U svom radu, Kenedi (Kennedy) daje uopšteni pregled policijske organizacije
i zadataka tokom katastrofe i njihov odnos prema uobičajenim policijskim aktivnostima.
Naime, on tvrdi da policijski službenici preduzimaju u različitim fazama prirodne
katastrofe sledeće zadatke: zaštita života i imovine ljudi, kontrola i regulisanje
saobraćaja, kontrola mase, spasavanje i traganje za povređenima, izdavanje upozorenja
i obaveštenja, sprovođenje evakuacije. Ipak, rad
se ne zasniva ne empirijskom istraživanju već predstavlja jednu preglednu studiju.
Za razliku od Kenedija, drugi istraživači katastrofa spominju pojedine zadatke policijskih
službenika, ali u okviru radova koji u svom fokusu nemaju njih, već predstavljaju
mnogo šire studije.[1]
Generalno posmatrano, postoje zadaci koje će policija preduzimati
bez obzira o kojoj prirodnoj katastrofi da se radi. Ipak, svaka prirodna katastrofa
će sa sobom nositi određene specifičnosti kojima će se policijski službenici
morati da prilagode. Zadaci mogu biti svakodnevni i rutinski, ali u velikoj
meri i neuobičajeni i neobični. Recimo,
primeri za neuobičajene zadatke bi bili: obezbeđenje hrane i vode, sprovođenje
patrolne i pozorničke delatnosti u promenjenim uslovima (sa zaštitnim
sredstvima ili bez njih) kao što su poplave, zemljotresi, klizišta, ekstremne
temperature itd., provera identiteta, lišavanje slobode i dovođenje ljudi uz
pomoć zaštitnih sredstava i pomoćne opreme i odgovarajućih prevoznih sredstava,
itd.
Dakle, policija će u svim fazama prirodne katastrofe preduzimati
čitav dijapazon hitnih mera koje će biti neophodne za otklanjanje neposredne
opasnosti za ljude i imovinu. Pri tome, preduzimaće i određene mere koje ne
mogu biti preduzete od strane nadležnih organa.[1] U
otklanjanju posledica prirodnih katastrofa biće uključeni uniformisani i
neuniformisani zaposleni koji primenjuju policijska ovlašćenja ali ukoliko to
zahteva situacija i zaposleni na posebnim ili određenim dužnostima čiji su
poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima (npr. protivpožarne zaštite,
registracije i izdavanja dozvola itd.). Imajući u vidu policijske poslove koji
su propisani Zakonom o policiji Republike Srbije, analizom se lako se mogu
označiti poslovi koji će se bezuslovno sprovoditi u prirodnim katastrofama.[2]
Postavlja se pitanje, na koji način će se oni obavljati? Takvo pitanje, nameće
i druga pitanja: da li su policijski službenici obučeni da obavljaju patrolnu i
pozorničku delatnost u opasnom okruženju, da vrše uviđaje i pružaju prvu pomoć
povređenim ljudima, da se izbore sa nedostatkom resursa i kadra za postupanje u
takvim situacijama. Upravo sve to, zahteva drugačiji pristup i veću odgovornost
nadležnih na čelu policijske organizacije po pitanju, donošenja odgovarajućih
planova, sprovođenja teorijskih i praktičnih obuka, nabavljanje adekvatne
opreme itd. Iako
je policija u skladu sa spomenutim Zakonom o policiji dužna da vrši pripreme za
delovanje u vanrednim i ratnim stanjima, u praksi se oseća veliki nedostatak adekvatne
organizacije, pripremljenosti i obuke. Naravno, o tome svedoči nedostatak planova
i obuke.
Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama.
[1]
Zakon o policiji ,,Službeni glasnik RS, br. 101 od 21. novembra 2005, 63
od 7. avgusta 2009 – US, 92 od 7. decembra 2011. godine, član 2.
[2] Zakon o policiji: Isto, čl. 10.
[1] L. Quarantelli ,,Ten criteria for evaluating the management of community disasters“
Disasters, 21, 1997. 39–56.; J. Tierney ,,Emergency
medical preparedness and response in disasters: The need for
interorganizational coordination“,
Public Administration Review, 1985, 45, 77–84.
