Showing posts with label rizici. Show all posts
Showing posts with label rizici. Show all posts

Tuesday, April 23, 2024

Knjige iz oblasti studija katastrofa

  1. Cvetković, V., Šišović, V. (2024). Community Disaster Resilience in Serbia. Belgrade: scientific-professional society for disaster risk management.
  2. Grozdanić, G., Cvetković, V. (2024). Exploring Multifaceted Factors Influencing Community Resilience to Earthquake-Induced Geohazards: Insights from Montenegro. Belgrade: Scientific-professional Society For Disaster Risk Management.
  3. Nikolić, N., Cvetković, V., Ivanov, A. (2023). Human resource management in environmental security. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management.
  4. Tanasić, J., Cvetković, V. (2024). Policy of Crisis Management in Serbia. Belgrade: Scientific-Expert Society for Risk Management in Emergency Situations.
  5. Cvetković, V. (2019). Upravlјanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa. Naučno-stručno društvo za upravanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd;
  6. Cvetković, V. (2020). Upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  7. Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama;
  8. Cvetković, V. (2022). Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  9. Cvetković, V. (2023). Otpornost na katastrofe – Vodič za prevenciju, reagovanje i oporavak. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  10. Cvetković, V., & Čaušić, L. (2022). Zbirka propisa iz oblasti vanrednih situacija. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  11. Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2019). Zbirka propisa iz oblasti upravlјanja rizicima od katastrofa. Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd
  12. Cvetković, V. (2023). Istorijski razvoj Naučno-stručnog društva za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  13. Cvetković, V., & Jovanović, M. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  14. Cvetković, V., Martinović, J. (2021). Upravlјanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  15. Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija. Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.
  16. Cvetković, V. (2017). Metodologija naučnog istraživanja katastrofa – teorije, koncepti i metode. Zadužbina Andrejević, Beograd.
  17. Miladinović, S., Cvetković, V., & Milašinović, S. (2017). Upravlјanje u kriznim situacijama izazvanim klizištima. Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.
  18. Cvetković, V., Milašinović, S., & Gostimirović, L. (2018). Istorijski razvoj policijskog obrazovanja u Srbiji. Visoka poslovna tehnička škola, Doboj.
  19. Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremlјenost za prirodne katastrofe – preporuke za unapređenje pripremlјenosti. Zadužbina Andrejević, Beograd.
  20. Cvetković, V. (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd, Zadužbina Andrejević.
  21. Jakovlјević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu.
  22. Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd (Instant system): Zadužbina Andrejević.
  23. Cvetković, V., Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2016.
  24. Ivanov, A., Cvetković, V. (2016). Prirodni katastrofi – geoprostorna i vremenska distribucija. Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“- Bitola, Fakultet za bezbednost, Skopje.
  25. Bošković, D., Cvetković, V. (2017). Procena rizika u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
  26. Cvetković, V. (2023). Spremnost srednjih škola Sliva Zapadne Morave u Republici Srbiji za smanjenje rizika od katastrofa i upravlјanje u vanrednim situacijama. Beograd: Fenomena.
  27. Cvetković, V. (2023). Integrisano upravlјanje rizicima od katastrofa: pripremlјenost, ublažavanje, odgovor i oporavak. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  28. Cvetković, V. (2021). Pravni i bezbednosni aspekti upravlјanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa. Izdavač: Pravni fakultet u Novom Sadu i Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.

Tuesday, December 15, 2020

Bezbednosni rizici i katastrofe - Disaster Risk Management (knjiga)

 

Poštovani ljubitelji nauke,

prestavljamo vam najnoviju knjigu ,,Bezbednosni rizici od katastrofa" u izdanju Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, autora doc. dr Vladimira M. Cvetkovića. 


Thursday, October 3, 2019

Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - Disaster Risk Management (udzbenik)






After ten years of dealing with the scientific discipline in the field of disaster studies at the University of Criminal Investigation and Police Studies in Belgrade and the Faculty of Security, University of Belgrade, scientific and pedagogical conditions have been created for me to write a textbook that is a synthesis of all the different segments of theoretical achievements in the field of modern disaster risk management. The special contribution of the textbook is reflected in the fact that it is a relatively young scientific discipline in our region as well as the first part in which systematically and comprehensively elaborates all measures and activities that modern catastrophe risk managers have to take at different stages (mitigation, preparedness, response and the recovery) of modern disaster management to prevent or reduce the negative consequences of the increasing frequency of natural and man made hazards.
The textbook is intended for students of basic and master academic studies at the Faculty of Security, University of Belgrade, the Criminal Police University, as well as to a wider professional audience (members of the emergency services, etc.), who are increasingly faced with the need for a more thorough understanding of the problem of a multidisciplinary approach in the identification process, disaster risk analysis and treatment. The content of the textbook is in line with the curriculum of the subject “Disaster Risk Management”, which is taught in the third year of basic academic studies of the Faculty of Security. In the writing of the textbooks, great attention was paid to meeting high standards in terms of scientific and professional and pedagogical and didactic requirements, and extensive scientific and professional material of all relevant foreign and domestic authors was used. Besides, the author used a fair treasure trove of his scholarly and professional papers, which have been scientifically verified by numerous international and national reviewers. Also, the author incorporated most of his research findings in the country and abroad into the text of the textbook to enrich it with scientifically verified facts. Also, invaluable experience in working with students has helped to release the textbook from the additional scientific reflection that would make it difficult to acquire basic knowledge in the field of disaster risk management.
The first edition of the textbook also has its limitations, which are reflected in the insufficient theoretical development of the scientific discipline, which is relatively young and should contribute to creating additional conditions for the construction of the theory. I would like to emphasize that the textbook represents the first such publication published in the Serbian language in our region, which will greatly improve the knowledge and professional competences of the general professional public. The textbook was created under the great influence of Prof. Dr Vladimir Jakovljevic, Head of the Department of Disaster Management and Environmental Studies, Faculty of Security, University of Belgrade, Prof. Dr Dragan Mladjan and Prof. Dr Boban Milojkovic from the University of Criminal Investigation and Police Studies who introduced me very selflessly and with great enthusiasm into the world of scientific disciplines in the field of disaster studies.
The author expresses special gratitude to the reviewers: Prof. Dr Vladimir Jakovljevic, Prof. Dr Slavoljub Dragicević, Prof. Dr Boban Milojković, Prof. Dr Želimir Kešetović, who had a significant influence on the advancement of modernity, structure and content of the first edition of the textbook. Besides, the author expresses selfless gratitude to other professors and researchers who have contributed directly or indirectly to the development of a very significant scientific discipline, such as disaster risk management, by Prof. Dr Stanimir Kostadinov, Prof. Dr Jasmina Gačic. The author also owes his gratitude for selfless support to the members of the Scientific and Professional Society for Disaster Risk Management, who encouraged their professional controversies, suggestions and ideas to awaken the most beautiful and strongest in myself and to be able to write my first textbook in full strength, patience and energy, as well as not to give up the advancement of my research ideals. I would also like to thank for the invaluable support of my students, future disaster risk managers, who encouraged me to write my first textbook. And finally, to my family and friends, my heartfelt thanks for the selfless understanding, love, and support they provided me daily in the textbook writing days. -------- Nakon desetogodišnjeg bavljenja nastavno-naučnim radom u oblasti studija katastrofa na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, stekli su se naučni i pedagoški uslovi da napišem udžbenik koji predstavlja sintezu svih različitih segmenata teorijskih dostignuća u domenu savremenog upravljanja rizicima od katastrofa. Reč je o relativno mladoj naučnoj disciplini na ovim prostorima i prvom delu u kojem se sistematski i sveobuhvatno elaboriraju sve mere i aktivnosti koje savremeni menadžeri rizika od katastrofa moraju preduzimati u različitim fazama (ublažavanje, priprema, odgovor i oporavak) savremenog upravljanja u katastrofama, kako bi se sprečile ili smanjile negativne posledice sve učestalijih prirodnih i tehničko-tehnoloških opasnosti. 
Udžbenik je namenjen studentima osnovnih, master i doktorskih studija na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu i na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, ali i široj naučnoj i stručnoj čitalačkoj publici (istraživači u oblasti studija bezbednosti interventno-spasilačkih službi i dr.) koja sve više uviđa neophodnost detaljnijeg razumevanja multidisciplinarnog pristupa identifikovanju, analizi i tretmanu rizika od katastrofa. Sadržaj udžbenika je usklađen s nastavnim planom i programom predmeta Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, koji se izučava na trećoj godini osnovnih akademskih studija na Fakultetu bezbednosti. Prilikom pisanja udžbenika posebno se vodilo računa o ispunjenosti standarda u vezi s naučno-stručnim, pedagoškim i didaktičko-metodičkim zahtevima, zbog čega je korišćena i obimna naučno-stručna građa mnogih relevantnih stranih i domaćih autora. Osim toga, autor je u pisanju udžbenika koristio pravu riznicu svojih naučnih i stručnih radova koji su naučno verifikovani od strane brojnih međunarodnih i domaćih recenzenata. Osim toga, većina rezultata istraživanja koja sam sproveo u zemlji i u inostranstvu inkorporirana je u udžbenik s ciljem njegovog obogaćivanja naučno verifikovanim činjenicama. Neprocenjivo iskustvo u radu sa studentima omogućilo je da tekst bude oslobođen dodatnog naučnog promišljanja koje bi otežalo usvajanje osnovnih znanja u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Autor je učinio napor na stručnom, naučnom i peda-goškom planu, ali i pored toga mogući su propusti. Zato sve dobronamerne primedbe i sugestije sa zahvalnošću prihvatam. 
Prvo izdanje udžbenika ima i određena ograničenja kao posledicu nedovoljne teorijske razvijenosti naučne discipline i tek treba da doprinese stvaranju uslova za izgradnju teorije. Posebno bih naglasio da udžbenik predstavlja prvo takvo štivo objavljeno na srpskom jeziku na našim prostorima što će umnogome značiti unapređivanju znanja i profesionalnih kompetencija široj stručnoj javnosti. Udžbenik je nastao pod velikim uticajem prof. dr Vladimira Jakovljevića, šefa Katedre studija upravljanja u vanrednim situacijama i ekološke bezbednosti na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, kao i prof. dr Dragana Mlađana i prof. dr Bobana Milojkovića s Kriminalističko-policijskog univerziteta, koji su me nesebično i s puno entuzijazma uveli u nastave i istraživanja u oblasti studija katastrofa. Posebno zahvaljujem recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću, prof. dr Bobanu Milojkoviću i prof. dr Želimiru Kešetoviću, kao i urednicima prof. dr Srđanu Milašinoviću i prof. dr Draganu Mlađanu, koji su umnogome doprineli modernosti i unapređenju strukturiranosti i sadržajnosti udžbenika. Nesebično zahvaljujem i ostalim profesorima i naučnim istraživačima, koji su svojim naučnim radovima direktno ili indirektno doprineli razvoju upravljanja rizicima od katastrofa kao važne naučne discipline, a pre svega prof. dr Stanimiru Kostadinovu, prof. dr Jasmini Gačić, prof. dr Slobodanu Miladinoviću, prof. dr Aleksandri Ljuštini, prof. dr Dejanu Boškoviću i doc. dr Ivanu Novkoviću. Naravno, za neprocenjivu podršku zahvalan sam i članovima Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, kao i mojim studentima, budućim menadžerima rizika od katastrofa, koji su svojim stručnim polemikama, sugestijama i idejama probudili ono najlepše i najjače u meni i podstakli me da smognem snage, strpljenja i energije da napišem svoje prvo udžbeničko delo. Na kraju, svojoj porodici i prijateljima srdačno zahvaljujem za razumevanje, ljubav i podršku koje su mi svakodnevno pružali tokom pisanja. 

Udžbenik Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama pos­većujem studentima Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogra­du i Kriminalističko-policijskog univerziteta, budućim profe­sionalnim menadžerima bezbednosti i kriminalistima koji će biti zaokupljeni izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti. Sledite svoje snove i ne dopustite da vas bilo kakva prepreka zaustavi na tom putu, jer imate i snage i energije da promenite svet. Verujte u sebe i snovi će vam se obistiniti.

https://www.researchgate.net/publication/335797940_Upravljanje_rizicima_u_vanrednim_situacijama_-_Disaster_Risk_Management

Sunday, June 9, 2019

Percepcija rizika od vanrednih situacija - Disaster risk perception

У научној монографији изнети су резултати квантитативног истраживања обавештености грађана и перцепције ризика од ванредних ситуација изазваних поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из 19 локалних заједница у Србији. Овом приликом желели бисмо да им искажемо захвалност на времену издвојеном за учешће у анкетном испитивању, као и на показаном стрпљењу.
Монографија је резултат рада на пројекту „Управљање полицијском организацијом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији” који финансира и реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, у оквиру циклуса научних истраживања 2015–2019 године. Испитивање перцепције ризика од ванредних ситуација део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији” др Владимира М. Цветковића, одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.





Предмет научне монографије представља испитивање повезаности одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) са степеном обавештености, перцепцијом вероватноће настанка и угрожености, као и упознатости становништва са осигурањем домаћинстава од последица ванредне ситуације.
С обзиром на то да је истраживачки напор био усмерен на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са нивоом обавештености становништва, истраживање има експликативни карактер. У истраживању је коришћен анкетни упитник, посебно конструисан инструмент (Ликертова скала процене) путем којег су испитаници исказивали степен слагања са постављеним питањима. Упитник се састоји из четири сегмента, односно четири групе питања:
1) обавештеност становништва о природним ванредним ситуацијама;
2) перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација;
3) перцепција угрожености становништва и
4) осигурање домаћинства од последица поплава.

Сваки сегмент се састоји од дванаест питања која испитују повезаност одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и обавештености и перцепције ризика од природних ванредних ситуација изазваних поплавама.
Ванредне ситуације привлаче све већу пажњу академске јавности. Њихова учесталост захтева анализу услова под којима се јављају у одређеним областима, анализу спремности за реаговање и начина ублажавања последица. Људи уништавају своје окружење доводећи у питање и сопствени опстанак. Неконтролисано коришћење шума, загађење земљишта, воде и ваздуха, оштећење озонског омотача и глобално загревање изазивају чешћу појаву природних ванредних ситуација које угрожавају живот и безбедност људи. Свест (енг. awareness) о постојању ризика од природних катастрофа представља први и најважнији корак у успешном управљању њима, повећава спремност за реаговање, подстиче на предузимање одговарајућих мера безбедности и предострожности, а када до природне катастрофе дође, мера суочавања са последицама и њиховог ублажавања.





Нашу земљу задесиле су велике поплаве у мају 2014. године, изазвавши досад невиђене
последице. За 24 часа пало је преко 100 литара кише по метру квадратном, 15. маја је прогла
шена ванредна ситуација, а од последица поплава страдало је више од 30 особа. Евакуисана
је 31.000 особа, поплавама и клизиштима оштећено је и порушено око 4.500 километара пу-
тева и 250 мостова, потопљено 2.260 објеката, а око 1.800 угрожено. Процењена штета изно-
сила је 1.000.000.000 евра. Како се овакав сценарио не би поновио, неопходно је истражити
перцепцију ризика од природне катастрофе становника угрожених подручја, перцепцију
угрожености од понављања поплавног таласа и да ли претходно искуство утиче на предузи-
мање мера предострожности и спремност на реаговање у ванредним ситуацијама.
Аутори посебну захвалност исказују рецензентима проф. др Владимиру Јаковљевићу,
проф. др Јасмини Гачић и проф. др Славољубу Драгићевићу за корисне сугестије усмерене
ка унапређењу рукописа.

Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija - Disaster risk perception: Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu.

Link rada

Saturday, November 24, 2018

Baze podataka o rizicima i informacioni servisi podrške odlučivanju u vanrednim situacijama - Risk database and management support information services for emergencies

Природне и антропогене ванредне ситуације представљају најозбиљнији сценарио угрожавања безбедности који условљава употребу најсавременијих информационих сервиса као и коришћење свих расположивих база података о ризицима. У том смислу, управљање ризицима у ванредним ситуацијама је данас незамисливо без употребе различитих онлајн доступних сервиса који омогућавају доносиоцима одлука који учествују у том процесу да у кратком временском периоду сагледају све могућности које им стоје на располагању. Предмет рада представља идентификација, анализа и опис најзначајнијих карактеристика информационих сервиса (Copernicus emergency management servise, geographic information system) и отворених база података о ризицима (Global Risk Data Platform, Pacific Catastrophe Risk Assessment, Natural Disaster Hotspots, Global Hazard Atlas) који су неопходни за ефикасно управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Резултати прегледног рада могу бити искоришћени за унапређење знања особља интервентно-спасилачких служби о расположивим могућностима употребе информационих сервиса и база података.Natural and anthropogenic emergencies represent the most serious scenario of compromising security, which conditions the use of state-of-the-art information services as well as the use of all available risk databases. In this regard, the risk management during emergiencies is unthinkable today without the use of various online services that enable decision-makers involved in the process to look at all the options at their disposal in a short period of time. The subject of the paper is the identification, analysis and description of the most important characteristics of information services (Copernicus emergency management services, a geographic information system) and open databases on risks (Global Risk Data Platform, Pacific Catastrophe Risk Assessment, Natural Disaster Hotspots, Global Hazard Atlas) for effective risk management in emergencies. The results of the review work can be used to improve the knowledge of first responders about the available possibilities of using information services and databases.

Cvetković, V. (2018). Baze podataka o rizicima i informacioni servisi podrške odlučivanju u vanrednim situacijama - Risk database and management support information services for emergencies.

https://www.researchgate.net/publication/324018067_Baze_podataka_o_rizicima_i_informacioni_servisi_podrske_odlucivanju_u_vanrednim_situacijama_-_Risk_database_and_management_support_information_services_for_emergencies

Wednesday, August 9, 2017

Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa


Za citiranje: Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Monday, March 13, 2017

Činioci uticaja na svest građana o rizicima od katastrofa



Свакодневно, људи се сусрећу са разноврсним безбедносним ризицима који могу угрозити њихов живот и здравље. Свест грађана о локалним ризицима настанка ванредних ситуација јесте предуслов унапређења њихове припремљености значајне за ублажавање последица. Управо зато, спроведено је квантитативно истраживање са циљем научне експликације чиниоца утицаја на свест грађана о ризицима настанка ванредних ситуација у Србији. Коришћењем вишеетапног узорковања, анкетирано је две и по хиљаде грађана са подручја деветнаест локалних заједница. Резултати истраживања показују да је само половина испитаника свесна ризика настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Поред тога, утврђено је да на свест грађана о ризицима утичу пол, године старости, образовање, успех у основној школи, образовање мајке, образовање оца, брачни статус, родитељство, брига о инвалидитету, запосленост, приходи домаћинства, претходно искуство и волонтерство. Научни и друштвени значај истраживања произилази из неиспитаног нивоа свести грађана о ризицима настанка ванредних ситуација и чиниоцима који директно или индиректно утичу на њен ниво. Резултати истраживања могу бити искоришћени за конципирање стратегија и програма усмерених ка подизању свести грађана о локалним безбедносним ризицима.

За цитирање: Cvetković, V., & Jakovljević, V. (2017). Činioci uticaja na svest građana o rizicima nastanka vanrednih situacija u Srbiji - Factors of impact on the citizens awareness of emergency situations risks in Serbia. Paper presented at the Peto naučno savetovanje ,,Upravljanje rizicima".


Thursday, August 18, 2016

COMPARATIVE ANALYSIS ASSESSMENT REACTIONS EFFICIENCY OF POLICE, MILITARY AND FIRE RESCUE UNIT IN NATURAL DISASTER - KOMPARATIVNA ANALIZA OCENE EFIKASNOSTI REAGOVANJA POLICIJE, VOJSKE I VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA U PRIRODNIM KATASTROFAMA



U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja ocene efikasnosti reagovanja policije, vojske i vatrogasno-spasilačkih jedinica u prirodnim katastrofama. Pri tome, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja pola, godina starosti, zaposlenosti, nivoa obrazovanja, prethodnog iskustva, roditeljstva i bračnog statusa na ocenu efikasnosti reagovanja. U anketnom ispitivanju u kojem je učestvovalo 2500 građana iz 19 lokalnih zajednica bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja pokazuju da je ocena efikasnosti reagovanja vojske viša u odnosu na policiju i vatrogasno-spasilačke jedinice. Zatim, na nivou značajnosti od 5% utvrđenja je statistički značajna povezanost ocene efikasnosti reagovanja policije sa prethodnim iskustvom građana, dok su pol, status zaposlenosti, godine starosti i nivo obrazovanja povezani sa ocenom efikasnosti reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica. Kada je reč o oceni efikasnosti reagovanja vojske, ona je statistički značajno povezana sa statusom zaposlenosti i nivoom obrazovanja. Implikacije sprovedenog istraživanja odnose se na mogućnost unapređivanja efikasnosti reagovanja navedenih interventno-spasilačkih službi u prirodnim katastrofama. Originalnost istraživanja predstavlja uspostavljanje početne empirijsko-teorijske osnove za bolje razumevanje reagovanja navedenih službi u prirodnim katastrofama. Svakako, iako su učinjeni ozbiljni napori za sveobuhvatno razumevanje ocene efikasnosti reagovanja, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje u narednim istraživanjima.

Ključne reči: prirodne katastrofe, kvantitativno istraživanje, policija, vojska, vatrogasno-spasilačke jedinice, Srbija.

Abstract: The paper presents results of quantitative research assessment of efficiency reaction of the police, military and fire-rescue units in natural disasters. Thereby, the goal of quantitative research is scientific explication influence of gender, age, employment, level of education, previous experience, parenting and marital status of the evaluation of efficiency reaction. In the survey of which was attended by 2,500 persons from 19 communities was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results show that the efficiency rating is higher for military from the police and fire and rescue units. Then, at a significance level of 5% fortifications, statistically significant correlation assess the effectiveness of the police response to the previous experience of citizens, while gender, employment status, age and education levels associated with the assessment of efficiency of reaction of fire and rescue units. When it comes to assess the efficiency of reaction of the army, it was significantly associated with employment status and education level. The implications of the research related to the possibility of improving the efficiency of those emergency response and rescue services in natural disasters. The originality of the research is to establish initial empirical and theoretical basis for better understanding of the services in response to natural disasters. Certainly, although serious efforts were made to assess the effectiveness of a comprehensive understanding of the response, a number of research questions remain to be popular in the future researches.

Key words: natural disaster, quantitative research, police, army, fire fighters, Serbia.

Više o radu: https://www.researchgate.net/publication

Friday, April 1, 2016

Осигурање од последица поплава у Србији



Број и озбиљност последица природних катастрофа у свету и Србији, сваким даном се све више повећава. У појединим земљама већ постоји обавезно осигурање од последица поплава, док је у Србији то још у зачетку.

У истраживању спроведеном у склопу докторске дисертације ,,Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“ Цветковић Владимира, утврђено је да само 8% испитаника поседује осигурање од последица поплава, док 86,6% не поседује (табела 1). Са друге стране, резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al., 2007: 112) показују да је међу испитаницима који су доживели последице поплаве 84% осигурало своје домаћинство, док 3,9% није. Са друге стране, међу испитаницима који нису доживели поплаве, 59,8% осигурало је своје домаћинство за разлику од 8,3% који нису то учинили.

Табела 1. Преглед одговора на питање: ,,Да ли је ваша кућа или стан осигурана од последица поплава?“


Фреквенција
Проценти (%)
Да
200
8,0
Не
2166
86,6
Укупно
2366
94,6

Полазећи од истраживачког питања да ли постоји разлика у доношењу одлуке o коришћењу осигурања од последица поплава између жена и мушкараца испитана је повезаност пола и коришћења осигурања. Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између пола и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између пола испитаника и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,124 – средњи утицај) (табела 3). Од укупно 2500 испитаника којима је постављено питање ,,Да ли бисте се осигурали кућу/стан од последица поплаве“ 29,9% испитаника би осигурало, 20,3% не би и 25% не зна (табела 2). Преостали број испитаника није дао одговор на постављено питање. Надаље, судећи према добијеним резултатима, од 734 испитаника који би се осигурали од последица поплава, мушкарци (54,2%) би се у много већем проценту осигурали у односу на жене (45,8%).

Табела 2. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и осигурања куће/стана

Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Мушки
Фреквенција
398
218
284
Пол (%)
32,4
17,8
23,1
Осигурање (%)
54,2
43,8
46,3
Женски
Фреквенција
336
280
330
Осигурање (%)
27,3
22,8
26,9
Перцепција(%)
45,8
56,2
53,7
Укупно
Фреквенција
734
498
614
Осигурање(%)
29,9
20,3
25,0
Перцепција(%)
100,0
100,0
100,0

Табела 3. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) пола и осигурања куће/стана

Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
36,258a
2
,000
Likelihood Ratio
36,499
2
,000
Linear-by-Linear Association
4,635
1
,031
N of Valid Cases
2366



Symmetric Measures

Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,124
,000
Cramer's V
,124
,000
N of Valid Cases
2366



За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.   

Friday, January 3, 2014

ПРОЦЕНТУАЛНИ СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА






Уколико користите ове графиконе, молим вас да цитирате следећи рад: Cvetković, V., Mijalković, S.: Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters. Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute  Jovan Cvijic, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360, SASA: Special issue: International Conference Natural Hazards Links Between Science and Practice