Ватрогасно-спасилачке јединице (у даљем
тексту ВСЈ) обављају различите видове послова од пожара, техничких интервенција
па до отклањања последица ВС изазваних злоупотребом ОМ. Једна су од
малобројних организација која има довољно особља спремног да одреагује у сваком
тренутку, уз минимално време за припрему и одржавање бројне опреме неопходне за
овакве интервенције. Интервенције
са ОМ се налазе у групи догађаја који нису учестали у раду ВСЈ, али се захтева
континуирано усавршавање стечених вештина и проширење знања неопходних за
адекватан и ефикасан одговор на терористички напад. Сходно њиховим
обавезама, ВСЈ су способне да се адаптирају свакој ситуацији и проблему. Jедан
од несумњиво најизазовнијих задатака са којима ће се сусретати ВСЈ у XXI веку
јесте, заштита људи од могућих претњи терористичким нападом, а посебно нападом
ОМ. Обука и планирање, у циљу осигуравања успешне координације и постизања
највеће могуће сигурности ће помоћи у томе да одговор ове јединице буде што је
могуће више ефикаснији. То ће омогућити
да заштита људи буде учињена
са максималним успехом. Приликом
отклањања последица терористичког напада, ВСЈ морају бити адекватно обучене,
опремљене и едуковане. На првом месту ватрогасци-спасиоци морају познавати
ОМ. Када интервенишу у
опасном окружењу, а без потребног знања о скривеним опасностима и исправним
процедурама (поступцима) за борбу са ОМ, цену обично плате својим животима.
Игнорисање може бити разлог да се не препозна опасни потенцијал неких опасних
материја, али нестручност је чест узрок за грешку или пропуст да се обезбеде
одговарајуће мере заштите, које би могле да спрече или умање незгоду. Без
обзира што ће терористи уклонити сваки траг који би указивао на врсту ОМ, веома
је важно да ове јединице буду у стању да препознају трагове на лицу места и
симптоме на жртвама као и друге важне чињенице, и то чим стигну на лице места.
Добра обученост и познавање свих симптома и индикатора оваквих терористичких
напада је од пресудног значаја за безбедност ватрогасаца-спасиоца на лицу
места. Ове јединице имаће задатак да лице места учине што је
могуће безбеднијим. Оне ће преузети водећу улогу по питању здравља и
безбедности особља свих ИСС које раде у оквиру унутрашњег
кордона. Међутим, препоручљиво је да се о безбедности особља постигне
договор између релевантних служби присутних на лицу места, након прикладне
процене ризика. Често ће ВСЈ управљати приступом у унутрашњости кордона у
оквиру система контроле подручја терористичког напада, а у договору са
полицијом у вези са тим ко би требао да има приступ. У овим ВС приоритетне
дужности ВСЈ су: 1. да стигну што пре на лице места терористичког напада; 2. да
стекну представу о томе шта се дешава; 3. да разраде тактичке задатке поступања
како би што ефикасније отклонили последице терористичког напад. При томе,
њихови конкретни задаци би били: 1. гашење и превенција пожара; 2.
спасавање живота, спровођењем акција потраге и спасавања; 3. пружање различитих
видова хуманитарне помоћи; 4. откривање, идентификација, праћење и управљање ОМ
и заштита животне средине; 5. стручна и техничка подршка другим хитним
службама. ВСЈ своју интервенцију започиње након пријема
дојаве о догађају.
Сам пријем дојаве садржи стандардна питања као што су: шта
и где се догодило; која опасна материја је у питању; колика је количина ОМ; ко
јавља и који је број телефона са којег се јавља. Најбоља ситуација би била када
би се знало о којој се ОМ ради што је редак случај са изненадним терористичким
нападима. Међутим, на основу разноразних информација може се поставити
претпоставка о врсти ОМ: има ли угрожених лица у околини, какво је њихово
понашање, да ли материја испарава, које боје су паре, да ли примећује необично
понашање животиња у околини, како изгледа биљке у околини итд. Управо на основу
оваквих информација, могу се донети прелиминарне процене о ОМ. Рано
препознавање и идентификација ових материја, омогућиће ВСЈ да одреди
димензије опасности, као и мере предострожности које ће бити захтеване. С овим
циљем, планом за реаговање у ВС треба размотрити следеће: потенцијалне локације критичне инфраструктуре; врсте и
карактеристике ОМ које може бити искоришћено за терористичке нападе; опасности од ОМ; опрему и залихе које
ће бити потребне да спрече или ублаже настале последице; могућа средства различитих служби за
ублажавање последица. Након
пријема дојаве, врши се алармирање јединица које је од великог значаја за почетак
тактичког дејства ВСЈ. Алармирање јединица се може изводити звучним или светлосним сигналом. По алармирању, припадници ВСЈ, опремљени личном заштитном опремом, у најкраћем могућем времену заузимају места у ватрогасно спасилачким
возилима одређеним за интервенцију и спремним за излазак и кретање до места интервенције. ВСЈ током кретања до лица места, прикупља
информације о интервенцији које могу бити везане за: спољашње обележје места догађаја које је добијено дојавом са лица места и које им командно
оперативни центар преноси путем радио везе, и лични закључци
руководиоца интервенције о оперативно-тактичким
особинама објекта. Циљ извиђања је прикупљање података на основу којих руководилац
интервенције може правилно оценити ситуацију и, с тим у вези, донети исправна решења о употреби одговарајућих средстава и опреме за интервенцију, и предузети
одговарајуће мере заштите у складу са опасностима на лицу места.
Основни задаци извиђања интервенције су: утврђивање места где се налазе
људи, опасности по њих, путеви и начин њиховог спасавања, одређивање места и
размера пожара или неке друге интервенције, утврђивање објекта који гори, као и
правца и брзине ширења пожара, уочавање опасности од експлозије, тровања,
обрушавања и других опасности које усложавају акцију гашења, одређивање могућих
путева и праваца увођења снага и средстава. Само извиђање
треба да буду обављено одмах, да би се утврдио степен оштећења и започела
процена повреда и броја мртвих. Ограђен простор и приступни
путеви се успостављају да би се дозволило ватрогасцима-спасиоцима
и полицијским службеницима да одраде своје задатке и како би се спречио још
већи хаос на лицу места терористичког напада.Када је реч о
терористичком нападу изазваном употребом ОМ, оперативни приоритети ВСЈ били би: сачувати
животе људи и особља ИСС; задржати пробој
опасних материја у оквиру области из које су потекле; сачувати животну
средину и имовину. Управо стога, да би се ефикасно отклониле последице терористичког
напада потребно је да ВСЈ: препознају претње од ОМ; предузму мере личне заштите; изолују проблем; евакуишу
угрожене особе из забрањене и зоне ограниченог приступа; известе претпостављене
о свим информацијама у вези ВС. Они морају лицу места приступити крајње
обазриво, водећи рачуна о личној безбедности. Они
морају пажљиво проценити који је простор захваћен опасним материјама. Том
приликом препоручују се коришћење двогледа и не приближавање превише. У складу
са доступним информацијама потребно је обезбедити минималну безбедну
удаљеност. Имајући у виду све до сада речено, може се рећи да ће ватрогасци-спасиоци који први стигну на лице места терористичког напада, бити уплашени тиме
колико задатака треба да обаве у току најкраћег времена, као и сложеношћу и
величином размере
терористичког напада. Чак ће се и већина искусних руководиоца ВСЈ наћи у
проблему, јер је потребно донети одлуку у што краћем времену, а ипак са друге
стране је потребно сагледати велики број фактора који утичу на доношење исте. Кључ
за ове инциденте треба да буде ступање у командни начин рада, тј. успоставити
одговарајући систем управљања. Командно-оперативном
центру се требају давати извештаји и обавештења о ново насталој ситуацији ако
је потребно. Ове јединице требају преузети иницијативу како би контрола лица
места била ефикаснија. Ово може обухватати следеће кораке: позивање на план
заштите од удеса, прегрупација екипа које су дошле на лице места, позивање
додатне помоћи уколико има за то потребе, итд.Када је ВСЈ стигла
на лице места ВС потребно је да одреди безбедно место за паркирање возила.
Возила се требају паркирати даље од магацина, просуте запаљиве течности или
зграда које би могле да одлете у ваздух. Одмах након тога потребно је установити
неопходни надзор: ВСЈ требају поставити командни штаб на
место које се лако може уочити и коме је лако прићи; требају означити простор за
пристизање потребних специјалних екипа; одредити зоне
опасности, ако је потребно, и означите њихове границе траком,
ужетом, знацима, итд. Веома је битно да ВСЈ у
сарадњи са полицијским службеницима, забрани улаз у забрањену и зону
ограниченог приступа свакоме ко не задовољава следеће критеријуме: не поседује
одговарајућу личну заштитну опрему, не поседују личну опрему за деконтаминацију,
није упознат са процедуром која регулише понашање и поступање у наведеним зонама.
Након свих ових активности, ВСЈ приступају процени ове ВС.
Да би се извршила квалитетна процена потребно је да се сагледају следеће
чињенице: какви
су временски услови, има ли пожара, изливања или цурења; какав је рељеф; ко/шта
је у опасности; да ли је евакуација неопходна; који ресурси (људи и опрема) су
потребни и одмах на располагању; који су поступци код неутрализације,
деконтаминације и одлагања опасне материје; шта се може одмах урадити, а са чим
се мора сачекати; итд. Они морају идентификовати ОМ на основу свих расположивих
информација и трагова. У складу са тим информацијама, они ће проценити све
остале ризике и донети адекватне одлуке. Оне ће се приоритетно односити на
вршење евакуације угрожених људи; спречавање настанка пожара у условима када до
њега још није дошло; обарање ,,облака“ или паре ОМ, односно смањење опасних концентрација, када
је то могуће; затварање пукотина и отвора кроз које истиче или се шири опасна
материја; спречавање ширења материја и испарења по тлу и свим просторима испод
нивоа тла; испумпавање или претакање опасних материја, итд.
Припадници ВСЈ, неће обезбеђивати лице места, јер ће те послове обављати
полицијски службеници са одговарајућом личном заштитном опремом. За руководиоца
интервенције, од приоритетне је важности је да изврши
процену и третман области захваћене Ом. Иако је одвођење великог броја
жртава за кратко време практично немогуће, ипак је могуће да буду померени на
погодну локацију. Уколико
жртве прилазе ватрогасцима-спасиоцима и ометају их
тражећи негу, оне могу бити усмерене на погодну локацију. Зависно од
интензитета оштећења, спасилачки тимови за случај рушења треба да буду позвани
што раније. Зависно од тога о којем тиму се ради,
стручњак за статику и рушење зграде, треба да одреди која су места сигурна за ватрогасце-спасиоце, а која нису. Иако ватрогасци-спасиоци желе да пожуре са пружањем помоћи,
они требају разумети да је секундарно, накнадно рушење објеката велика
опасност приликом терористичких напада. Већина покретних жртава напустиће и
сама опасно место уколико буде усмеравана. Уколико ватрогасци-спасиоци користе мегафон у циљу усмеравања жртава да изађу из
рушевина, и уколико правилно процене место терористичког напада избећи
ће се многе жртве које би могле да настану услед заробљавања у згради. Веома је
битно да ВСЈ предузму све одбрамбене мере на самом лицу места: лоцирати
командно место супротно од
најугроженије
зоне опасности; лоцирати
командно место радије унутар зграде него возила. Зграде пружају
бољу физичку заштиту
и лакше су за затварање (пломбирање).
Будући да су опасни
гасови тежи од
ваздуха унутрашња просторија на средњем спрату би била добар избор; искључити
централне вентилаторе и опрему за вентилацију; направити
станицу за деконтаминацију на улазу у зграду; ако је могуће
направити собу унутар које ће постојати пречишћен ваздух; направити план
евакуације и спасавања са лица места. Планирање
одговора на евентуалну употребу ОМ мора да се деси пре наступања таквог
случаја. Увек је важно мислити унапред и имати план чак и за најгоре могуће
сценарије. Ако ове јединице буду деловале брзо и сврсисходно, ако на време
спасавају жртве и ако се тела погинулих збрињавају на правилан начин и
организовано, могуће је ограничити последице напада и смањити ефективност
истог. Уколико би реакције ВСЈ и наравно, осталих ИСС(полиција и служба хитне
медицинске помоћи) биле споре и слабо организоване, јавност би могла посумњати
у способност надлежних органа, а тиме и владе да се избори са терористима.
Међутим, да би ове јединице могле да реагују брзо и сврсисходно, плански и
ефикасно, стратегије, тактике и опрема мора бити на истом нивоу као и
терористичких група. Ватрогасци-спасиоци морају имати слободу да размишљају
брзо, да планирају и да увек буду корак испред терориста. У блиској
будућности ВСЈ ће се све више суочавати са терористичким нападима. У складу са
тим, не сме се губити драгоцено време, већ је потребно што ефикасније прионути
на посао: развити процедуре и донети одговарајуће планове, обучити и опремити
особље ВСЈ, тестирати спремност и способност ових јединица спровођењем учесталих
вежби. На првом месту се намеће потреба едукације овог особља о свим могућим
аспектима тероризма, врстама и карактеристикама оружја за масовно уништавање,
заштити и тактикама поступања приликом отклањања последица.
