У монографији изнети су резултати квантитативног истраживања евакуације грађана у природним катастрофама изазваним поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из деветнаест локалних заједница у Србији. Овом приликом хтели бисмо да им се од срца захвалимо на времену које су одвојили за спровођење анкетног испитивања, као и на исказаном стрпљењу. Истраживање евакуације грађана у природним катастрофама део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“ др Владимира М. Цветковића одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.
За квалитет монографије аутори посебну захвалност дугују рецензентима: проф. др Владимиру Јаковљевићу, проф. др Драгану Млађану и проф. др Славољубу Драгићевићу.
1. Сажетак
Moнографија представља резултат квантитативног истраживања о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама (у даљем тексту: природне катастрофе). Предмет рада огледа се у испитивању перцепције грађана о пристанку на евакуацију и начину њеног спровођења, са посебним освртом на познавање праваца кретања (путева) и оближњих зборних места, места прихвата и рејона размештаја за потребе евакуације. Поред тога, аутори испитују и утицај демографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи и родитељство), социо-економских (запосленост, висина прихода, брачни статус, регулисаност војне обавезе и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких карактеристика (страх, претходно искуство, перцепција ризика, мотивисаност и ниво религиозности) грађана на споменуте димензије евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама.
За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом искуствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум, односно популација, који су чинили сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догодила поплава, или постоји ризик да се догоди. Из тако добијеног стратума, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 154 у којима је индикована угроженост или потенцијална угроженост од поплава. Истраживањем су обухваћене следеће локалне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице.
За реализацију анкетног испитивања одабрана је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Том приликом прикупљени су подаци о различитим димензијама евакуације, као и о демографским, социо-економским и психолошким карактеристикама грађана. Сређени, класификовани и обрађени подаци анализирани су коришћењем више техника: одређивање учесталости одређеног одговора у укупној маси одговора испитаника, одређивање процента учешћа одређеног одговора у укупној маси одговора и Хи-квадрат тестом независности (χ2) утврђивале су се статистички значајне разлике између група које су се поредиле, или су се утврђивале статистички значајне везе између појединих одговора. Поред тога, коришћена је једнофакторска анализа варијансе и Т-тест независних узорака.
С обзиром на искуства Републике Србије у погледу потешкоћа током спровођења евакуације грађана из поплављених подручја, може се рећи да монографија има оригиналан научни и друштвени значај. Узимајући у обзир квантитет и квалитет структуре узорка, резултати представљени у овом раду могу се генерализовати на целокупну популацију становништва. Са друге стране, остављајући по страни уложени труд и обимне резултате изнете у монографији, велики број истраживачких питања из области евакуације остаје да се проблематизује. Резултати истраживања могу имати озбиљне импликације на унапређење спровођења евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама. Као такви, свакако ће представљати и основни корпус сазнања у будућим истраживањима о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама.
Кључне речи:
1. безбедност
2. природне катастрофе
3. грађани
4. евакуација
5. пристанак на евакуацију
6. познавање праваца кретања
7. познавање зборних места
8. демографски фактори
9. социо-економски фактори
10. психолошки фактори
За цитирање: Цветковић, В., Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.
2. Abstract
The monograph is the result of a quantitative survey on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods (hereinafter referred to as natural disasters). The aim of the monograph is to test citizens’ perceptions on consent and a method of evacuation with special emphasis on familiarity with directions of movement (routes) and nearby gathering points, acceptance places and areas of deployment for the purposes of evacuation. In addition, the authors examine the impact of demographic (gender, age, level of education, success in high school and parenthood), socio-economic (employment, income level, marital status, military duty and distance from house/apartment), and psychological characteristics (fear, previous experience, risk perception, motivation, and level of religiosity) of citizens on the aforementioned dimensions of evacuation in natural disasters caused by floods.
For the purposes of the survey, we randomly selected 19 communities of 150 municipalities, 23 cities and the City of Belgrade where a flood occurred or there is a risk of flooding. It is significant to note that empirical survey covered urban and rural communities in different parts of Serbia: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Batočina, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac and Užice. The survey was carried out by application of interviewing strategy in households with the use of a multi-stage random sample. On this occasion, data were collected on different aspects of the evacuation and also on demographic, socio-economic and psychological characteristics of citizens. Arranged, classified and processed data were analyzed using several techniques: calculation of the frequency of certain responses in total number of answers, calculation of the percentage of specific responses in total number of responses and using Chi-squared test of independence (χ2) we found statistically significant differences between compared groups or statistically significant relationship between some responses. In addition, we used the One-way analysis of variance (ANOVA) and the Independent samples T-test.
Given the experience of the Republic of Serbia regarding the present difficulties in the implementation of the evacuation of citizens from flooded areas, it can be said that the monograph has original scientific and social significance. Taking into account the quantity and quality of the structure of the sample, the results presented in the monograph can be generalized to the entire population. On the other hand, leaving aside the effort and extensive results presented in the monograph, a number of survey questions regarding evacuation need to be problematized. The survey results can have serious implications for an improved implementation of evacuation in natural disasters caused by flooding. As such, they will present the basic corpus of knowledge in future studies on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods.
Key words:
1. security
2. natural disasters
3. citizens
4. evacuation
5. consent to be evacuated
6. familiarity with directions of evacuation
7. awareness of nearby gathering points
8. demographic factors
9. socio-economic factors
10. psychological factors
