Baze podataka o rizicima i informacioni servisi podrške odlučivanju u vanrednim situacijama - Risk database and management support information services for emergencies

Природне и антропогене ванредне ситуације представљају најозбиљнији сценарио угрожавања безбедности који условљава употребу најсавременијих информационих сервиса као и коришћење свих расположивих база података о ризицима. У том смислу, управљање ризицима у ванредним ситуацијама је данас незамисливо без употребе различитих онлајн доступних сервиса који омогућавају доносиоцима одлука који учествују у том процесу да у кратком временском периоду сагледају све могућности које им стоје на располагању. Предмет рада представља идентификација, анализа и опис најзначајнијих карактеристика информационих сервиса (Copernicus emergency management servise, geographic information system) и отворених база података о ризицима (Global Risk Data Platform, Pacific Catastrophe Risk Assessment, Natural Disaster Hotspots, Global Hazard Atlas) који су неопходни за ефикасно управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Резултати прегледног рада могу бити искоришћени за унапређење знања особља интервентно-спасилачких служби о расположивим могућностима употребе информационих сервиса и база података.Natural and anthropogenic emergencies represent the most serious scenario of compromising security, which conditions the use of state-of-the-art information services as well as the use of all available risk databases. In this regard, the risk management during emergiencies is unthinkable today without the use of various online services that enable decision-makers involved in the process to look at all the options at their disposal in a short period of time. The subject of the paper is the identification, analysis and description of the most important characteristics of information services (Copernicus emergency management services, a geographic information system) and open databases on risks (Global Risk Data Platform, Pacific Catastrophe Risk Assessment, Natural Disaster Hotspots, Global Hazard Atlas) for effective risk management in emergencies. The results of the review work can be used to improve the knowledge of first responders about the available possibilities of using information services and databases.

Cvetković, V. (2018). Baze podataka o rizicima i informacioni servisi podrške odlučivanju u vanrednim situacijama - Risk database and management support information services for emergencies.

https://www.researchgate.net/publication/324018067_Baze_podataka_o_rizicima_i_informacioni_servisi_podrske_odlucivanju_u_vanrednim_situacijama_-_Risk_database_and_management_support_information_services_for_emergencies

Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa - Collection of regulations in the area of disaster risk management

Upravljanje rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa predstavlja sistematski i multi-sektorski pristup čije korišćenje omogućava sprečavanje novih i smanjenje postojećih rizika. Jačanje državnih mehanizama smanjenja rizika od katastrofa je nezamislivo bez donošenja i usvajanja većeg broja strateških, zakonskih i podzakonskih propisa koji direktno ili indirektno uređuju spomenutu oblast. Potreba za usredsređenim delovanjem država na planu smanjenja rizika od katastrofa, prema Sendai okviru za smanjenje rizika od katastrofa, zahteva razumevanje rizika od katastrofa; jačanje sistema upravljanja rizicima od katastrofa u cilju upravljanja rizicima; ulaganje u smanjenje rizika od katastrofa u cilju jačanja otpornosti; unapređenje spremnosti za delotvorno reagovanje u slučaju katastrofa i izgradnja boljeg sistema od onog pre katastrofe u toku obnove, sanacije i rekonstrukcije. Rukovodioci i pripadnici subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji imaju obavezu da poznaju i primenjuju propise koji se direktno/indirektno odnose na oblast katastrofa u cilju realizacije pravovremenih, stručnih i zakonski utemeljenih aktivnosti sprovođenja pripreme, ublažavanja, odgovora i oporavka od posledica katastrofa. Rukovodeći se time, u izdanju Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama odštampana je prva sveobuhvatna ,,Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa“ u Republici Srbiji. Polazeći od višegodišnjeg iskustva autora u naučno-istraživačkom radu, nakon detaljnih analiza odabrani su svi postojeći i relevantni strateški, zakonski i podzakonski propisi na osnovu kojih se zasniva sistem zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine za vreme katastrofa na području Republike Srbije. Pored nacionalnih zakonskih i podzakonih rešenja, zbirka propisa sadrži i najznačajnije međunarodne akte koji uređuju oblast upravljanja rizicima od katastrofa. Zbirka propisa namenjena je za polaganje stručnog ispita iz oblasti procene rizika predviđenog Pravilnikom o programu, načinu i troškovima polaganja stručnog ispita, postupku izdavanja i izgledu licence za procenu rizika. Pored toga, namenjena je i za polaganje stručnog ispita zaštite od požara predviđenog Pravilnikom o posebnoj obuci i polaganju stručnog ispita iz oblasti zaštite od požara. Takođe, namenjena je i svim pripadnicima interventno-spasilačkih službi (sektor za vanredne situacije, policija, vojska, služba hitne medicinske pomoći, gorska služba za spasavanje, jedinice civilne zaštite opšte i posebne namene, dobrovoljna vatrogasna društva) koji se u svom radu susreću sa reagovanjem u uslovima katastrofa, ali i zaposlenima u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave na poslovima koji se odnose na upravljanje rizicima od katastrofa. I na kraju, zbirka je namenjena istraživačima iz oblasti studija katastrofa, kao i studentima Univerziteta u Beogradu, Fakulteta bezbednosti, Kriminalističko-policijskog univerziteta, Geografskog fakulteta i drugih srodnih institucija.



Zbirka propisa se može naručiti preko imejla upravljanje.rizicima.vs@gmail.com.


Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2019). Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama - Collection of regulations in the area of disaster risk management: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u oblasti vanrednih situacija - Scientific-professional society for disasaster risk management.

https://www.researchgate.net/publication/328601619_Zbirka_propisa_iz_oblasti_upravljanja_rizicima_od_katastrofa_-_Collection_of_regulations_in_the_area_of_disaster_risk_management

Завршена прва фаза санације јаловишта рудника “Столице”

Радници Рударско-топионичарског басена Бор завршили су прву фазу санације оштећеног јаловишта некадашњег рудника "Столице" у Костајнику код Крупња. За непуних месец дана, екипа од 12 радника завршила је изградњу пет великих брана за филтрирање вода из јаловишта, две бране за прихват и одвод бујичних вода и 1.300 метара различитих канала за сакупљање површинских вода.

Руководилац градилишта Саша Перишић изјавио је локалним медијима да ће се у наредних десетак дана пратити и анализирати постојеће стање на терену. "И даље смо ту, ако буде потребе за евентуалним додатним поправкама. После анализа, технолози ће одлучити да ли је посао завршен или треба предузети неке нове додатне мере, да би се коначно пустила бистра вода у Костајничку реку", рекао је Перишић.

Радови на санацији јаловишта почели су 5. новембра, шест месеци након што је брану јаловишта оштетила мајска поплава. Због изливања јаловишта у мају, тешки метали су доспели у реке Јадар и Дрину, а повећане концентрације су утврђене и у Сави код Сремске Раче.

Извори:

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/515553/Zavrsena-prva-faza-sanacije-jalovista-rudnika-Stolice-ciscenje-recnih-korita-u-Krupnju

http://rtb.rs/rtb-bor-sanira-jaloviste-u-krupnju/

ПРОБЛЕМ ВОДА I РЕДА У МАЊИМ ОПШТИНАМА

Кроз већину локалних самоуправа у Србији протичу воде I реда, које према Закону о водама спадају у надлежност Јавног водопривредног предузећа. Велики проблеми су настали након мајских поплава у Србији 2014. године, јер су на појединим водотоцима река I реда оштећења насипа таква да не би издржала ни просечне падавине, оносно ни мало веће порасте водостаја од уобичајних. 

Иако стање насипа није било на завидном нивоу ни пре мајских поплава. Проблем се јавља због одсуства санирања насипа и уређивања речних корита. Јавно водопривредно предузеће нема довољно новчаних средстава, а и када их имају, они морају одређивати приоритете, тако да су увек на „врху листе“ већи градови, што је у неку руку логично због већине потенцијално угроженог становништва, али је питање да ли је оправдано и морално. Што нас наводи на закључак да се мање опшине морају саме „сналазити“, док не дође ред на њих да се кроз њихову територију уреде водотоци вода I реда. 

То „сналажење“ се огледа у томе, да углавном те општине морају саме, својим средствима, уређивати и санирати корита на водама I реда које и не спадају у њихову надлежност, али од којих им конкретно прети највећа опасност. Пошто то изискује огромна новчана средства, а локалне самопураве су приморане да уложе новац у заштиту свог становништва и њихове имовине на својој територији, поставља се питање око самог начина рефундирања тих средстава од Јавног водопривредног предузећа под чију надлежност спадају воде I реда, а која средства, да мука буде већа, то предузеће можда и не поседује.





Да ли се као једно од могућих решења може пронаћи модел ослобађања плаћања накада за коришћење вода које су локалне самоуправе дужне да измирују,  у висини износа које су оне уложиле у одржавање корита и водотокова који иначе и не спадају у њихову надлежност?!

ШТА ЈЕ НАУЧЕНО НА ОСНОВУ ПРОШЛИХ КАТАСТРОФА У СРБИЈИ - ИСКУСТВА ИЗ ПРАКСЕ - интервјуи

Наступајућа годишња доба, подсећају нас да се запитамо шта је научено од последње катастрофе - поплаве која се догодила у мају 2014.године и шта је предузето да се спрече могуће потенцијалне природне катастрофе као што су очекиване падавине и поплаве, снежне падавине и сметови у зиму 2014. године.  Таква питања су пре свега упућена субјеткима и снагама заштите и спасавања који су одговорни за област заштите и спасавања.

1. Држава Србија

1.1.  Усвојила Националну стратегију у области заштите и спасавања, али није донела план за реализацију стратегије;

1.2. Донела закон о ванредним ситуацијама, али није донела потребна подзаконска акта;

1.3. Организовала сектор за ванредне ситуције за имплементацију и операционализацију ових докумената и прописа, а задржала систем самоуправљања, тако да инспектори за цивилну заштиту уместо да раде послове инспекције и надзора, они су референти у општинама на пословима ванредних ситуација;

2. Локална самоуправа

Формирале су штабове за ванредне ситуације и задовољиле се са тим,остале послове из области заштите и спасавања највероватније треба неко други да уради;

2.1. Највероватније огроман број преко 90% општина и градова у Србији нису урадиле Процену угрожености и ризика као претњу за грађане и материјална добра на територији своје локалне самоуправе;

2.2. Такође велики број општина и градова на основу поменуте процене није израдио потребне планове одбране од поплава и снежних пдавина,наноса и великих хладноћа;

2.3. Локалне самоуправе нису израдиле ни друге планове из области заштите и спасавања, а по обавезама из Закона о ванредним ситуацијама, тако да нам остаје да како рече један од одговорних за поплаве у мају господин Пузовић, Бог је крив и ником ништа, он оста жив, а грађани још нису почели у доста случаја да санирају оштећења од поплава;

3. Посебна привредна друштва задужена за управљање и одржавање речних токова и каналских мрежа, још нису ништа или је то незнатно урађено на санацији насипа и обала река и канала.Још стоје зечији насипи на обалама река и канала, али више нису у функцији јер су поцепани џакови и најлони који су спречавали плављење воде у мају. Ако буде потребно да се поново брани поплавни талас, постојећи џакови и песак само ће сметати;

4. Грађани и даље нису организовани у јединице цивилне заштите, које могу да се ангажују на спречавању или ублажавању евентуалне природне катастрофе, па остаје нада да ће по зна који пут, уместо јединица цивилне заштите људе и мареријална добра спасавати Премијер државе Србије, Војска Србије, жандармерија, полиција, ватрогасци и грађани добровољци, опет на молбу Премијера Републике Србије;

У  току поплава у мају 2014.године, више десетина лица изгубило је животе, а израчунато је да је штета директна или индиректна око 3. милијарде еура, мислим да се више превентивно радило и деловало, односно да је свако радио свој посао, штета би била  далеко мања, а људских жртава сигурно не би било оволико.

STATISTIČKI PREGLED KATASTROFA U SRBIJI