Demographic, socio-economic and phycological perspective of risk perception from disasters caused by floods: case study of Belgrade

Taking into account that floods are a very common occurrence in the Republic of Serbia, as well as the fact that they directly endanger the life and health of people, their property and the environment, it is necessary to see into how an individual perceives the risk of a natural disaster caused by a flood. In accordance with what is mentioned earlier, the research on which this paper is based was conducted in the area of several Belgrade municipalities-Palilula, Zemun, New Belgrade, Old Town, Savski venac, Grocka and Čukarica, with a sample of 120 respondents and with the aim of examining the perception of risk among the citizens of Belgrade. The results of the research show that there is a correlation between demographic (gender, age and education), socioeconomic (property ownership and income levels) and psychological (fear and previous experience) factors with risk perception. Based on the results of the research and the knowledge gained, recommendations can be made that the competent authorities , institutions and organizations will be able to use in their educational activities, all with the aim of improving the perception of risk in the population. In this way, conditions are created for the implementation of preventive activities that can significantly reduce the consequences of natural disasters.

https://www.researchgate.net/publication/337674256_Demographic_socio-economic_and_phycological_perspective_of_risk_perception_from_disasters_caused_by_floods_case_study_of_Belgrade

ENVIRONMENTAL AND SOCIAL MANAGEMENT FRAMEWORK (ESMF) FOR FOSTERING ENVIRONEMTNAL PROTECTION AND SECURITY IN DRINA RIVER BASIN RIPARIAN COUNTRIES

The transboundary nature of the Environmental issues is recognized as a fact, as in Science, so in practice and in politics. On a global level efforts are being made towards making the Communities resilient on Natural Hazards and Catastrophes that arises from them. This is most due of the fact that the Political borders between states are absolutely irrelevant for the Geography and the Natural processes that happens on Earth. One of the most challenging processes that the Human race is facing is the Climate change issue. Also, the level of drinking water, and most of all, the Water management which is being divvied between two or more states is one of the most common mentioned argument towards the understanding of the Environmental Security Doctrine. Thus, meaning that the access to drinking water especially as a result of water management of another Country could be a reason even for war.
That is why this paper tries to answer some of the questions that arises from the fostered international waterway management between three Countries – Bosnia and Herzegovina (BiH), Montenegro (MNE) and Serbia (SRB), through the West Balkans Drina River Basin Management (WBDRBM) actions. These countries, Bosnia and Herzegovina (BiH), Montenegro (MNE) and Serbia (SRB) undoubtedly must strengthen the capacity to plan and implement integrated, cooperative management of the trans-boundary Drina River Basin (DRB) and address climate change adaptation throughout the DRB – based on “global best practices” and within the framework of integrated water resource management (IWRM) involving extensive stakeholder consultations to ensure adequate public participation.
The two main questions that this paper is trying to answer are:
- The need for Multi-state cooperation to balance conflicting water uses in trans-boundary Drina waters is enhanced, while climate adaptation measures in policy and planning frameworks is mainstreamed.
- A shared vision and technical cooperation frameworks agreed with sustainable financing identified, including a strategic action plan for more sustainable and balanced investments, including identified investments that would be the subject of the GEF Drina follow-up actions.

For citations: Sudar, S., Aleksandar, I., Cvetković, V., (2016).ENVIRONMENTAL AND SOCIAL MANAGEMENT FRAMEWORK (ESMF) FOR FOSTERING ENVIRONEMTNAL PROTECTION AND SECURITY IN DRINA RIVER BASIN RIPARIAN COUNTRIES. Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.

Евакуација у природним катастрофама - Evacuation in natural disaster

У монографији изнети су резултати квантитативног истраживања евакуације грађана у природним катастрофама изазваним поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из деветнаест локалних заједница у Србији. Овом приликом хтели бисмо да им се од срца захвалимо на времену које су одвојили за спровођење анкетног испитивања, као и на исказаном стрпљењу. Истраживање евакуације грађана у природним катастрофама део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“ др Владимира М. Цветковића одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

За квалитет монографије аутори посебну захвалност дугују рецензентима: проф. др Владимиру Јаковљевићу, проф. др Драгану Млађану и проф. др Славољубу Драгићевићу. 

1. Сажетак

Moнографија представља резултат квантитативног истраживања о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама (у даљем тексту: природне катастрофе). Предмет рада огледа се у испитивању перцепције грађана о пристанку на евакуацију и начину њеног спровођења, са посебним освртом на познавање праваца кретања (путева) и оближњих зборних места, места прихвата и рејона размештаја за потребе евакуације. Поред тога, аутори испитују и утицај демографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи и родитељство), социо-економских (запосленост, висина прихода, брачни статус, регулисаност војне обавезе и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких карактеристика (страх, претходно искуство, перцепција ризика, мотивисаност и ниво религиозности) грађана на споменуте димензије евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама. 

За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом искуствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум, односно популација, који су чинили сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догодила поплава, или постоји ризик да се догоди. Из тако добијеног стратума, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 154 у којима је индикована угроженост или потенцијална угроженост од поплава. Истраживањем су обухваћене следеће локалне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице. 

За реализацију анкетног испитивања одабрана је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Том приликом прикупљени су подаци о различитим димензијама евакуације, као и о демографским, социо-економским и психолошким карактеристикама грађана. Сређени, класификовани и обрађени подаци анализирани су коришћењем више техника: одређивање учесталости одређеног одговора у укупној маси одговора испитаника, одређивање процента учешћа одређеног одговора у укупној маси одговора и Хи-квадрат тестом независности (χ2) утврђивале су се статистички значајне разлике између група које су се поредиле, или су се утврђивале статистички значајне везе између појединих одговора. Поред тога, коришћена је једнофакторска анализа варијансе и Т-тест независних узорака.

С обзиром на искуства Републике Србије у погледу потешкоћа током спровођења евакуације грађана из поплављених подручја, може се рећи да монографија има оригиналан научни и друштвени значај. Узимајући у обзир квантитет и квалитет структуре узорка, резултати представљени у овом раду могу се генерализовати на целокупну популацију становништва. Са друге стране, остављајући по страни уложени труд и обимне резултате изнете у монографији, велики број истраживачких питања из области евакуације остаје да се проблематизује. Резултати истраживања могу имати озбиљне импликације на унапређење спровођења евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама. Као такви, свакако ће представљати и основни корпус сазнања у будућим истраживањима о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама.

Кључне речи:
1. безбедност
2. природне катастрофе
3. грађани
4. евакуација
5. пристанак на евакуацију
6. познавање праваца кретања
7. познавање зборних места
8. демографски фактори
9. социо-економски фактори
10. психолошки фактори

За цитирање: Цветковић, В., Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.

2. Abstract

The monograph is the result of a quantitative survey on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods (hereinafter referred to as natural disasters). The aim of the monograph is to test citizens’ perceptions on consent and a method of evacuation with special emphasis on familiarity with directions of movement (routes) and nearby gathering points, acceptance places and areas of deployment for the purposes of evacuation. In addition, the authors examine the impact of demographic (gender, age, level of education, success in high school and parenthood), socio-economic (employment, income level, marital status, military duty and distance from house/apartment), and psychological characteristics (fear, previous experience, risk perception, motivation, and level of religiosity) of citizens on the aforementioned dimensions of evacuation in natural disasters caused by floods.
For the purposes of the survey, we randomly selected 19 communities of 150 municipalities, 23 cities and the City of Belgrade where a flood occurred or there is a risk of flooding. It is significant to note that empirical survey covered urban and rural communities in different parts of Serbia: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Batočina, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac and Užice. The survey was carried out by application of interviewing strategy in households with the use of a multi-stage random sample. On this occasion, data were collected on different aspects of the evacuation and also on demographic, socio-economic and psychological characteristics of citizens. Arranged, classified and processed data were analyzed using several techniques: calculation of the frequency of certain responses in total number of answers, calculation of the percentage of specific responses in total number of responses and using Chi-squared test of independence (χ2) we found statistically significant differences between compared groups or statistically significant relationship between some responses. In addition, we used the One-way analysis of variance (ANOVA) and the Independent samples T-test.
Given the experience of the Republic of Serbia regarding the present difficulties in the implementation of the evacuation of citizens from flooded areas, it can be said that the monograph has original scientific and social significance. Taking into account the quantity and quality of the structure of the sample, the results presented in the monograph can be generalized to the entire population. On the other hand, leaving aside the effort and extensive results presented in the monograph, a number of survey questions regarding evacuation need to be problematized. The survey results can have serious implications for an improved implementation of evacuation in natural disasters caused by flooding. As such, they will present the basic corpus of knowledge in future studies on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods.

Key words:
1. security
2. natural disasters
3. citizens
4. evacuation
5. consent to be evacuated
6. familiarity with directions of evacuation
7. awareness of nearby gathering points
8. demographic factors
9. socio-economic factors
10. psychological factors

Policija i prirodne katastrofe - Police and natural disasters

U ovoj monografiji su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama (u daljem tekstu prirodne katastrofe) u Republici Srbiji. Predmet monografije se odnosi na ispitivanje percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje, informisanosti građana o nadležnostima policije i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, ispituju se uticaji demografskih, socioekonomskih i psiholoških karakteristika građana na percepciju spremnosti, informisanosti i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Polazeći od opština u Srbiji u kojima postoji rizik od poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je devetnaest u kojima je anketirano 2.500 građana. U odabranim opštinama istraživanje je realizovano u delovima koji su u prošlosti bili najugroženiji od poplava. U anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima, uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Prikupljeni su podaci o demografskim, socioekonomskim i psihološkim karakteristikama građana i njihovoj percepciji o policiji u prirodnim katastrofama. Originalnost sprovedenog istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitala percepcija građana o policiji u prirodnim katastrofama. Imajući u vidu da se istraživanje bazira na području Srbije, zaključci se mogu generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Rezultati istraživanja dati u ovoj monografiji ukazuju na koji način ispitanici ocenjuju spremnost policije za reagovanje, koliko su informisani o nadležnostima i u kojoj meri očekuju pomoć od policije u prirodnim katastrofama. Monografija može doprineti stvaranju potpunije slike o njenim obavezama prema građanima u takvim situacijama iako ne pruža odgovore na sva aktuelna pitanja o policiji u prirodnim katastrofama. Dakle, uprkos ogromnim naporima da se sveobuhvatnim pristupom rasvetli većina nedoumica, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje. Rezultati istraživanja mogu doprineti unapređenju rada policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, oni se mogu iskoristiti i prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti policije za reagovanje u prirodnim katastrofama. Prava riznica podataka izneta u ovoj naučnoj monografiji predstavlja repernu tačku za buduća istraživanja o mestu i ulozi policije kada je reč o prirodnim katastrofama.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Nabavite vaš primerak knjige: knjiga.katastrofe@gmail.com.

Ниво спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у РС

Према стадијуму промене/транстеоријском моделу, грађане је могуће разврстати у 5 нивоа спремности за реаговање: неразмишљање (појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци), размишљање (појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци), припремање (појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец), акција (појединац је променио понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле), одражавања (појединац је променио свој понашање и промене су заживеле) (Citizen preparedness review, 2006). Сходно томе, посебна пажња је дата испитивању нивоа спремности грађана за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом. Том приликом, од њих је затражено да оцене на којем нивоу спремности се налазе у односу на понуђене одговоре. Од укупно 2297 грађана који су дали одговор на питање ,,На којем нивоу спремности за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом се у овом тренутку налазите“, највећи проценат је оних који не намеравају да промене или не размишљају о променама у скоријој будућности – у наредних шест месеци (60,3%). Са друге стране, најмање је оних грађана који су променили своје понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле (3,3%). Резултати истраживања спроведеног у САД-а, указују да се 23% налази на стадијуму неразмишљања, 35% на нивоу одржавања, 9% на нивоу припремања, 16% на нивоу размишљања и 17% на нивоу акције (табела 1). У поређењу са резултатима националног истраживања у САД, грађани Србије су у много већем проценту на нивоу неразмишљања, а у мањем на нивоу одржавања.

Табела 1. Преглед перцепције нивоа спремности за реаговање

		Фреквенција	Проценти (%)
Неразмишљање	Појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци	1477	60,3
Размишљање	Појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци	82	3,3
Припремање	Појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец	176	7,0
Акција	Појединац је променио понашање у скориој прошлости али промене нису заживеле	241	9,6
Одржавање	Појединац је променио свој понашање и промене су заживеле	291	11,6
	Укупно	2297	91,9

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

С обзиром на усмереност истраживачког дизајна на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са знањем ученика, истраживање има експликативни циљ. Наиме, аутори користе метод анкетирања ученика како би идентификовали и описали факторе утицаја на знање и перцепцију о природним катастрофама. У истраживању коришћен је посебно конструисани инструмент који је садржао 7 питања која се односе на независне варијабле (пол, године, образовање мајке и оца,  запосленост родитеља, чланови домаћинства са којима се живи, просечна оцена у школи) и 20 питања која се односе на знање и перцепцију ученика о природним катастрофама, односно о поплавама (питања у вези: знања, перцепције и познавања безбедносне процедуре реаговања, страха, информисаности у оквиру школе и породице, последица, жеље да се више научи, осећања заштићености у школама, обуке, увођења предмета, начина и жеље за стицањем информација, искуства са поплавом итд.).  

Имајући у виду геопростор Србије, истраживање се базира само на геопростору Београда, тако да се закључци могу генерализовати само на популацију ученика средњих школа са тог подручја. С обзиром на евидентан недостатак образовања о природним катастрофама у Србији, резултати истраживања се могу искористити приликом креирања стратегија образовних програма, што би допринело унапређењу безбедносне културе младих. Резултати истраживања указују на потенцијалне модалитете утицаја на ученике средњих школа како би ниво перцепције и знања о поплавама достигао већу вредност. Циљ научног истраживања представља научна дескрипција и експликација повезаности различитих фактора са знањем ученика о природним катастрофама.

Научна монографија је систематизована у два дела: теоријски и истраживачки. У склопу теоријског дела, аутори се баве феноменологијом природних катастрофа и улогом образовања у смањењу ризика од природних катастрофа. Аутори посебну пажњу придају теоријском разматрању појмовног одређења и класификацији природних катастрофа, као и улози школа, високо-образовних институација, породице и локалних заједница у смањењу ризика од природних катастрофа. Истраживачки део научне монографије, поред методолошког оквира састоји се од четири целине: знање и перцепција ученика средњих школа о литосферским, хидросферским, атмосферским и биосферским катастрофама. У оквиру наведених целина, за сваку од појединачних катастрофа даје се преглед резултата описних статистичких показатеља и испитивања повезаности одређених фактора са знањем и перцепцијом ученика о природним катастрофама.

За цитирање: Јаковљевић, В., Цветковић, В., Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Факултет безбедности, Универзитет у Београду.

Набавите ваш примерак књиге: knjiga.katastrofe@gmail.com