Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia

Coronavirus disease 2019 (COVID-19) is an infectious disease caused by severe acute respiratory syndrome coronavirus 2 (SARS-CoV-2). The disease was first identified in December 2019 in Wuhan, the capital of China's Hubei province, and has since spread globally, especially to Europe and North America, resulting in the ongoing 2019–20 global coronavirus pandemic disaster. While the majority of cases result in mild symptoms, some progress to viral pneumonia and multi-organ failure and death. As of 19 April 2020, more than 2.35 million cases have been reported across 185 countries and territories, resulting in more than 162,000 deaths. Risk to communities with ongoing sustained widespread disease transmission depends on characteristics of the virus, including how well it spreads between people; the severity of resulting illness; and the medical or other measures available to control the impact of the virus (for example, vaccines or medications that can treat the illness) and the relative success of these. In the absence of vaccine or treatment medications, non-pharmaceutical interventions become the most important response strategy based on community interventions such as person-to-person distancing, mask-wearing, isolation and good personal hygiene (hand-washing) -- all of which have been demonstrated can reduce the impact of this seemingly unstoppable globally spreading natural disaster. This paper presents the results of quantitative research regarding the level of citizen preparedness for disasters caused by coronavirus disease (COVID-19) in Serbia. The survey was conducted using a questionnaire that was given and then collected online among 975 respondents during disaster in March-April 2020. The questionnaire explored citizens’ basic socio-economic and demographic characteristics, their knowledge, preparedness, risk perception and preventive measures taking individually and as a community to prevent the deadly and widespread transmission of Novel Coronavirus Disease 2019 in the Republic of Serbia. Based on findings that there are major differences in the public's perception of risks presented by communicable disease threats such as presented by COVID-19, emergency management agencies should use these differences to develop focused strategies to enhance community and national preparedness through the promotion of behavioral change and the improvement of risk management decision-making regarding pandemic disasters.

Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., & Zečević, M. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, In press. 

https://www.researchgate.net/publication/341867412_Preparedness_and_Preventive_Behaviors_for_a_Pandemic_Disaster_Caused_by_COVID-19_in_Serbia

International journal of disaster risk management (IJDRM)

The International Journal of Disaster Risk Management is a peer-reviewed (twice a year) journal that serves all aspects of disaster studies, policy, and management. It provides a platform for academics, policymakers and practitioners to publish high-quality research and practice concerning natural disasters, anthropogenic disasters, complex political emergencies and crises around the world. The journal crosses and affects interdisciplinary boundaries to promote communication, collaboration and teamwork between professions and disciplines to avoid (prevention) or to limit (mitigation and preparedness) the adverse impacts of hazards, within the broad context of sustainable development. The journal encourages to the interchange of ideas and experience, to decrease the risk of disasters and build community resilience within the context of sustainable development and planetary boundaries.

The journal will cover all aspects of disaster risk management from a global perspective, including but not limited to: 

• Disaster and crisis management theory and practice,
• Risk awareness and assessment,
• Hazard and vulnerability analysis,
• Knowledge development including education, training, research and information on disasters,
• Public commitment and institutional frameworks, including organizational, policy, legislation and community action,
• Disaster prevention, mitigation, response, recovery planning, policies, and implementation,
• Promotes the interchange of ideas between practitioners, policy-makers and academics.

Submission process

Authors are kindly invited to submit their formatted full papers. All paper submissions will be blind peer reviewed and evaluated based on originality, research content, correctness, relevance to conference and readability. Please read complete submission and formatting guidelines before submitting your paper.

You can submit your paper via email - disaster.risk.management.serbia@gmail.com.

Sincerely, 

Editor-In-Chief, 

Assist. Prof. Vladimir M. Cvetković, PhD,

Disaster Risk Management 

vladimirkpa@gmail.com; vmc@fb.bg.ac.rs 

The University of Belgrade Faculty of Security Studies, Gospodara Vučića 50, Belgrade, Serbia Founder and Principal of Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Belgrade, http://upravljanje-rizicima.com/. 

Journal Website - http://upravljanje-rizicima.com/editorial-board/

Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа

Савремени свет је све више суочен са нарастајућим последицама природних и техничко-технолошких катастрофа. Због тога, неопходно је континуирано спроводити истраживања из области студија катастрофа и пружити носиоцима политике управљања у таквим догађајима свежа и релевантна научна сазнања. Не треба посебно образлагати чињеницу да је безбедност грађана у директној повезаности са различитим нивоима појединачне и институционалне припремљености за реаговање на ризике од природних катастрофа. Текст монографије доц. др Владимира М. Цветковића и Марине Филиповић зналачки је конципиран и утемељен у богатој ризници научних сазнања друштвених наука о реаговању у несвакидашњим догађајима као што су природне катастрофе. Монографија представља систематски напор да се прикаже актуелна стварност вишедимензионалног и мултикаузалног феномена припремљености грађана, локалних заједница и државе за реаговање. Иако су учињени озбиљни напори да се корпус мисаоних претпоставки и утврђених сазнања заокружи, јасно је да монографија не пружа одговоре на сва релевантна питања, већ на она за која су се аутори определили. Критички настројени, аутори су се потрудили да без имало субјективности интерпретирају добијене резултате квантитативне истраживачке традиције. Као плод вишегодишњег научно-истраживачког и практичног бављења проблематиком катастрофа, аутори дају концептуалне препоруке за унапређење безбедности грађана у погледу реаговања на споменуте ризике.

Монографија ,,Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа“ настала је под окриљем Центра за ванредне ситуације и еколошку безбедност, формираног у оквиру Универзитета у Београду, Факултета безбедности, Катедре студија цивилне заштите и заштите животне средине, којом руководи цењени професор, а може се рећи и утемељивач модерне науке о катастрофама проф. др Владимир Јаковљевић. Монографија је и резултат рада аутора на међународном пројекту ,,Horizon 2020 project DAREnet - Danube river region Resilience Exchange network targeting the Call topic: SEC-21–GM-2016/2017: Pan European Networks of practitioners and other actors in the field of security“ у који је укључен Универзитет у Београду, Факултет безбедности и других 14 партнера из земље и иностранства. Мисија пројекта јесте стварање предуслова за објективну научну и практичну подршку свим релевантним субјектима и организацијама задуженим за управљање у природним катастрофама (ублажавање, припрема, одговор и опоравак) изазваним поплавама реке Дунав.
Не запостављајући строге али преко потребне сугестије, идеје и савете, аутори посебну захвалност за садржајност и квалитет научне монографије дугују рецензентима: проф. др Славољубу Драгићевићу, проф. др Јасмини Гачић и доц. др Бојану Јанковићу.

1. Сажетак

Полазећи од немогућности спречавања настанка природних катастрофа, људима, нажалост, једино преостаје да унапређују своју припремљеност како би могли да ублаже последице таквих догађаја. Руководећи се значајем припремних активности за избегавање најгорих могућих сценарија природних катастрофа, аутори су коришћењем квантитативне истраживачке традиције на један систематичан начин испитали ставове  грађана о припремљености државних органа, локалних заједница и самих грађана за реаговање у таквим ситуацијама. У првом делу монографије испитани су утицаји демографских, социо-економских и психолошких фактора на индивидуалну припремљеност за реаговање у природним катастрофама. Судећи према добијеним резултатима, од укупно 2471 испитаника само 26,6% је истакло да је спремно за реаговање на природну катастрофу. По истом принципу, аутори су испитали утицаје споменутих фактора и на припремљеност локалних заједница за реаговање. Утврђено је да само 25,5% истиче да је њихова локална заједница припремљена за реаговање.  Са друге стране, резултати показују да је само једна трећина односно 31,6% испитаника нагласило да је држава Србија спремна за реаговање. Утврђено је и да 38,6% испитаника мисли да ће им предузимање мера припремљености помоћи да се изборе са последицама природне катастрофе. На крају, аутори полазећи од  дугогошњег искуства, дају конкретне препоруке за унапређење безбедности грађана за сваку од врста природних катастрофа.

Кључне речи:

1. безбедност

2. природне катастрофе

3. грађани

4. локална заједница

5. држава

6. припремљеност

7. ризици

8. реаговање

9. препоруке

10. фактори 

За цитирање користити:

Цветковић, В., Филиповић, М. (2017). Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа. Београд: Задужбина Андрејевић.

Činioci uticaja na svest građana o rizicima od katastrofa

Свакодневно, људи се сусрећу са разноврсним безбедносним ризицима који могу угрозити њихов живот и здравље. Свест грађана о локалним ризицима настанка ванредних ситуација јесте предуслов унапређења њихове припремљености значајне за ублажавање последица. Управо зато, спроведено је квантитативно истраживање са циљем научне експликације чиниоца утицаја на свест грађана о ризицима настанка ванредних ситуација у Србији. Коришћењем вишеетапног узорковања, анкетирано је две и по хиљаде грађана са подручја деветнаест локалних заједница. Резултати истраживања показују да је само половина испитаника свесна ризика настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Поред тога, утврђено је да на свест грађана о ризицима утичу пол, године старости, образовање, успех у основној школи, образовање мајке, образовање оца, брачни статус, родитељство, брига о инвалидитету, запосленост, приходи домаћинства, претходно искуство и волонтерство. Научни и друштвени значај истраживања произилази из неиспитаног нивоа свести грађана о ризицима настанка ванредних ситуација и чиниоцима који директно или индиректно утичу на њен ниво. Резултати истраживања могу бити искоришћени за конципирање стратегија и програма усмерених ка подизању свести грађана о локалним безбедносним ризицима.

За цитирање: Cvetković, V., & Jakovljević, V. (2017). Činioci uticaja na svest građana o rizicima nastanka vanrednih situacija u Srbiji - Factors of impact on the citizens awareness of emergency situations risks in Serbia. Paper presented at the Peto naučno savetovanje ,,Upravljanje rizicima".