Савремени свет је све више суочен са нарастајућим последицама природних и техничко-технолошких катастрофа. Због тога, неопходно је континуирано спроводити истраживања из области студија катастрофа и пружити носиоцима политике управљања у таквим догађајима свежа и релевантна научна сазнања. Не треба посебно образлагати чињеницу да је безбедност грађана у директној повезаности са различитим нивоима појединачне и институционалне припремљености за реаговање на ризике од природних катастрофа. Текст монографије доц. др Владимира М. Цветковића и Марине Филиповић зналачки је конципиран и утемељен у богатој ризници научних сазнања друштвених наука о реаговању у несвакидашњим догађајима као што су природне катастрофе. Монографија представља систематски напор да се прикаже актуелна стварност вишедимензионалног и мултикаузалног феномена припремљености грађана, локалних заједница и државе за реаговање. Иако су учињени озбиљни напори да се корпус мисаоних претпоставки и утврђених сазнања заокружи, јасно је да монографија не пружа одговоре на сва релевантна питања, већ на она за која су се аутори определили. Критички настројени, аутори су се потрудили да без имало субјективности интерпретирају добијене резултате квантитативне истраживачке традиције. Као плод вишегодишњег научно-истраживачког и практичног бављења проблематиком катастрофа, аутори дају концептуалне препоруке за унапређење безбедности грађана у погледу реаговања на споменуте ризике.
Монографија ,,Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа“ настала је под окриљем Центра за ванредне ситуације и еколошку безбедност, формираног у оквиру Универзитета у Београду, Факултета безбедности, Катедре студија цивилне заштите и заштите животне средине, којом руководи цењени професор, а може се рећи и утемељивач модерне науке о катастрофама проф. др Владимир Јаковљевић. Монографија је и резултат рада аутора на међународном пројекту ,,Horizon 2020 project DAREnet - Danube river region Resilience Exchange network targeting the Call topic: SEC-21–GM-2016/2017: Pan European Networks of practitioners and other actors in the field of security“ у који је укључен Универзитет у Београду, Факултет безбедности и других 14 партнера из земље и иностранства. Мисија пројекта јесте стварање предуслова за објективну научну и практичну подршку свим релевантним субјектима и организацијама задуженим за управљање у природним катастрофама (ублажавање, припрема, одговор и опоравак) изазваним поплавама реке Дунав.
Не запостављајући строге али преко потребне сугестије, идеје и савете, аутори посебну захвалност за садржајност и квалитет научне монографије дугују рецензентима: проф. др Славољубу Драгићевићу, проф. др Јасмини Гачић и доц. др Бојану Јанковићу.
Монографија ,,Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа“ настала је под окриљем Центра за ванредне ситуације и еколошку безбедност, формираног у оквиру Универзитета у Београду, Факултета безбедности, Катедре студија цивилне заштите и заштите животне средине, којом руководи цењени професор, а може се рећи и утемељивач модерне науке о катастрофама проф. др Владимир Јаковљевић. Монографија је и резултат рада аутора на међународном пројекту ,,Horizon 2020 project DAREnet - Danube river region Resilience Exchange network targeting the Call topic: SEC-21–GM-2016/2017: Pan European Networks of practitioners and other actors in the field of security“ у који је укључен Универзитет у Београду, Факултет безбедности и других 14 партнера из земље и иностранства. Мисија пројекта јесте стварање предуслова за објективну научну и практичну подршку свим релевантним субјектима и организацијама задуженим за управљање у природним катастрофама (ублажавање, припрема, одговор и опоравак) изазваним поплавама реке Дунав.
Не запостављајући строге али преко потребне сугестије, идеје и савете, аутори посебну захвалност за садржајност и квалитет научне монографије дугују рецензентима: проф. др Славољубу Драгићевићу, проф. др Јасмини Гачић и доц. др Бојану Јанковићу.
1. Сажетак
Полазећи од немогућности
спречавања настанка природних катастрофа, људима, нажалост, једино преостаје да
унапређују своју припремљеност како би могли да ублаже последице таквих
догађаја. Руководећи се значајем припремних активности за избегавање најгорих
могућих сценарија природних катастрофа, аутори су коришћењем квантитативне
истраживачке традиције на један систематичан начин испитали ставове грађана о припремљености државних органа,
локалних заједница и самих грађана за реаговање у таквим ситуацијама. У првом
делу монографије испитани су утицаји демографских, социо-економских и
психолошких фактора на индивидуалну припремљеност за реаговање у природним
катастрофама. Судећи према добијеним резултатима, од укупно 2471 испитаника
само 26,6% је истакло да је спремно за реаговање на природну катастрофу. По
истом принципу, аутори су испитали утицаје споменутих фактора и на
припремљеност локалних заједница за реаговање. Утврђено је да само 25,5% истиче
да је њихова локална заједница припремљена за реаговање. Са друге стране, резултати показују да је
само једна трећина односно 31,6% испитаника нагласило да је држава Србија
спремна за реаговање. Утврђено је и да 38,6% испитаника мисли да ће им
предузимање мера припремљености помоћи да се изборе са последицама природне
катастрофе. На крају, аутори полазећи од дугогошњег искуства, дају конкретне препоруке
за унапређење безбедности грађана за сваку од врста природних катастрофа.
Кључне речи:
1.
безбедност
2. природне
катастрофе
3. грађани
4. локална
заједница
5. држава
6.
припремљеност
7. ризици
8. реаговање
9. препоруке
10. фактори
За цитирање користити:
Цветковић, В., Филиповић, М. (2017). Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа. Београд: Задужбина Андрејевић.