Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama

Predmet rada je deskriptivna statistička analiza geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi (poginuli, povređeni, pogođeni i materijalna šteta) geofizičkim, meteorološkim, klimatskim, biološkim i hidrološkim katastrofama koje su se dogodile u svetu, od 1900. do 2013. godine. Pri tome, ljudi pogođeni raznovrsnim prirodnim katastrofama spadaju u kategoriju nevidljivih žrtvi, jer ih država i društvo ne prepoznaju kao žrtve i ne pružaju im adekvatnu zaštitu, pomoć i podršku. Statističko istraživanje je sprovedeno tako što su prvo preuzeti neobrađeni podaci iz međunarodne baze podataka o katastrofama Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa (CRED) u Briselu, a zatim su analizirani u programu za statističku obradu podataka SPSS. U okviru vremenske analize razmatrana je distribucija posledica prirodnih katastrofa po ljude, u intervalima od po deset godina. Istom metodologijom analizirana je geoprostorna distribucija viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama po kontinentima. Cilj istraživanja je utvrđivanje geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama u svetskom geoprostoru u periodu od 1900. do 2013. godine. Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa. 

U periodu od 1900. do 2013. godine dogodile su se 25552 prirodne katastrofe. Od toga, najviše je bilo hidroloških, pa meteoroloških, geofizičkih, klimatskih i bioloških katastrofa (Cvetković, Mijalković, 2013: 346).

 Najviše ljudi (23772449 ili 36,57%) je smrtno stradalo usled klimatskih katastrofa; najviše njih je povređeno (5177147 ili 34,01%) usled geofizičkih katastrofa; najviše ljudi je pogođeno (6891172180) i ostalo bez doma (185223183 ili 50,79%) usled hidroloških katastrofa. Najmanje (2766859 ili 4,26%) ljudi je poginulo zbog posledica meteoroloških katastrofa, a najmanje ljudi je povređeno (968153 ili 6,36%) i pogođeno (90325323 ili 0,67%) zbog posledica bioloških katastrofa (Tabela 1 i Grafikon 1).

Za citiranje možete koristiti sledeću referencu: Mijlković, S., & Cvetković, V. (2015). Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama - geoprostorna i vremenska distribucija. Temida, 4(17), 19-43. 

ANALIZA GEOPROSTORNE I VREMENSKE DISTRIBUCIJE VULKANSKIH ERUPCIJA

Pružanje tektonski labilnih zona u Zemljinoj kori se poklapa sa geografskim rasporedom i pružanjem vulkanskih oblasti na Zemljinoj površini i ta uzajamna povezanost nije slučajna. Upravo stoga, najaktivnije vulkanske oblasti na Zemljinoj površini se nalaze duž oboda basena Tihog okeana koji se naziva ,,Vatreni pojas Pacifika“, i koji se prostire u vidu prstenastog pojasa duž istočnog, severnog i zapadnog oboda basena Tihog okeana (od ukupno 624 aktivna vulkana, vatrenom pojasu Pacifika pripada 418, odnosno skoro 70%). Druga vulkanska oblast obuhvata uporednički pojas od Sredozemnog mora do Sundskih ostrva (Sredozemna vulkanska oblast), dok se treća pruža u meridijanskom pravcu, središnim delom Atlantskog okeana, od ostrva Jan Majen do južnog Atlantika i poklapa se sa pružanjem Centralnog atlantskog praga-rifta. U Srbiji nema aktivnih vulkanskih pojava, ali značajno je spomenuti da su na njenoj teritoriji zastupljeni oblici tercijernog vulkanizma: Kosovsko-kopaonička-rudnička, Crnorečka i Južno-moravska.[1]  U period od 1900. do 2013. godine, na svetskom nivou, najviše vulkanskih erupcija dogodilo u Aziji (186), a najmanje u Evropi (24). U odnosu na ukupan broj vulkanskih erupcija u tom periodu, na prvom mestu je Azija (186), pa Amerika (162), Okeanija (46), Afrika (34) i na kraju Evropa (24)  (Tabela 1).

Procentualno, najviše poginulih (70,46%) i povređenih (50,25%) ljudi usled vulkanskih erupcija bilo je u Americi, a najmanje poginulih (0,81%), povređenih (0,27%), pogođenih (0,25%), kao i ljudi koji su ostali bez doma (3.73%) bilo je Evropi. Najviše pogođenih ljudi usled posledica vulkanskih erupcija bilo je u Aziji (59,29%). Dakle, po broju poginulih ljudi na prvom mestu je Amerika (70,46%), pa Azija (22,62%), Okeanija (3.81), Afrika (2.30%) i Evropa (0.81%). Po broju povređenih ljudi, na prvom mestu je Amerika (50.25%), pa Azija (42.02%), Afrika (7.26%), Okeanija (0,27%) i Evropa (0,21%). Po broju pogođenih ljudi, na prvom mestu je Azija (59.29%), pa Amerika (29.35%), Afrika (6.74%), Evropa (6.74%) i Okeanija (4.37%). Prema broju ljudi koji su ostali bez doma usled posledica vulkanskih erupcija, na prvom mestu je Afrika (48.09%), pa Azija (27.65%), Okeanija (12.24%), Amerika (12.24%) i Evropa (3.73%) 

Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.

---

[1] D. Petrović; P. Manojlović, Geomorfologija, Beograd, 2003, str. 123.