Mitovi o katastrofama: istine i zablude - Myths about disasters: truths and misconceptions

Knjiga ,,Mitovi o katastrofama: istine i zablude“ predstavlja bogatu riznicu podataka o najaktuelnijim i praktikovanim mitovima iz oblasti studija katastrofa, koji se razlikuju po svojoj morfologiji i društvenoj funkcionalnosti. Vešto i pronicljivo objašnjavajući suprotstavljene načine interpretacije ponašanja ljudi u uslovima katastrofa, autori na interesantan, znalački i dovitljiv način elaboriraju opšte mitove o katastrofama, mitove iz domena zdravstva, kao i iz domena pružanja humanitarne pomoći. Neprekidno tragajući za otkrivanjem istine i zablude, autori na virtuozan i naučno prihvatljiv stil preispituju mnogobrojne mitove: prirodne katastrofe si izuzetni i retki događaji; katastrofe ubijaju nasumično bez poštovanja ekonomskog ili socijalnog statusa; tehnologije će spasiti svet od prirodnih katastrofa; zemljotresi su prirodne opasnosti koje prouzrokuju velike ljudske žrtve; prirodne katastrofe slabe moral pogođene zajednice; neodlučnost ljudi za evakuaciju u uslovima katastrofa; nakon katastrofe, stvari se vraćaju u normalu kroz nekoliko nedelja; privremena naselja su idealna stambena rešenja za žrtve katastrofe; preopterećenost najbliže bolnice pacijentima nedaleko od mesta katastrofe; donacije krvi su u uslovima katastrofa neophodne; žrtve katastrofa razvijaju „Sindrom katastrofe“; prirodne katastrofe stvaraju epidemije zaraznih bolesti; mit o paničnom ponašanju ljudi u uslovima katastrofa; katastrofe prouzrokuju antisocijalno ponašanje itd. 

Uvreženost i opšteprihvaćenost spomenutih mitova o katastrofama, naprosto nameću potrebu sprovođenja multimetodskih istraživanja, imajući u vidu da njihovo praktikovanje unapređuje ili unazađuje organizovanje integrisane i efikasne zaštite ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i antropogenih katastrofa. Osim neprocenjivih teorijskih elaboracija, autori u naučnoj monografiji predstavljaju impresivne i obilne rezultate kvantitativnog istraživanja u kojem se ispituje nivo praktikovanja mitova o katastrofama. Polazeći od činjenice da je svako ponašanje koje nije zasnovano na naučnim činjenicama domen mitskog tumačenja stvarnosti, višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje na području Beograda, na uzorku od preko 250 ispitanika. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: Standardna višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse, T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati istraživanja prikazanog u monografiji mogu biti iskorišćeni od strane donosioca odluka u Srbiji za potrebe unapređenja sveobuhvatne pripremljenosti za reagovanje u prirodnim i antropogenim katastrofama. The book "Myths about Disasters: Truths and Misconceptions" presents a rich treasury of data on the most current and practiced myths in the field of disaster studies, which differ in their morphology and social functionality. Skillfully and insightfully explaining the opposing ways of interpreting people's behavior in disaster conditions, the authors elaborate general myths about disasters, myths from the domain of health, as well as from the domain of providing humanitarian aid, in an interesting, knowledgeable and ingenious way. Constantly searching for the discovery of truth and delusion, the authors re-examine numerous myths in a virtuoso and scientifically acceptable style: natural disasters are exceptional and rare events; disasters kill at random without respect for economic or social status; technologies will save the world from natural disasters; earthquakes are natural hazards that cause great human casualties; natural disasters weaken the morale of the affected community; indecision of people to evacuate in disaster conditions; after a disaster, things return to normal in a few weeks; temporary settlements are ideal housing solutions for disaster victims; overcrowding of the nearest hospital with patients not far from the disaster site; blood donations are necessary in disaster conditions; disaster victims develop "Disaster Syndrome"; natural disasters create epidemics of infectious diseases; the myth of people panicking in disaster conditions; disasters cause antisocial behavior, etc. The ingrained and generally accepted myths about catastrophes simply impose the need to conduct multimethod research, bearing in mind that their practice improves or regresses the organization of integrated and effective protection of people and material goods from natural and anthropogenic disasters. In addition to invaluable theoretical elaborations, the authors in the scientific monograph present impressive and abundant results of quantitative research in which the level of practicing myths about catastrophes is examined. Starting from the fact that any behavior that is not based on scientific facts is the domain of mythical interpretation of reality, multi-stage random sampling, comprehensive research was conducted in the area of Belgrade, on a sample of over 250 respondents. The obtained data were analyzed and interpreted using statistical techniques, such as: Standard multiple regression, Chi-square test, One-factor analysis of variance, T-test, and Pearson's linear correlation. The results of the research presented in the monograph can be used by decision-makers in Serbia for the purpose of improving the overall preparedness for responding to natural and anthropogenic disasters.

Cvetković, V., & Marina, J. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude (Myths about disasters: truths and misconceptions). Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

https://www.researchgate.net/publication/349466625_Mitovi_o_katastrofama_istine_i_zablude_-_Myths_about_disasters_truths_and_misconceptions

Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa

Za citiranje: Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa. Beograd: Zadužbina Andrejević.

COMPARATIVE ANALYSIS ASSESSMENT REACTIONS EFFICIENCY OF POLICE, MILITARY AND FIRE RESCUE UNIT IN NATURAL DISASTER - KOMPARATIVNA ANALIZA OCENE EFIKASNOSTI REAGOVANJA POLICIJE, VOJSKE I VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA U PRIRODNIM KATASTROFAMA

U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja ocene efikasnosti reagovanja policije, vojske i vatrogasno-spasilačkih jedinica u prirodnim katastrofama. Pri tome, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja pola, godina starosti, zaposlenosti, nivoa obrazovanja, prethodnog iskustva, roditeljstva i bračnog statusa na ocenu efikasnosti reagovanja. U anketnom ispitivanju u kojem je učestvovalo 2500 građana iz 19 lokalnih zajednica bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja pokazuju da je ocena efikasnosti reagovanja vojske viša u odnosu na policiju i vatrogasno-spasilačke jedinice. Zatim, na nivou značajnosti od 5% utvrđenja je statistički značajna povezanost ocene efikasnosti reagovanja policije sa prethodnim iskustvom građana, dok su pol, status zaposlenosti, godine starosti i nivo obrazovanja povezani sa ocenom efikasnosti reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica. Kada je reč o oceni efikasnosti reagovanja vojske, ona je statistički značajno povezana sa statusom zaposlenosti i nivoom obrazovanja. Implikacije sprovedenog istraživanja odnose se na mogućnost unapređivanja efikasnosti reagovanja navedenih interventno-spasilačkih službi u prirodnim katastrofama. Originalnost istraživanja predstavlja uspostavljanje početne empirijsko-teorijske osnove za bolje razumevanje reagovanja navedenih službi u prirodnim katastrofama. Svakako, iako su učinjeni ozbiljni napori za sveobuhvatno razumevanje ocene efikasnosti reagovanja, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje u narednim istraživanjima.

Ključne reči: prirodne katastrofe, kvantitativno istraživanje, policija, vojska, vatrogasno-spasilačke jedinice, Srbija.

Abstract: The paper presents results of quantitative research assessment of efficiency reaction of the police, military and fire-rescue units in natural disasters. Thereby, the goal of quantitative research is scientific explication influence of gender, age, employment, level of education, previous experience, parenting and marital status of the evaluation of efficiency reaction. In the survey of which was attended by 2,500 persons from 19 communities was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results show that the efficiency rating is higher for military from the police and fire and rescue units. Then, at a significance level of 5% fortifications, statistically significant correlation assess the effectiveness of the police response to the previous experience of citizens, while gender, employment status, age and education levels associated with the assessment of efficiency of reaction of fire and rescue units. When it comes to assess the efficiency of reaction of the army, it was significantly associated with employment status and education level. The implications of the research related to the possibility of improving the efficiency of those emergency response and rescue services in natural disasters. The originality of the research is to establish initial empirical and theoretical basis for better understanding of the services in response to natural disasters. Certainly, although serious efforts were made to assess the effectiveness of a comprehensive understanding of the response, a number of research questions remain to be popular in the future researches.

Key words: natural disaster, quantitative research, police, army, fire fighters, Serbia.

Više o radu: https://www.researchgate.net/publication

Евакуација у природним катастрофама - Evacuation in natural disaster

У монографији изнети су резултати квантитативног истраживања евакуације грађана у природним катастрофама изазваним поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из деветнаест локалних заједница у Србији. Овом приликом хтели бисмо да им се од срца захвалимо на времену које су одвојили за спровођење анкетног испитивања, као и на исказаном стрпљењу. Истраживање евакуације грађана у природним катастрофама део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“ др Владимира М. Цветковића одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

За квалитет монографије аутори посебну захвалност дугују рецензентима: проф. др Владимиру Јаковљевићу, проф. др Драгану Млађану и проф. др Славољубу Драгићевићу. 

1. Сажетак

Moнографија представља резултат квантитативног истраживања о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама (у даљем тексту: природне катастрофе). Предмет рада огледа се у испитивању перцепције грађана о пристанку на евакуацију и начину њеног спровођења, са посебним освртом на познавање праваца кретања (путева) и оближњих зборних места, места прихвата и рејона размештаја за потребе евакуације. Поред тога, аутори испитују и утицај демографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи и родитељство), социо-економских (запосленост, висина прихода, брачни статус, регулисаност војне обавезе и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких карактеристика (страх, претходно искуство, перцепција ризика, мотивисаност и ниво религиозности) грађана на споменуте димензије евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама. 

За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом искуствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум, односно популација, који су чинили сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догодила поплава, или постоји ризик да се догоди. Из тако добијеног стратума, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 154 у којима је индикована угроженост или потенцијална угроженост од поплава. Истраживањем су обухваћене следеће локалне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице. 

За реализацију анкетног испитивања одабрана је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Том приликом прикупљени су подаци о различитим димензијама евакуације, као и о демографским, социо-економским и психолошким карактеристикама грађана. Сређени, класификовани и обрађени подаци анализирани су коришћењем више техника: одређивање учесталости одређеног одговора у укупној маси одговора испитаника, одређивање процента учешћа одређеног одговора у укупној маси одговора и Хи-квадрат тестом независности (χ2) утврђивале су се статистички значајне разлике између група које су се поредиле, или су се утврђивале статистички значајне везе између појединих одговора. Поред тога, коришћена је једнофакторска анализа варијансе и Т-тест независних узорака.

С обзиром на искуства Републике Србије у погледу потешкоћа током спровођења евакуације грађана из поплављених подручја, може се рећи да монографија има оригиналан научни и друштвени значај. Узимајући у обзир квантитет и квалитет структуре узорка, резултати представљени у овом раду могу се генерализовати на целокупну популацију становништва. Са друге стране, остављајући по страни уложени труд и обимне резултате изнете у монографији, велики број истраживачких питања из области евакуације остаје да се проблематизује. Резултати истраживања могу имати озбиљне импликације на унапређење спровођења евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама. Као такви, свакако ће представљати и основни корпус сазнања у будућим истраживањима о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама.

Кључне речи:
1. безбедност
2. природне катастрофе
3. грађани
4. евакуација
5. пристанак на евакуацију
6. познавање праваца кретања
7. познавање зборних места
8. демографски фактори
9. социо-економски фактори
10. психолошки фактори

За цитирање: Цветковић, В., Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.

2. Abstract

The monograph is the result of a quantitative survey on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods (hereinafter referred to as natural disasters). The aim of the monograph is to test citizens’ perceptions on consent and a method of evacuation with special emphasis on familiarity with directions of movement (routes) and nearby gathering points, acceptance places and areas of deployment for the purposes of evacuation. In addition, the authors examine the impact of demographic (gender, age, level of education, success in high school and parenthood), socio-economic (employment, income level, marital status, military duty and distance from house/apartment), and psychological characteristics (fear, previous experience, risk perception, motivation, and level of religiosity) of citizens on the aforementioned dimensions of evacuation in natural disasters caused by floods.
For the purposes of the survey, we randomly selected 19 communities of 150 municipalities, 23 cities and the City of Belgrade where a flood occurred or there is a risk of flooding. It is significant to note that empirical survey covered urban and rural communities in different parts of Serbia: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Batočina, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac and Užice. The survey was carried out by application of interviewing strategy in households with the use of a multi-stage random sample. On this occasion, data were collected on different aspects of the evacuation and also on demographic, socio-economic and psychological characteristics of citizens. Arranged, classified and processed data were analyzed using several techniques: calculation of the frequency of certain responses in total number of answers, calculation of the percentage of specific responses in total number of responses and using Chi-squared test of independence (χ2) we found statistically significant differences between compared groups or statistically significant relationship between some responses. In addition, we used the One-way analysis of variance (ANOVA) and the Independent samples T-test.
Given the experience of the Republic of Serbia regarding the present difficulties in the implementation of the evacuation of citizens from flooded areas, it can be said that the monograph has original scientific and social significance. Taking into account the quantity and quality of the structure of the sample, the results presented in the monograph can be generalized to the entire population. On the other hand, leaving aside the effort and extensive results presented in the monograph, a number of survey questions regarding evacuation need to be problematized. The survey results can have serious implications for an improved implementation of evacuation in natural disasters caused by flooding. As such, they will present the basic corpus of knowledge in future studies on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods.

Key words:
1. security
2. natural disasters
3. citizens
4. evacuation
5. consent to be evacuated
6. familiarity with directions of evacuation
7. awareness of nearby gathering points
8. demographic factors
9. socio-economic factors
10. psychological factors

Осигурање од последица поплава у Србији

Број и озбиљност последица природних катастрофа у свету и Србији, сваким даном се све више повећава. У појединим земљама већ постоји обавезно осигурање од последица поплава, док је у Србији то још у зачетку.

У истраживању спроведеном у склопу докторске дисертације ,,Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“ Цветковић Владимира, утврђено је да само 8% испитаника поседује осигурање од последица поплава, док 86,6% не поседује (табела 1). Са друге стране, резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al., 2007: 112) показују да је међу испитаницима који су доживели последице поплаве 84% осигурало своје домаћинство, док 3,9% није. Са друге стране, међу испитаницима који нису доживели поплаве, 59,8% осигурало је своје домаћинство за разлику од 8,3% који нису то учинили.

Табела 1. Преглед одговора на питање: ,,Да ли је ваша кућа или стан осигурана од последица поплава?“

	Фреквенција	Проценти (%)
Да	200	8,0
Не	2166	86,6
Укупно	2366	94,6

Полазећи од истраживачког питања да ли постоји разлика у доношењу одлуке o коришћењу осигурања од последица поплава између жена и мушкараца испитана је повезаност пола и коришћења осигурања. Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између пола и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између пола испитаника и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,124 – средњи утицај) (табела 3). Од укупно 2500 испитаника којима је постављено питање ,,Да ли бисте се осигурали кућу/стан од последица поплаве“ 29,9% испитаника би осигурало, 20,3% не би и 25% не зна (табела 2). Преостали број испитаника није дао одговор на постављено питање. Надаље, судећи према добијеним резултатима, од 734 испитаника који би се осигурали од последица поплава, мушкарци (54,2%) би се у много већем проценту осигурали у односу на жене (45,8%).

Табела 2. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и осигурања куће/стана

		Осигурање куће/стана
		Да	Не	Не знам
Мушки	Фреквенција	398	218	284
	Пол (%)	32,4	17,8	23,1
	Осигурање (%)	54,2	43,8	46,3
Женски	Фреквенција	336	280	330
	Осигурање (%)	27,3	22,8	26,9
	Перцепција(%)	45,8	56,2	53,7
Укупно	Фреквенција	734	498	614
	Осигурање(%)	29,9	20,3	25,0
	Перцепција(%)	100,0	100,0	100,0

Табела 3. Резултати Хи-квадрат теста независности (x²) пола и осигурања куће/стана

	Value	df	Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square	36,258a	2	,000
Likelihood Ratio	36,499	2	,000
Linear-by-Linear Association	4,635	1	,031
N of Valid Cases	2366

Symmetric Measures
		Value	Approx. Sig.
Nominal by Nominal	Phi	,124	,000
	Cramer's V	,124	,000
N of Valid Cases		2366

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.   

ZNANJE I PERCEPCIJA UČENIKA SREDNJE ŠKOLE U KRALJEVU O PRIRODNIM KATASTROFAMA

Kvantitativno istraživanje je sprovedeno sa ciljem utvrđivanja percepcije i stvarnog znanja učenika srednje elektrotehničke škole u Kraljevu ,,Nikola Tesla” o prirodnim katastrofama. Tom prilikom je korišćen metod anketiranja učenika kako bi se identifikovali i opisali faktori koji imaju uticaja na znanje i percepciju učenika. Iz populacije srednje elektrotehničke škole u Kraljevu, na slučajan način, iz svake godine izabran je po određen broj ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da izvori informacija o prirodnim katastrofama i njihovim ugrožavajućim posledicama utiču na percepciju učenika srednje škole. Istovremeno, na stvarno znanje o prirodnim katastrofama utiču predavanja, škola, televizija i internet, dok znatno manje utiču video-igre, radio i priče od članova porodice. Ispitanici bez ličnog iskustva u vezi sa ugrožavajućim posledicama prirodnih katastrofa u statistički većem procentu ne znaju da prepoznaju određene prirodne katastrofe. Iskustvo članova uže porodice ne utiče u velikoj meri na znanje o prirodnim katastrofama, sa izuzetkom oca. Imajući u vidu evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22(77), 42-49. 

Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama

Predmet rada je deskriptivna statistička analiza geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi (poginuli, povređeni, pogođeni i materijalna šteta) geofizičkim, meteorološkim, klimatskim, biološkim i hidrološkim katastrofama koje su se dogodile u svetu, od 1900. do 2013. godine. Pri tome, ljudi pogođeni raznovrsnim prirodnim katastrofama spadaju u kategoriju nevidljivih žrtvi, jer ih država i društvo ne prepoznaju kao žrtve i ne pružaju im adekvatnu zaštitu, pomoć i podršku. Statističko istraživanje je sprovedeno tako što su prvo preuzeti neobrađeni podaci iz međunarodne baze podataka o katastrofama Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa (CRED) u Briselu, a zatim su analizirani u programu za statističku obradu podataka SPSS. U okviru vremenske analize razmatrana je distribucija posledica prirodnih katastrofa po ljude, u intervalima od po deset godina. Istom metodologijom analizirana je geoprostorna distribucija viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama po kontinentima. Cilj istraživanja je utvrđivanje geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama u svetskom geoprostoru u periodu od 1900. do 2013. godine. Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa. 

U periodu od 1900. do 2013. godine dogodile su se 25552 prirodne katastrofe. Od toga, najviše je bilo hidroloških, pa meteoroloških, geofizičkih, klimatskih i bioloških katastrofa (Cvetković, Mijalković, 2013: 346).

 Najviše ljudi (23772449 ili 36,57%) je smrtno stradalo usled klimatskih katastrofa; najviše njih je povređeno (5177147 ili 34,01%) usled geofizičkih katastrofa; najviše ljudi je pogođeno (6891172180) i ostalo bez doma (185223183 ili 50,79%) usled hidroloških katastrofa. Najmanje (2766859 ili 4,26%) ljudi je poginulo zbog posledica meteoroloških katastrofa, a najmanje ljudi je povređeno (968153 ili 6,36%) i pogođeno (90325323 ili 0,67%) zbog posledica bioloških katastrofa (Tabela 1 i Grafikon 1).

Za citiranje možete koristiti sledeću referencu: Mijlković, S., & Cvetković, V. (2015). Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama - geoprostorna i vremenska distribucija. Temida, 4(17), 19-43. 

ULOGA POLICIJE U PRIRODNIM KATASTROFAMA

U svom radu, Kenedi (Kennedy) daje uopšteni pregled policijske organizacije i zadataka tokom katastrofe i njihov odnos prema uobičajenim policijskim aktivnostima. Naime, on tvrdi da policijski službenici preduzimaju u različitim fazama prirodne katastrofe sledeće zadatke: zaštita života i imovine ljudi, kontrola i regulisanje saobraćaja, kontrola mase, spasavanje i traganje za povređenima, izdavanje upozorenja i obaveštenja, sprovođenje evakuacije. Ipak, rad se ne zasniva ne empirijskom istraživanju već predstavlja jednu preglednu studiju. Za razliku od Kenedija, drugi istraživači katastrofa spominju pojedine zadatke policijskih službenika, ali u okviru radova koji u svom fokusu nemaju njih, već predstavljaju mnogo šire studije.[1]

Generalno posmatrano, postoje zadaci koje će policija preduzimati bez obzira o kojoj prirodnoj katastrofi da se radi. Ipak, svaka prirodna katastrofa će sa sobom nositi određene specifičnosti kojima će se policijski službenici morati da prilagode. Zadaci mogu biti svakodnevni i rutinski, ali u velikoj meri i neuobičajeni i neobični.  Recimo, primeri za neuobičajene zadatke bi bili: obezbeđenje hrane i vode, sprovođenje patrolne i pozorničke delatnosti u promenjenim uslovima (sa zaštitnim sredstvima ili bez njih) kao što su poplave, zemljotresi, klizišta, ekstremne temperature itd., provera identiteta, lišavanje slobode i dovođenje ljudi uz pomoć zaštitnih sredstava i pomoćne opreme i odgovarajućih prevoznih sredstava, itd.

Dakle, policija će u svim fazama prirodne katastrofe preduzimati čitav dijapazon hitnih mera koje će biti neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu. Pri tome, preduzimaće i određene mere koje ne mogu biti preduzete od strane nadležnih organa.[1] U otklanjanju posledica prirodnih katastrofa biće uključeni uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primenjuju policijska ovlašćenja ali ukoliko to zahteva situacija i zaposleni na posebnim ili određenim dužnostima čiji su poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima (npr. protivpožarne zaštite, registracije i izdavanja dozvola itd.). Imajući u vidu policijske poslove koji su propisani Zakonom o policiji Republike Srbije, analizom se lako se mogu označiti poslovi koji će se bezuslovno sprovoditi u prirodnim katastrofama.[2] Postavlja se pitanje, na koji način će se oni obavljati? Takvo pitanje, nameće i druga pitanja: da li su policijski službenici obučeni da obavljaju patrolnu i pozorničku delatnost u opasnom okruženju, da vrše uviđaje i pružaju prvu pomoć povređenim ljudima, da se izbore sa nedostatkom resursa i kadra za postupanje u takvim situacijama. Upravo sve to, zahteva drugačiji pristup i veću odgovornost nadležnih na čelu policijske organizacije po pitanju, donošenja odgovarajućih planova, sprovođenja teorijskih i praktičnih obuka, nabavljanje adekvatne opreme itd. Iako je policija u skladu sa spomenutim Zakonom o policiji dužna da vrši pripreme za delovanje u vanrednim i ratnim stanjima, u praksi se oseća veliki nedostatak adekvatne organizacije, pripremljenosti i obuke. Naravno, o tome svedoči nedostatak planova i obuke.

Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. 

---

[1]  Zakon o policiji ,,Službeni glasnik RS, br. 101 od 21. novembra 2005, 63 od 7. avgusta 2009 – US, 92 od 7. decembra 2011. godine, član 2.

[2] Zakon o policiji: Isto, čl. 10.

---

[1] L. Quarantelli ,,Ten criteria for evaluating the management of community disasters“ Disasters, 21, 1997. 39–56.; J. Tierney ,,Emergency medical preparedness and response in disasters: The need for interorganizational coordination“,  Public Administration Review, 1985, 45, 77–84.

ANALIZA GEOPROSTORNE I VREMENSKE DISTRIBUCIJE VULKANSKIH ERUPCIJA

Pružanje tektonski labilnih zona u Zemljinoj kori se poklapa sa geografskim rasporedom i pružanjem vulkanskih oblasti na Zemljinoj površini i ta uzajamna povezanost nije slučajna. Upravo stoga, najaktivnije vulkanske oblasti na Zemljinoj površini se nalaze duž oboda basena Tihog okeana koji se naziva ,,Vatreni pojas Pacifika“, i koji se prostire u vidu prstenastog pojasa duž istočnog, severnog i zapadnog oboda basena Tihog okeana (od ukupno 624 aktivna vulkana, vatrenom pojasu Pacifika pripada 418, odnosno skoro 70%). Druga vulkanska oblast obuhvata uporednički pojas od Sredozemnog mora do Sundskih ostrva (Sredozemna vulkanska oblast), dok se treća pruža u meridijanskom pravcu, središnim delom Atlantskog okeana, od ostrva Jan Majen do južnog Atlantika i poklapa se sa pružanjem Centralnog atlantskog praga-rifta. U Srbiji nema aktivnih vulkanskih pojava, ali značajno je spomenuti da su na njenoj teritoriji zastupljeni oblici tercijernog vulkanizma: Kosovsko-kopaonička-rudnička, Crnorečka i Južno-moravska.[1]  U period od 1900. do 2013. godine, na svetskom nivou, najviše vulkanskih erupcija dogodilo u Aziji (186), a najmanje u Evropi (24). U odnosu na ukupan broj vulkanskih erupcija u tom periodu, na prvom mestu je Azija (186), pa Amerika (162), Okeanija (46), Afrika (34) i na kraju Evropa (24)  (Tabela 1).

Procentualno, najviše poginulih (70,46%) i povređenih (50,25%) ljudi usled vulkanskih erupcija bilo je u Americi, a najmanje poginulih (0,81%), povređenih (0,27%), pogođenih (0,25%), kao i ljudi koji su ostali bez doma (3.73%) bilo je Evropi. Najviše pogođenih ljudi usled posledica vulkanskih erupcija bilo je u Aziji (59,29%). Dakle, po broju poginulih ljudi na prvom mestu je Amerika (70,46%), pa Azija (22,62%), Okeanija (3.81), Afrika (2.30%) i Evropa (0.81%). Po broju povređenih ljudi, na prvom mestu je Amerika (50.25%), pa Azija (42.02%), Afrika (7.26%), Okeanija (0,27%) i Evropa (0,21%). Po broju pogođenih ljudi, na prvom mestu je Azija (59.29%), pa Amerika (29.35%), Afrika (6.74%), Evropa (6.74%) i Okeanija (4.37%). Prema broju ljudi koji su ostali bez doma usled posledica vulkanskih erupcija, na prvom mestu je Afrika (48.09%), pa Azija (27.65%), Okeanija (12.24%), Amerika (12.24%) i Evropa (3.73%) 

Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.

---

[1] D. Petrović; P. Manojlović, Geomorfologija, Beograd, 2003, str. 123.