Public perception of police behaviors in the disaster COVID-19 – the Case of Serbia

Purpose – The aim of the study is to determine the perception of general public on the Serbian police behaviors in combating COVID-19 pandemic, as well as the perception of the citizens how successful the police units were in fulfilling their tasks. 

Design/methodology/approach – Due to the state of emergency declared due COVID-19 pandemic, in particular the restriction of movement and the need for social distance, the data collection for this study had to be conducted via the on-line survey platform (google.doc). The study was conducted during March–April 2020, only four weeks after the state of emergency was declared. The participants were invited to complete the on-line questionnaire in their native language by using the snowball sampling strategy focused on recruiting the general public via social media tools. 

Findings – Considering the fact that police officers are not sufficiently prepared and trained to respond in these specific circumstances, it is necessary to improve their engagement in the future by conducting appropriate training, procuring adequate resources, implementing adequate planning activities, etc. The results of the multivariate regressions of public perception preparedness subscale show that the most important predictor is gender and it explains 23.6% of the variance in preparedness subscale. The remaining variables did not have significant effects on preparedness. This model with all mentioned independent variables, explains 6.1% of the variance of preparedness subscale. 

Originality/value – Bearing in mind that there were no completed studies on public perception of police behaviors about the COVID-19 disaster in Serbia, the research has a considerable scientific and social importance. Keywords: police, disaster, public perception, pandemic, COVID-19, Serbia.

Janković, B., & Cvetković, M. V. (2020). Public perception of police behaviors in the disaster COVID-19 – the Case of Serbia. Policing An International Journal of Police Strategies and Management. doi:10.1108/PIJPSM-05-2020-0072

Policija i prirodne katastrofe - Police and natural disasters

U ovoj monografiji su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama (u daljem tekstu prirodne katastrofe) u Republici Srbiji. Predmet monografije se odnosi na ispitivanje percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje, informisanosti građana o nadležnostima policije i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, ispituju se uticaji demografskih, socioekonomskih i psiholoških karakteristika građana na percepciju spremnosti, informisanosti i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Polazeći od opština u Srbiji u kojima postoji rizik od poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je devetnaest u kojima je anketirano 2.500 građana. U odabranim opštinama istraživanje je realizovano u delovima koji su u prošlosti bili najugroženiji od poplava. U anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima, uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Prikupljeni su podaci o demografskim, socioekonomskim i psihološkim karakteristikama građana i njihovoj percepciji o policiji u prirodnim katastrofama. Originalnost sprovedenog istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitala percepcija građana o policiji u prirodnim katastrofama. Imajući u vidu da se istraživanje bazira na području Srbije, zaključci se mogu generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Rezultati istraživanja dati u ovoj monografiji ukazuju na koji način ispitanici ocenjuju spremnost policije za reagovanje, koliko su informisani o nadležnostima i u kojoj meri očekuju pomoć od policije u prirodnim katastrofama. Monografija može doprineti stvaranju potpunije slike o njenim obavezama prema građanima u takvim situacijama iako ne pruža odgovore na sva aktuelna pitanja o policiji u prirodnim katastrofama. Dakle, uprkos ogromnim naporima da se sveobuhvatnim pristupom rasvetli većina nedoumica, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje. Rezultati istraživanja mogu doprineti unapređenju rada policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, oni se mogu iskoristiti i prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti policije za reagovanje u prirodnim katastrofama. Prava riznica podataka izneta u ovoj naučnoj monografiji predstavlja repernu tačku za buduća istraživanja o mestu i ulozi policije kada je reč o prirodnim katastrofama.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Nabavite vaš primerak knjige: knjiga.katastrofe@gmail.com.

ULOGA POLICIJE U PRIRODNIM KATASTROFAMA

U svom radu, Kenedi (Kennedy) daje uopšteni pregled policijske organizacije i zadataka tokom katastrofe i njihov odnos prema uobičajenim policijskim aktivnostima. Naime, on tvrdi da policijski službenici preduzimaju u različitim fazama prirodne katastrofe sledeće zadatke: zaštita života i imovine ljudi, kontrola i regulisanje saobraćaja, kontrola mase, spasavanje i traganje za povređenima, izdavanje upozorenja i obaveštenja, sprovođenje evakuacije. Ipak, rad se ne zasniva ne empirijskom istraživanju već predstavlja jednu preglednu studiju. Za razliku od Kenedija, drugi istraživači katastrofa spominju pojedine zadatke policijskih službenika, ali u okviru radova koji u svom fokusu nemaju njih, već predstavljaju mnogo šire studije.[1]

Generalno posmatrano, postoje zadaci koje će policija preduzimati bez obzira o kojoj prirodnoj katastrofi da se radi. Ipak, svaka prirodna katastrofa će sa sobom nositi određene specifičnosti kojima će se policijski službenici morati da prilagode. Zadaci mogu biti svakodnevni i rutinski, ali u velikoj meri i neuobičajeni i neobični.  Recimo, primeri za neuobičajene zadatke bi bili: obezbeđenje hrane i vode, sprovođenje patrolne i pozorničke delatnosti u promenjenim uslovima (sa zaštitnim sredstvima ili bez njih) kao što su poplave, zemljotresi, klizišta, ekstremne temperature itd., provera identiteta, lišavanje slobode i dovođenje ljudi uz pomoć zaštitnih sredstava i pomoćne opreme i odgovarajućih prevoznih sredstava, itd.

Dakle, policija će u svim fazama prirodne katastrofe preduzimati čitav dijapazon hitnih mera koje će biti neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu. Pri tome, preduzimaće i određene mere koje ne mogu biti preduzete od strane nadležnih organa.[1] U otklanjanju posledica prirodnih katastrofa biće uključeni uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primenjuju policijska ovlašćenja ali ukoliko to zahteva situacija i zaposleni na posebnim ili određenim dužnostima čiji su poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima (npr. protivpožarne zaštite, registracije i izdavanja dozvola itd.). Imajući u vidu policijske poslove koji su propisani Zakonom o policiji Republike Srbije, analizom se lako se mogu označiti poslovi koji će se bezuslovno sprovoditi u prirodnim katastrofama.[2] Postavlja se pitanje, na koji način će se oni obavljati? Takvo pitanje, nameće i druga pitanja: da li su policijski službenici obučeni da obavljaju patrolnu i pozorničku delatnost u opasnom okruženju, da vrše uviđaje i pružaju prvu pomoć povređenim ljudima, da se izbore sa nedostatkom resursa i kadra za postupanje u takvim situacijama. Upravo sve to, zahteva drugačiji pristup i veću odgovornost nadležnih na čelu policijske organizacije po pitanju, donošenja odgovarajućih planova, sprovođenja teorijskih i praktičnih obuka, nabavljanje adekvatne opreme itd. Iako je policija u skladu sa spomenutim Zakonom o policiji dužna da vrši pripreme za delovanje u vanrednim i ratnim stanjima, u praksi se oseća veliki nedostatak adekvatne organizacije, pripremljenosti i obuke. Naravno, o tome svedoči nedostatak planova i obuke.

Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. 

---

[1]  Zakon o policiji ,,Službeni glasnik RS, br. 101 od 21. novembra 2005, 63 od 7. avgusta 2009 – US, 92 od 7. decembra 2011. godine, član 2.

[2] Zakon o policiji: Isto, čl. 10.

---

[1] L. Quarantelli ,,Ten criteria for evaluating the management of community disasters“ Disasters, 21, 1997. 39–56.; J. Tierney ,,Emergency medical preparedness and response in disasters: The need for interorganizational coordination“,  Public Administration Review, 1985, 45, 77–84.

УЛОГА ПОЛИЦИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИМ ЗЛОУПОТРЕБОМ ОРУЖЈА ЗА МАСОВНО УНИШТАВАЊЕ

Полицијски службеници који први стигну на лице места ванредне ситуације (у даљем тексту ВС) носе огромну одговорност и налазе се под великим притиском. Долазе у хаос а морају да успоставе ред. Ове прве интервентне јединице требају да процене ситуацију, да обезбеде себе и да управљају долазећим средствима неопходним за отклањање последица ВС изазване терористичким нападом. У ванредним ситуацијама изазваним терористичким нападима, полиција има кључну улогу у идентификацији учиниоца терористичког напада као и у отклањању последица. Главни циљеви полицијског поступања на лицу места су: самозаштита, спасавање људских живота и обезбеђење лица места терористичког напада. Због природе посла који обавља, бројности и опремљености полиција је у могућности да ефикасно и правовремено реагује, и да активира друге субјекте система заштите и спасавања и локалну заједницу у целини.Полиција и остале интервентно-спасилачке службе које прве пристигну, требају управљати: лицем места; жртвама, посматрачима и предусретљивим добровољцима; опасним материјама и терористима. Полицијски службеници по природи своје професије обезбеђују место догађаја, међутим у овим ВС, од начина прилаза лицу места и опхођења са опасностима зависиће крајњи резултат полицијског ангажовања. Полиција мора бити свесна опасног окружења у којем ради. У свим државама широм света, надлежност и делокруг рада полиције дефинисан је законским и подзаконским прописима. Међутим, у овим ВС задужења која су дата полицији често су већа од законски дефинисане надлежности и у великој мери зависе од саме ситуације на месту догађаја. Наиме, законски прописи су често недоречени или нису предвидели све мере и радње које је неопходно у контексту ситуације предузети.

  

Полазећи од законске улоге полиције у Републици Србији, полицијски послови од значаја  за заштиту грађана у свим врстама ванредних ситуцијa могу се условно поделити на групе послова  из надлежности јавне безбедности којима се обезбеђује: 1. остваривање система безбедности мерама и активностима  из оквира  редовних надлежности, прилагођавањем деловања извршеним променама  у правном режиму  због насталих  ВС; 2. успостављање услова за вршење функције других државних органа, правних лица или грађана када су ови субјекти  онемогућени да врше своју функцију  и улогу у  варедним  ситуацијама. У случају употребе оружја за масовно уништавање (у даљем тексту ОМУ), приликом ратних дејстава која погађају становништво, организационе јединице полиције ће, заједно са надлежним јединицама цивилне заштите, бити ангажоване на разним задацима заштите и спасавања угроженог становништва, при чему се мора водити рачуна о приоритетима.  У Републици Србији, Закон о полицији (члан 14) предвиђа да  полиција, у складу са својим делокругом рада утврђеним законом, врши припреме за деловање за време ванредног или ратног стања. За време ванредног или ратног стања полиција задатке из свог делокруга извршава тако што насталим променама прилагођава своју организацију, облике и методе рада, у складу са законом и актима донетим ради отклањања ванредног, односно ратног стања. Такође, употребу материјално техничких средстава, инфраструктуре, земљишта и објеката полиције за време ванредног или ратног стања планира полиција. Полицајац који обавља послове у дежурној служби полицијске станице,  на основу следећих показатеља може констатовати да се ради о несвакидашњем догађају и посумњати да је реч о терористичком нападу: многобројне пријаве од стране грађане о људима којима је позлило или су повређени на необичан начин; велики број особа које траже помоћ са истим симптомима; много позива са истог географског подручја или са масовног окупљања путем којих грађани обавештавају о необичним болестима; симптоми који указују на изложеност хемијским супстанцама (сузне очи, недостатак ваздуха, тешкоће са дисањем, иритација очију, носа, грла, црвенило или свраб коже); пријаве малих експлозија са незнатним оштећењима; сумњиви уређаји и опрема; одбачена лична заштитна опрема (маске, рукавице, одећа); необјашњиво угинуће биљака и животиња. Полицијски службеници  који излазе на лице места требају бити спремни и обучени да препознају ове индикаторе. Међутим, није увек тако очигледно да се ради о лицу места са опасним окружењем. Многе ВС изазване злоупотребом оружја буду пријављене као пожари, саобраћајне незгоде, техничке интервенције итд., и у складу са тим је неопходно увек поћи од хипотетички најгорег сценарија.

Дакле, полиција у склопу својих надлежности мора предузети следеће: Пренети обавештења и информације осталим надлежним службама; Координирати одговором снага заштите и спасавања; Извршити евакуацију угрожених лица; Координирати транспортом жртава; Контролисати кретање људи и возила; Одговарати за безбедност: лица места,  болница, и осталих центара; Очувати доказе и имовину; Идентификовати преминуле; Формирати евиденције о несталим и погинулим; Успоставити контакте са медијима и конференције за новинаре; Истрага и извештавање.

[1] Цветковић, В. (2012). Управљање у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом оружја за масовно уништавање. Опширније и детаљније у мастер раду.

[2] Mlađan, D., Cvetković, V.: Police deployment in emergency situations caused by the abuse of weapons of mass destruction. Beograd: Medjunarodni naucni skup ,,Dani Arcibalda Rajsa“, tematski zbornik radova međunarodnog značaj, organizacije Kriminalisticko-policijske akademije, mart 2012. godine,
 [3] Марић, П.; Томић, Д.: Управљање у ВС. Београд: Балкански Институт за управљање и процену ризика, 2010.

[4] Место где је предузета или пропуштена радња тако и место где је у целини или делимично последица наступила (члан 17. став 1. КЗ).

[5] Опасним материјама се сматрају све оне материје које имају такве особине да могу, услед нестручног и неодговорног рада, или било какве незгоде у току производње, транспорта, складиштења или руковања, изазвати последице штетне по здравље или околину. Код нас се често користе термини, ,,опасна роба“ и ,,опасне материје“ као синоними, што није исправно.

[6] Burke, R.: Isto.

[7] Закон о полицији  (члан 2), ("Сл. гласник РС", бр. 101/05, 63/09 - одлука УС) такође дефинише  послове Министарства унутрашњих послова  који  су у функцији остваривања  јавне безбедности као што су: предузимање хитних мера које су неопходне за отклањање непосредне опасности за људе и имовину, када те мере не могу правовремено да предузму други надлежни органи; пружање помоћи органима државне управе, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, правним и физичким лицима у случају опште опасности изазване природним непогодама, епидемијама или другим облицима угрожавања: налагање евакуације са одређеног простора или објекта. У овим пословима полиција учествује и у вршењу спасилачке функције и пружању прве помоћи људима. Такође  у члану  15 је предвиђено: „Ако Влада Републике Србије оцени да друкчије није могуће обезбедити јавни ред или заштитити здравље и животе људи, може да наложи министру да наредбом: 1) ограничи или забрани кретање на одређеним објектима, одређеним подручјима или на јавним местима;  2) забрани настањивање на одређеном подручју или напуштање одређеног подручја; 3) наложи евакуацију напуштање одређеног подручја или објекта.

[8] У Закону о ВС је предвиђено да „Министарство унутрашњих послова у области заштите и спасавања у ВС обавља и следеће послове: ,,Обезбеђује учешће полиције и других организационих јединица Министарства у спровођењу мера и извршавању задатака заштите и спасавања.“

Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама (монографија)

 У монографији су анализирани задаци интервентно-спасилачких служби (полиције, ватрогасно-спасилачких јединица и служби хитне медицинске помоћи) у ванредним ситуацијама које су изазване злоупотребом опасних материја. Посебна пажња је посвећена организацији рада, тзв. „менаџменту 8 корака“, и безбедности припадника ових служби. Дакле, реч је о ванредним ситуацијама које, због злоупотребе опасних материја, условљавају реализацију посебних задатака од стране једне или више интервентно-спасилачких служби.

  Имајући у виду то да између задатака ових служби нужно мора да постоји јасно разграничење послова са прецизно утвр ђеним надлежностима, у раду је посебна пажња посвећена анализи њихових задатака који су дефинисани законом. Управо стога, посебна пажња је посвећена задацима обезбеђивања и криминалистичке обраде лица места које спроводи полиција, са посебним освртом на њену улогу у координирању осталих служби безбедности. Када је реч о ватрогасцима-спасиоцима, акценат је ставље на разматрање тактике спасавања повређених и гашења пожара у опасном окружењу. Учињен је осврт и на службу хитне медицинске помоћи која мора да прилагоди своју организацију пружања прве помоћи новонасталим околностима. Стога је посебна пажња посвећена тријажи, транспортовању и припреми болница за пријем повређених. Схватајући значај и неопходност ефикасне координације рада тих служби, наглашен је значај сагледавања и анализе њиховог организовања и деловања на лицу места терористичког акта. То је учињено из аспекта (на глобалном Западу већ дуже време развијеног и имплементираног) стандарда тзв. „процедуре 8 корака“ (Eight Step Process), која је првенствено намењена координирању рада у терористичким ванредним ситуацијама. Најзад, указује се и на потенцијалне опасности по живот и здравље припадника служби у поступку отклањања насталих последица, са посебним освртом на мере заштите.

За цитирање користите: Цветковић, В. (2013). Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд: Задужбина Андрејевић.
Наручите ваш примерак: knjiga.katastrofe@gmail.com

УЛОГА ВАТРОГАСАЦА-СПАСИОЦА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИМ ЗЛОУПОТРЕБОМ ОПАСНИХ МАТЕРИЈА

Ватрогасно-спасилачке јединице (у даљем тексту ВСЈ) обављају различите видове послова од пожара, техничких интервенција па до отклањања последица ВС изазваних злоупотребом ОМ.  Једна су од малобројних организација која има довољно особља спремног да одреагује у сваком тренутку, уз минимално време за припрему и одржавање бројне опреме неопходне за овакве интервенције. Интервенције са ОМ се налазе у групи догађаја који нису учестали у раду ВСЈ, али се захтева континуирано усавршавање стечених вештина и проширење знања неопходних за адекватан и ефикасан одговор на терористички напад. Сходно њиховим обавезама, ВСЈ су способне да се адаптирају свакој ситуацији и проблему. Jедан од несумњиво најизазовнијих задатака са којима ће се сусретати ВСЈ у XXI веку јесте, заштита људи од могућих претњи терористичким нападом, а посебно нападом ОМ. Обука и планирање, у циљу осигуравања успешне координације и постизања највеће могуће сигурности ће помоћи у томе да одговор ове јединице буде што је могуће више ефикаснији. То ће омогућити да заштита људи буде учињена са максималним успехом. Приликом отклањања последица терористичког напада, ВСЈ морају бити адекватно обучене, опремљене и едуковане. На првом месту ватрогасци-спасиоци морају познавати ОМ. Када интервенишу у опасном окружењу, а без потребног знања о скривеним опасностима и исправним процедурама (поступцима) за борбу са ОМ, цену обично плате својим животима. Игнорисање може бити разлог да се не препозна опасни потенцијал неких опасних материја, али нестручност је чест узрок за грешку или пропуст да се обезбеде одговарајуће мере заштите, које би могле да спрече или умање незгоду. Без обзира што ће терористи уклонити сваки траг који би указивао на врсту ОМ, веома је важно да ове јединице буду у стању да препознају трагове на лицу места и симптоме на жртвама као и друге важне чињенице, и то чим стигну на лице места. Добра обученост и познавање свих симптома и индикатора оваквих терористичких напада је од пресудног значаја за безбедност ватрогасаца-спасиоца на лицу места. Ове јединице имаће задатак да лице места учине што је могуће безбеднијим. Оне ће преузети водећу улогу по питању здравља и безбедности особља свих ИСС које раде у оквиру унутрашњег кордона. Међутим, препоручљиво је да се о безбедности особља постигне договор између релевантних служби присутних на лицу места, након прикладне процене ризика. Често ће ВСЈ управљати приступом у унутрашњости кордона у оквиру система контроле подручја терористичког напада, а у договору са полицијом у вези са тим ко би требао да има приступ. У овим ВС приоритетне дужности ВСЈ су: 1. да стигну што пре на лице места терористичког напада; 2. да стекну представу о томе шта се дешава; 3. да разраде тактичке задатке поступања како би што ефикасније отклонили последице терористичког напад. При томе, њихови конкретни задаци би били: 1. гашење и превенција пожара; 2. спасавање живота, спровођењем акција потраге и спасавања; 3. пружање различитих видова хуманитарне помоћи; 4. откривање, идентификација, праћење и управљање ОМ и заштита животне средине; 5. стручна и техничка подршка другим хитним службама. ВСЈ своју интервенцију започиње након  пријема дојаве о догађају. 

Сам пријем дојаве садржи стандардна питања као што су: шта и где се догодило; која опасна материја је у питању; колика је количина ОМ; ко јавља и који је број телефона са којег се јавља. Најбоља ситуација би била када би се знало о којој се ОМ ради што је редак случај са изненадним терористичким нападима. Међутим, на основу разноразних информација може се поставити претпоставка о врсти ОМ: има ли угрожених лица у околини, какво је њихово понашање, да ли материја испарава, које боје су паре, да ли примећује необично понашање животиња у околини, како изгледа биљке у околини итд. Управо на основу оваквих информација, могу се донети прелиминарне процене о ОМ. Рано препознавање и идентификација ових материја, омогућиће ВСЈ да одреди димензије опасности, као и мере предострожности које ће бити захтеване. С овим циљем, планом за реаговање у ВС треба размотрити следеће: потенцијалне локације критичне инфраструктуре; врсте и карактеристике ОМ које може бити искоришћено за терористичке нападе; опасности од ОМ; опрему и залихе које ће бити потребне да спрече или ублаже настале последице; могућа средства различитих служби за ублажавање последица. Након пријема дојаве, врши се алармирање јединица које је од великог значаја за почетак тактичког дејства ВСЈ. Алармирање јединица се може изводити звучним или светлосним сигналом. По алармирању, припадници ВСЈ, опремљени личном заштитном опремом, у најкраћем могућем времену заузимају места у ватрогасно спасилачким возилима одређеним за интервенцију и спремним за излазак и кретање до места интервенције. ВСЈ током кретања до лица места, прикупља информације о интервенцији које могу бити везане за: спољашње обележје места догађаја које је добијено дојавом са лица места и које им командно оперативни центар преноси путем радио везе, и лични закључци руководиоца интервенције о оперативно-тактичким особинама објекта. Циљ извиђања је прикупљање података на основу којих руководилац интервенције може правилно оценити ситуацију и, с тим у вези, донети исправна решења о употреби одговарајућих средстава и опреме за интервенцију, и предузети одговарајуће мере заштите у складу са опасностима на лицу места. Основни задаци извиђања интервенције су: утврђивање места где се налазе људи, опасности по њих, путеви и начин њиховог спасавања, одређивање места и размера пожара или неке друге интервенције, утврђивање објекта који гори, као и правца и брзине ширења пожара, уочавање опасности од експлозије, тровања, обрушавања и других опасности које усложавају акцију гашења, одређивање могућих путева и праваца увођења снага и средстава. Само извиђање треба да буду обављено одмах, да би се утврдио степен оштећења и започела процена  повреда  и броја мртвих. Ограђен простор и приступни путеви се успостављају да би се дозволило ватрогасцима-спасиоцима и полицијским службеницима да одраде своје задатке и како би се спречио још већи хаос на лицу места терористичког напада.Када је реч о терористичком нападу изазваном употребом ОМ, оперативни приоритети ВСЈ били би: сачувати животе људи и особља ИСС; задржати пробој опасних материја у оквиру области из које су потекле; сачувати животну средину и имовину. Управо стога, да би се ефикасно отклониле последице терористичког напада потребно је да ВСЈ: препознају претње од ОМ; предузму мере личне заштите; изолују проблем; евакуишу угрожене особе из забрањене и зоне ограниченог приступа; известе претпостављене о свим информацијама у вези ВС. Они морају лицу места приступити крајње обазриво, водећи рачуна о личној безбедности. Они морају пажљиво проценити који је простор захваћен опасним материјама. Том приликом препоручују се коришћење двогледа и не приближавање превише. У складу са доступним информацијама потребно је обезбедити минималну безбедну удаљеност. Имајући у виду све до сада речено, може се рећи да ће ватрогасци-спасиоци који први стигну на лице места терористичког напада, бити уплашени тиме колико задатака треба да обаве у току најкраћег времена, као и сложеношћу и величином размере терористичког напада. Чак ће се и већина искусних руководиоца ВСЈ наћи у проблему, јер је потребно донети одлуку у што краћем времену, а ипак са друге стране је потребно сагледати велики број фактора који утичу на доношење исте. Кључ за ове инциденте треба да буде ступање у командни начин рада, тј. успоставити одговарајући систем управљања. Командно-оперативном центру се требају давати извештаји и обавештења о ново насталој ситуацији ако је потребно. Ове јединице требају преузети иницијативу како би контрола лица места била ефикаснија. Ово може обухватати следеће кораке: позивање на план заштите од удеса, прегрупација екипа које су дошле на лице места, позивање додатне помоћи уколико има за то потребе, итд.Када је ВСЈ стигла на лице места ВС потребно је да одреди безбедно место за паркирање возила. Возила се требају паркирати даље од магацина, просуте запаљиве течности или зграда које би могле да одлете у ваздух. Одмах након тога потребно је установити неопходни надзор: ВСЈ требају поставити командни штаб на место које се лако може уочити и коме је лако прићи; требају означити простор за пристизање потребних специјалних екипа; одредити зоне опасности, ако је потребно, и означите њихове границе траком, ужетом, знацима, итд. Веома је битно да ВСЈ у сарадњи са полицијским службеницима, забрани улаз у забрањену и зону ограниченог приступа свакоме ко не задовољава следеће критеријуме: не поседује одговарајућу личну заштитну опрему, не поседују личну опрему за деконтаминацију, није упознат са процедуром која регулише понашање и поступање у наведеним зонама. Након свих ових активности, ВСЈ приступају процени ове ВС. Да би се извршила квалитетна процена потребно је да се сагледају следеће чињенице: какви су временски услови, има ли пожара, изливања или цурења; какав је рељеф; ко/шта је у опасности; да ли је евакуација неопходна; који ресурси (људи и опрема) су потребни и одмах на располагању; који су поступци код неутрализације, деконтаминације и одлагања опасне материје; шта се може одмах урадити, а са чим се мора сачекати; итд. Они морају идентификовати ОМ на основу свих расположивих информација и трагова. У складу са тим информацијама, они ће проценити све остале ризике и донети адекватне одлуке. Оне ће се приоритетно односити на вршење евакуације угрожених људи; спречавање настанка пожара у условима када до њега још није дошло; обарање ,,облака“ или паре ОМ, односно смањење опасних концентрација, када је то могуће; затварање пукотина и отвора кроз које истиче или се шири опасна материја; спречавање ширења материја и испарења по тлу и свим просторима испод нивоа тла; испумпавање или претакање опасних материја, итд. Припадници ВСЈ, неће обезбеђивати лице места, јер ће те послове обављати полицијски службеници са одговарајућом личном заштитном опремом. За руководиоца интервенције, од приоритетне је важности је да изврши процену и третман области захваћене Ом. Иако је одвођење великог броја жртава за кратко време практично немогуће, ипак је могуће да буду померени на погодну локацију. Уколико жртве прилазе ватрогасцима-спасиоцима и ометају их тражећи негу, оне могу бити усмерене на погодну локацију. Зависно од интензитета оштећења, спасилачки тимови за случај рушења треба да буду позвани што раније. Зависно од тога о којем тиму се ради, стручњак за статику и рушење зграде, треба да одреди која су места сигурна за ватрогасце-спасиоце, а која нису. Иако ватрогасци-спасиоци желе да пожуре са пружањем помоћи, они требају разумети да је секундарно, накнадно рушење објеката велика опасност приликом терористичких напада. Већина покретних жртава напустиће и сама опасно место уколико буде усмеравана. Уколико ватрогасци-спасиоци користе мегафон у циљу усмеравања жртава да изађу из рушевина, и уколико правилно процене место терористичког напада избећи ће се многе жртве које би могле да настану услед заробљавања у згради. Веома је битно да ВСЈ предузму све одбрамбене мере на самом лицу места: лоцирати командно место супротно од најугроженије зоне опасности; лоцирати командно место радије унутар зграде него возила. Зграде пружају бољу физичку заштиту  и лакше су за затварање (пломбирање). Будући да су  опасни гасови тежи од ваздуха унутрашња просторија на средњем спрату би била добар избор; искључити централне вентилаторе и опрему за вентилацију; направити станицу за деконтаминацију на улазу у зграду; ако је могуће направити собу унутар које ће постојати пречишћен ваздух; направити план евакуације и спасавања са лица места. Планирање одговора на евентуалну употребу ОМ мора да се деси пре наступања таквог случаја. Увек је важно мислити унапред и имати план чак и за најгоре могуће сценарије. Ако ове јединице буду деловале брзо и сврсисходно, ако на време спасавају жртве и ако се тела погинулих збрињавају на правилан начин и организовано, могуће је ограничити последице напада и смањити ефективност истог. Уколико би реакције ВСЈ и наравно, осталих ИСС(полиција и служба хитне медицинске помоћи) биле споре и слабо организоване, јавност би могла посумњати у способност надлежних органа, а тиме и владе да се избори са терористима. Међутим, да би ове јединице могле да реагују брзо и сврсисходно, плански и ефикасно, стратегије, тактике и опрема мора бити на истом нивоу као и терористичких група. Ватрогасци-спасиоци морају имати слободу да размишљају брзо, да планирају и да увек буду корак испред терориста. У блиској будућности ВСЈ ће се све више суочавати са терористичким нападима. У складу са тим, не сме се губити драгоцено време, већ је потребно што ефикасније прионути на посао: развити процедуре и донети одговарајуће планове, обучити и опремити особље ВСЈ, тестирати спремност и способност ових јединица спровођењем учесталих вежби. На првом месту се намеће потреба едукације овог особља о свим могућим аспектима тероризма, врстама и карактеристикама оружја за масовно уништавање, заштити и тактикама поступања приликом отклањања последица.