублажавања последица проузрокованих пожаром и доноси акте за унапређење стања заштите од пожара.

План заштите од пожара јединице локалне самоуправе

Члан 22.

Јединица локалне самоуправе доноси План заштите од пожара који садржи нарочито:

1) приказ постојећег стања заштите од пожара;

2) процену угрожености од пожара;

3) организацију заштите од пожара;

4) предлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара;

5) прорачун потребних финансијских средстава;

6) прописане прорачунске и графичке прилоге.

На План заштите од пожара прибавља се сагласност Министарства.

Категоризација према угрожености од пожара

Члан 23.

У циљу утврђивања одговарајуће организације и предузимања мера потребних за успешно функционисање и спровођење заштите од пожара, Министарство врши категоризацију објеката, делатности и земљишта према угрожености од пожара у зависности од технолошког процеса који се у њима одвија; врсте и количине материјала који се производи, прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за изградњу објекта; значаја и величине објекта и врсте биљног покривача.

Објекти, делатности и земљишта разврставају се у следеће категорије:

1) са високим ризиком од избијања пожара – прва категорија угрожености од пожара;

2) са повећаним ризиком од избијања пожара – друга категорија угрожености од пожара;

3) са извесним ризиком од избијања пожара – трећа категорија угрожености од пожара.

На решење о категоризацији из става 1. овог члана може се изјавити жалба Министарству у року од 15 дана од дана достављања решења.

Изузетно од става 1. овог члана, Министарство одбране врши категоризацију војних објеката и објеката од посебног значаја за одбрану.

Влада прописује основе, мерила и услове категоризације из става 1. овог члана.

Организовање заштите од пожара према угрожености од пожара

Члан 24.

Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у прву категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у првој категорији) обавезно је да обезбеди технички опремљену и обучену ватрогасну јединицу са потребним бројем ватрогасаца.

Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у другу категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у другој категорији) обавезно је да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара и стално дежурство са потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара.

Власник односно корисник објекта или земљишта и привредно друштво односно друго правно лице разврстано у трећу категорију угрожености од пожара (у даљем тексту: субјекти у трећој категорији) обавезно је да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара с потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара.

Министар надлежан за унутрашње послове (у даљем тексту: министар) прописује потребну техничку опремљеност ватрогасне јединице и број ватрогасаца из става 1. овог члана, као и потребан број лица стручно оспособљених за спровођење заштите од пожара из става 2. овог члана.

Ангажовање правног лица за обављање послова

Члан 25.

За обављање послова из члана 24. може се уговором ангажовати привредно друштво односно друго правно лице које испуњава прописане услове и има овлашћење Министарства за обављање ових послова.

Министар прописује ближе услове за обављање послова из члана 24. овог закона.

Заштита од пожара у објектима посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије

Члан 26.

Послове заштите од пожара у објектима посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије обављају надлежни војни органи, под условима које прописује министар одбране, а у складу са одредбама овог закона.

План заштите од пожара

Члан 27.

Субјекти у првој и другој категорији угрожености од пожара обавезни су да донесу План заштите од пожара који садржи нарочито:

1) приказ постојећег стања заштите од пожара;

2) процену угрожености од пожара;

3) организацију заштите од пожара;

4) предлог техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања заштите од пожара;

5) прорачун потребних финансијских средстава;

6) прописане прорачунске и графичке прилоге.

У Плану заштите од пожара, поред података из става 1. овог члана, ближе се приказују и подаци о броју ватрогасаца, техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице, односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара.

На План заштите од пожара прибавља се сагласност Министарства.

Министар прописује начин израде и садржај планова заштите од пожара аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и субјеката у првој и другој категорији.

Правила заштите од пожара

Члан 28.

Власник односно корисник пословних, индустријских и објеката јавне намене, објеката блоковског типа и подземних гаража и објеката у трећој категорији угрожености од пожара и скупштина зграде односно савет зграде у стамбеним објектима доносе Правила заштите од пожара која обухватају:

1) организацију технолошких процеса на начин да ризик од избијања и ширења пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања буде обезбеђена безбедна евакуација људи и имовине и спречено његово ширење;

2) заштиту од пожара у зависности од намене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање послова заштите од пожара;

3) доношење Плана евакуације и упутства за поступање у случају пожара;

4) начин оспособљавања запослених за спровођење заштите од пожара.

План евакуације и упутства за поступање у случају пожара из става 1. тачка 3) овог члана морају бити истакнути на видљивом месту.

III. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Заштита од пожара у просторном и урбанистичком плану

Члан 29.

Просторни и урбанистички план, поред услова прописаних посебним законом, садрже:

1) изворишта снабдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара;

2) удаљеност између зона предвиђених за стамбене и објекте јавне намене и зона предвиђених за индустријске објекте и објекте специјалне намене;

3) приступне путеве и пролазе за ватрогасна возила до објеката;

4) безбедносне појасеве између објеката којима се спречава ширење пожара.

Орган надлежан за доношење просторног, односно урбанистичког плана, дужан је да у року од 60 дана од дана одређеног за разматрање обавести Министарство о доношењу просторног и урбанистичког плана.

Техничка документација

Члан 30.

Техничка документација за претходне радове, у смислу закона којим се уређује планирање и изградња, за грађење објеката утврђених овим законом, мора да садржи услове заштите од пожара прописане проценом ризика од пожара, у складу с овим законом, прописима донесеним на основу закона и техничким прописима и стандардима на које се ти прописи позивају.

Министарство даје сагласност на техничку документацију и одобрава локације за објекте који служе за производњу у војне сврхе (наменску индустрију), објекте од посебног значаја за одбрану земље и објекте који се граде у близини објеката посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије, уз претходно прибављено мишљење Министарства одбране.

Главни пројекат заштите од пожара

Члан 31.

Главни пројекат заштите од пожара, као саставни део техничке документације за изградњу објеката утврђених овим законом, садржи:

1) технички извештај (податке о локацији објекта значајне за заштиту од пожара, опис објекта, процену опасности од пожара, поделу објекта на пожарне секторе, дефинисање евакуационих путева, избор материјала за конструкције које треба да буду отпорне на пожар, избор материјала за ентеријер за који постоје посебни захтеви у погледу отпорности на пожар, процену опасности од пожара која потиче од технолошког процеса и материја које се у њима користе или складиште, опис инсталација за аутоматско откривање и дојаву пожара, детекцију експлозивних и запаљивих гасова, као и опис стабилних и мобилних инсталација и уређаја за гашење пожара, евакуационе путеве за спасавање лица и имовине, избор мобилне опреме за гашење пожара, опис инсталација за флуиде који се користе у објекту и др.);

2) прорачунске основе (прорачун пожарног оптерећења пожарних сектора, прорачун капацитета евакуационих путева у објекту, прорачун времена потребног за евакуацију људи и др.);

3) графичку документацију (ситуациони план са уцртаним суседним објектима и саобраћајницама, основе свих нивоа и крова, карактеристичне подужне и попречне пресеке са уцртаним пожарним секторима, диспозицију процесне технолошке опреме и опреме која припада инсталацијама за гашење пожара, шеме система за откривање и дојаву пожара, гасну детекцију, громобранске инсталације, разводе машинских инсталација за аутоматско гашење пожара, систем за одвођење дима и топлоте, системе за вентилацију и др.);

4) предмер и предрачун опреме и средстава за заштиту од пожара.

Израда Главног пројекта заштите од пожара

Члан 32.

Главни пројекат заштите од пожара израђује привредно друштво односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности израде техничке документације, које има овлашћење Министарства за израду Главног пројекта заштите од пожара и има запослена лица са лиценцом за израду пројекта заштите од пожара.

Лиценцу из става 1. овог члана може добити лице које има:

1) најмање високу стручну спрему техничког смера;

2) најмање пет година радног искуства на пословима пројектовања мера заштите од пожара или њиховог надзора;

3) положен стручни испит из области заштите од пожара.

Министар прописује ближе услове за добијање овлашћења за израду Главног пројекта заштите од пожара, као и програм и начин полагања стручног испита из става 2. тачка 3) овог члана.

Министарство води евиденције о издатим овлашћењима и лиценцама из става 1. овог члана.

Сагласност Министарства

Члан 33.

Министарство даје сагласност на пројектну документацију, у делу који се односи на заштиту од пожара, за изградњу, адаптацију и реконструкцију:

1) пословних објеката;

2) објеката јавне намене;

3) здравствених установа, стационара и домова за смештај лица са посебним потребама;

4) објеката блоковског типа, високих објеката, надземних и подземних гаража;

5) објеката и простора на којима се производе, прерађују и складиште запаљиве течности или запаљиви гасови, материје склоне самозапаљењу, отровне или нагризајуће материје и оксиданти или материје које се могу запалити или експлодирати због деловања воде или кисеоника;

6) објеката у чијим се погонима производе, прерађују или обрађују чврсте запаљиве материје, при чему настају експлозивне смеше гасова, пара и прашине;

7) станица за снабдевање горивом моторних возила;

8) индустријских и складишних објеката;

9) електроенергетских постројења називног напона од 35 кВ и више и трафо-станица снаге преко 2000 кВА;

10) тунела дужих од 1000 м;

11) нафтовода, продуктовода и гасовода;

12) објеката за производњу и складиштење експлозива.

Одредба става 1. овог члана односи се на давање сагласности на типске пројекте објеката угрожених пожаром и пројекте изведеног стања, у складу са законом којим се уређује простор и изградња.

Сагласност из става 1. овог члана за објекте посебне намене које користи Министарство одбране и Војска Србије даје Министарство одбране, у складу са посебним законом.