У научној монографији изнети су резултати квантитативног истраживања обавештености грађана и перцепције ризика од ванредних ситуација изазваних поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из 19 локалних заједница у Србији. Овом приликом желели бисмо да им искажемо захвалност на времену издвојеном за учешће у анкетном испитивању, као и на показаном стрпљењу.
Монографија је резултат рада на пројекту „Управљање полицијском организацијом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији” који финансира и реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, у оквиру циклуса научних истраживања 2015–2019 године. Испитивање перцепције ризика од ванредних ситуација део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији” др Владимира М. Цветковића, одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.
Предмет научне монографије представља испитивање повезаности одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) са степеном обавештености, перцепцијом вероватноће настанка и угрожености, као и упознатости становништва са осигурањем домаћинстава од последица ванредне ситуације.
С обзиром на то да је истраживачки напор био усмерен на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са нивоом обавештености становништва, истраживање има експликативни карактер. У истраживању је коришћен анкетни упитник, посебно конструисан инструмент (Ликертова скала процене) путем којег су испитаници исказивали степен слагања са постављеним питањима. Упитник се састоји из четири сегмента, односно четири групе питања:
1) обавештеност становништва о природним ванредним ситуацијама;
2) перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација;
3) перцепција угрожености становништва и
4) осигурање домаћинства од последица поплава.
Сваки сегмент се састоји од дванаест питања која испитују повезаност одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и обавештености и перцепције ризика од природних ванредних ситуација изазваних поплавама.
Ванредне ситуације привлаче све већу пажњу академске јавности. Њихова учесталост захтева анализу услова под којима се јављају у одређеним областима, анализу спремности за реаговање и начина ублажавања последица. Људи уништавају своје окружење доводећи у питање и сопствени опстанак. Неконтролисано коришћење шума, загађење земљишта, воде и ваздуха, оштећење озонског омотача и глобално загревање изазивају чешћу појаву природних ванредних ситуација које угрожавају живот и безбедност људи. Свест (енг. awareness) о постојању ризика од природних катастрофа представља први и најважнији корак у успешном управљању њима, повећава спремност за реаговање, подстиче на предузимање одговарајућих мера безбедности и предострожности, а када до природне катастрофе дође, мера суочавања са последицама и њиховог ублажавања.
Нашу земљу задесиле су велике поплаве у мају 2014. године, изазвавши досад невиђене
последице. За 24 часа пало је преко 100 литара кише по метру квадратном, 15. маја је прогла
шена ванредна ситуација, а од последица поплава страдало је више од 30 особа. Евакуисана
је 31.000 особа, поплавама и клизиштима оштећено је и порушено око 4.500 километара пу-
тева и 250 мостова, потопљено 2.260 објеката, а око 1.800 угрожено. Процењена штета изно-
сила је 1.000.000.000 евра. Како се овакав сценарио не би поновио, неопходно је истражити
перцепцију ризика од природне катастрофе становника угрожених подручја, перцепцију
угрожености од понављања поплавног таласа и да ли претходно искуство утиче на предузи-
мање мера предострожности и спремност на реаговање у ванредним ситуацијама.
Аутори посебну захвалност исказују рецензентима проф. др Владимиру Јаковљевићу,
проф. др Јасмини Гачић и проф. др Славољубу Драгићевићу за корисне сугестије усмерене
ка унапређењу рукописа.
Link rada
