ПРОБЛЕМ ВОДА I РЕДА У МАЊИМ ОПШТИНАМА

Кроз већину локалних самоуправа у Србији протичу воде I реда, које према Закону о водама спадају у надлежност Јавног водопривредног предузећа. Велики проблеми су настали након мајских поплава у Србији 2014. године, јер су на појединим водотоцима река I реда оштећења насипа таква да не би издржала ни просечне падавине, оносно ни мало веће порасте водостаја од уобичајних. 

Иако стање насипа није било на завидном нивоу ни пре мајских поплава. Проблем се јавља због одсуства санирања насипа и уређивања речних корита. Јавно водопривредно предузеће нема довољно новчаних средстава, а и када их имају, они морају одређивати приоритете, тако да су увек на „врху листе“ већи градови, што је у неку руку логично због већине потенцијално угроженог становништва, али је питање да ли је оправдано и морално. Што нас наводи на закључак да се мање опшине морају саме „сналазити“, док не дође ред на њих да се кроз њихову територију уреде водотоци вода I реда. 

То „сналажење“ се огледа у томе, да углавном те општине морају саме, својим средствима, уређивати и санирати корита на водама I реда које и не спадају у њихову надлежност, али од којих им конкретно прети највећа опасност. Пошто то изискује огромна новчана средства, а локалне самопураве су приморане да уложе новац у заштиту свог становништва и њихове имовине на својој територији, поставља се питање око самог начина рефундирања тих средстава од Јавног водопривредног предузећа под чију надлежност спадају воде I реда, а која средства, да мука буде већа, то предузеће можда и не поседује.





Да ли се као једно од могућих решења може пронаћи модел ослобађања плаћања накада за коришћење вода које су локалне самоуправе дужне да измирују,  у висини износа које су оне уложиле у одржавање корита и водотокова који иначе и не спадају у њихову надлежност?!