Ниво спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у РС

Према стадијуму промене/транстеоријском моделу, грађане је могуће разврстати у 5 нивоа спремности за реаговање: неразмишљање (појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци), размишљање (појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци), припремање (појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец), акција (појединац је променио понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле), одражавања (појединац је променио свој понашање и промене су заживеле) (Citizen preparedness review, 2006). Сходно томе, посебна пажња је дата испитивању нивоа спремности грађана за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом. Том приликом, од њих је затражено да оцене на којем нивоу спремности се налазе у односу на понуђене одговоре. Од укупно 2297 грађана који су дали одговор на питање ,,На којем нивоу спремности за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом се у овом тренутку налазите“, највећи проценат је оних који не намеравају да промене или не размишљају о променама у скоријој будућности – у наредних шест месеци (60,3%). Са друге стране, најмање је оних грађана који су променили своје понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле (3,3%). Резултати истраживања спроведеног у САД-а, указују да се 23% налази на стадијуму неразмишљања, 35% на нивоу одржавања, 9% на нивоу припремања, 16% на нивоу размишљања и 17% на нивоу акције (табела 1). У поређењу са резултатима националног истраживања у САД, грађани Србије су у много већем проценту на нивоу неразмишљања, а у мањем на нивоу одржавања.

Табела 1. Преглед перцепције нивоа спремности за реаговање

		Фреквенција	Проценти (%)
Неразмишљање	Појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци	1477	60,3
Размишљање	Појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци	82	3,3
Припремање	Појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец	176	7,0
Акција	Појединац је променио понашање у скориој прошлости али промене нису заживеле	241	9,6
Одржавање	Појединац је променио свој понашање и промене су заживеле	291	11,6
	Укупно	2297	91,9

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

ПРОБЛЕМ ВОДА I РЕДА У МАЊИМ ОПШТИНАМА

Кроз већину локалних самоуправа у Србији протичу воде I реда, које према Закону о водама спадају у надлежност Јавног водопривредног предузећа. Велики проблеми су настали након мајских поплава у Србији 2014. године, јер су на појединим водотоцима река I реда оштећења насипа таква да не би издржала ни просечне падавине, оносно ни мало веће порасте водостаја од уобичајних. 

Иако стање насипа није било на завидном нивоу ни пре мајских поплава. Проблем се јавља због одсуства санирања насипа и уређивања речних корита. Јавно водопривредно предузеће нема довољно новчаних средстава, а и када их имају, они морају одређивати приоритете, тако да су увек на „врху листе“ већи градови, што је у неку руку логично због већине потенцијално угроженог становништва, али је питање да ли је оправдано и морално. Што нас наводи на закључак да се мање опшине морају саме „сналазити“, док не дође ред на њих да се кроз њихову територију уреде водотоци вода I реда. 

То „сналажење“ се огледа у томе, да углавном те општине морају саме, својим средствима, уређивати и санирати корита на водама I реда које и не спадају у њихову надлежност, али од којих им конкретно прети највећа опасност. Пошто то изискује огромна новчана средства, а локалне самопураве су приморане да уложе новац у заштиту свог становништва и њихове имовине на својој територији, поставља се питање око самог начина рефундирања тих средстава од Јавног водопривредног предузећа под чију надлежност спадају воде I реда, а која средства, да мука буде већа, то предузеће можда и не поседује.





Да ли се као једно од могућих решења може пронаћи модел ослобађања плаћања накада за коришћење вода које су локалне самоуправе дужне да измирују,  у висини износа које су оне уложиле у одржавање корита и водотокова који иначе и не спадају у њихову надлежност?!

ШТА ЈЕ НАУЧЕНО НА ОСНОВУ ПРОШЛИХ КАТАСТРОФА У СРБИЈИ - ИСКУСТВА ИЗ ПРАКСЕ - интервјуи

Наступајућа годишња доба, подсећају нас да се запитамо шта је научено од последње катастрофе - поплаве која се догодила у мају 2014.године и шта је предузето да се спрече могуће потенцијалне природне катастрофе као што су очекиване падавине и поплаве, снежне падавине и сметови у зиму 2014. године.  Таква питања су пре свега упућена субјеткима и снагама заштите и спасавања који су одговорни за област заштите и спасавања.

1. Држава Србија

1.1.  Усвојила Националну стратегију у области заштите и спасавања, али није донела план за реализацију стратегије;

1.2. Донела закон о ванредним ситуацијама, али није донела потребна подзаконска акта;

1.3. Организовала сектор за ванредне ситуције за имплементацију и операционализацију ових докумената и прописа, а задржала систем самоуправљања, тако да инспектори за цивилну заштиту уместо да раде послове инспекције и надзора, они су референти у општинама на пословима ванредних ситуација;

2. Локална самоуправа

Формирале су штабове за ванредне ситуације и задовољиле се са тим,остале послове из области заштите и спасавања највероватније треба неко други да уради;

2.1. Највероватније огроман број преко 90% општина и градова у Србији нису урадиле Процену угрожености и ризика као претњу за грађане и материјална добра на територији своје локалне самоуправе;

2.2. Такође велики број општина и градова на основу поменуте процене није израдио потребне планове одбране од поплава и снежних пдавина,наноса и великих хладноћа;

2.3. Локалне самоуправе нису израдиле ни друге планове из области заштите и спасавања, а по обавезама из Закона о ванредним ситуацијама, тако да нам остаје да како рече један од одговорних за поплаве у мају господин Пузовић, Бог је крив и ником ништа, он оста жив, а грађани још нису почели у доста случаја да санирају оштећења од поплава;

3. Посебна привредна друштва задужена за управљање и одржавање речних токова и каналских мрежа, још нису ништа или је то незнатно урађено на санацији насипа и обала река и канала.Још стоје зечији насипи на обалама река и канала, али више нису у функцији јер су поцепани џакови и најлони који су спречавали плављење воде у мају. Ако буде потребно да се поново брани поплавни талас, постојећи џакови и песак само ће сметати;

4. Грађани и даље нису организовани у јединице цивилне заштите, које могу да се ангажују на спречавању или ублажавању евентуалне природне катастрофе, па остаје нада да ће по зна који пут, уместо јединица цивилне заштите људе и мареријална добра спасавати Премијер државе Србије, Војска Србије, жандармерија, полиција, ватрогасци и грађани добровољци, опет на молбу Премијера Републике Србије;

У  току поплава у мају 2014.године, више десетина лица изгубило је животе, а израчунато је да је штета директна или индиректна око 3. милијарде еура, мислим да се више превентивно радило и деловало, односно да је свако радио свој посао, штета би била  далеко мања, а људских жртава сигурно не би било оволико.

GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA POPLAVA KAO PRIRODNE KATASTROFE

Upravlјanje zaštitom i spasavanjem od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih, pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš, Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331 poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od  2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900. do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920. godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.

Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u poslednjih 14 godina u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu mogućnost, jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.

Stoga, ispravno i organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica. Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i pripremlјenost države za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.

Iz svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni ugroženosti od poplava i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija, retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava – Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna, građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do globalnog nivoa.

Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.

UTICAJI KLIMATSKIH PROMENA NA RIZIK OD PRIRODNIH KATASTROFA

Klimatske promene koje predstavljaju povećanje prosečnih temperatura u atmosferi, hidrosferi i litosferi na različite načine utiču na povećanje frekventnosti i inteziteta prirodnih katastrofa. Globalno zagrevanje posebno utiče na hidrološko-meteorološke katastrofe jer su one u najtesnijoj vezi sa posledicama klimatskih promena.

Слика бр. 1.: Могуће последице утицаја климатских промена (Преузето са http:///www.Google. news )

Dakle, opšti porast temperature dovodi do porasta broja toplih dana, smanjenju broja hladnih dana, u svim oblastima na zemlji.[1] U srednjim i višim delovima severne polulopte, zapažanja ukazuju na povećanje padavina, koje doprinose nastanku različitih vrsta poplava i nastajanju klizišta i erozija zemljišta. U nekim delovima, kao što su Afrika i Azija, učestalost i intenzitet suša se povećao tokom poslednjih nekoliko decenija. Takve promene su u skladu sa intenziviranjem hidrološkog sistema.[2] Od 1900 do 2005. godine padavine su se značajno povećale u istočnim delovima Severne i Južne Amerike, severne Evrope i severne i centralne Azije, a smanjile su se u Sahelu, na Mediteranu, u južnoj Africi i delovima južne Azije. Na globalnom nivo, oblast pogođena sušom verovatno se povećala od 1970 – ih. Vrlo je verovatno da su tokom poslednjih 50 godina hladni dani, hladne noći i mrazevi ređi u većini kopnenih oblasti, a da su vreli dani i vrele noći češće. Takođe, verovatno je da su toplotni talasi češći u većini kopnenenih oblasti, da se u većini oblasti povećala učestalost velikih padavina i da je od 1975. godine u celom svetu povećana učestalost ekstremnog povećanja nivoa mora. Postoje i dokazi na osnovu posmatranja o povećanju inteziteta aktivnosti tropskih ciklona na Severnom Atlantiku otprilike od 1970. godine sa ograničenim dokazima o povećanju na drugim mestima. Promene u snegu, ledu i smrznutom tlu sa velikom pouzdanošću su uticale na povećanje broja i veličine glečerskih jezera, povećanje nestabilnosti zemljišta u planinama i drugim regionaima izazivajući mnogobrojna klizišta i poplave. Predviđanja za naredni vek pokazuju da će broj toplih i veoma tolih dana nastaviti da raste, a da će broj hladnih i veoma hladnih dana opasti u gotovo svim regionima sveta. [3]Pored toga, intenzitet i učestalost ekstremnih padavina će se vrlo verovatno povećati u mnogim oblastima, što će usloviti brojne polave i klizišta. Srednje kontinentalne oblasti će uglavnom biti sušnije, što će povećati rizik od letnjih suša i požara. Tabela 1, data na sledećoj strani pokazuje pregled ovakvih uticaja.  Dok su promene ekstremnih temperatura prilično očekivane, a u mnogim oblastima promene u učestalosti padavina ili suša mogu biti predviđene sa velikom pouzdanošću, neke male atmosferske promene podležu većoj neizvesnosti. Nema pouzdanih predviđanja za manje fenomene, uključujući oluje, tornada, oluje sa gradom, munje i gromove.[4]

Već je konstatovano da globalno zagrevanje podiže temperaturu okeana i mora, što dalje prouzrokuje sledeće promene: toplija voda povećava količinu vlage u uraganu, kao što i topliji vazduh sadrži više vlage.[5] Kada se steknu odgovarajući uslovi, najveći deo te vlage oslobađa se u obliku velikih jednokratnih kiša ili snežnih padavina, prouzrokovajući poplave i snežne oluje. Delimićno usled toga, broj velikih poplava se na svim kontinetnima povećava iz decenije u deceniju.

U mnogim delovima sveta, globalno zagrevanje povećava i procenat godišnjih padavina u vidu kiša, a ne snega, što dovodi do velikih poplava u proleće i početkom leta. Godina 2005. u Evropi je bila obeležena neuobičajenim prirodnim katastrofama. Iste godine u SAD se dogodila serija snažnih uragana bez presedana. Novinska agencija UPI je 2005. godine rezimirala osećanja mnogih evropljana kada je izvestila da je: ,,Priroda u Evropi poludela“. Poplave u Aziji su takođe bile učestalije. U Mumbaju (Indija) visina vodenog taloga je dostigla 94 cm, za 24 časa. Bila je to neosporno najveća količina padavina koja je ikada zabeležena u jednom indijskom gradu. Rekordne poplave su zabeležene i u Kini, koja kao jedna od najstarijih civilizacija poseduje najbolju evidenciju o poplavama od bilo koje zemlje na svetu. Sa druge strane, paradoksalno je to što globalno zagrevanje izaziva ne samo češće poplave, već i češće suše.

Globalno zagrevanje s jedne strane dovodi do toga da iz okeana isparava sve više vode koja se taloži u atmosferi kao topla para, a sa druge strane više vlage izvlači iz zemlje. Delimično usled toga, pustinje se u celom svetu iz decenije u decenije sve više šire. Jedan od razloga za ovaj paradoks jeste činjenica da globalno zagrevanje ne povećava samo količinu padavina izazivajući velike poplave u celom svetu, već ih delimično i preusmerava. Statističke analize su pokazale da je količina padavina u svetu u proteklih 10 godina, porasla za 20%. Međutim, uticaj klimatskih promena na količinu padavina nije svuda isti. Padavine su se u nekim regionima povećale a u nekim smanjile.

Figure 4: World temperature and natural disasters in LDCs, 1960-2005[6]

Prikazani grafikon pokazuje trend porasta prosečnih temperatura i broja prirodnih katastrofa od 1960. do 2005. godine. Na osnovu njega nedvosmisleno se može uvideti da porast temperature prati i porast prirodnih katastrofa. Naravno, imajući u vidu da su prirodne katastrofe rezultat kombinacije prirodnih procesa i njihovih posledica po ljude, jasno je da narušavanje prirodnog procesa koje se ogleda u temperaturnim promenama utiče i na prirodne katastrofe koje su deo tog istog procesa u prirodi. Protekle decenije, katastrofe koje su bile povezane sa vremenskim prilikama su bile uzrok čak 90% prirodnih katastrofa, 60 % smrtih slučajeva i bile odgovorne za 98% slučajeva za opadanje kvaliteta života stanovništva naseljenog u toj oblasti.[7]  Svetska meterološka organizacija izvestila je u decembru 2005. godine  da će ta godina ostati upamćena po desetinama zapisa prirodnih katastrofa, od suše u Brazilu, hladnoće u Pakistanu, do uragana na Atlanskom okeanu. Osim 1996. godine, prethodnih 10 godina su bile u rangu 10 najtoplijih od 1850.

Manje od mesec dana pre nego što je uragan Katrina pogodio SAD, 2005. godine, jedno obimno istraživanje urađeno na Masačusetskom institutu za tehnologiju (Massachusets Institute of Technology) potrvrdilo je naučni konsenzus da globalno zagrevanje čini uragane jačim i razornijim. Veliki uragani koji nastaju u Atlanskom i Tihom okeanu, od sedamdesetih godina prošlog veka za oko 50% su jači i dugotrajniji nego pre toga.[8]

---

[1] Smith, L.: Statistical Trend Analysis in Weather and Climate Extremes in a Changing Climate. Regions of Focus: North

America, Hawaii, Caribbean, and U.S. Pacific Islands. T.R. Karl, G.A. Meehl, C.D. Miller, S.J. Hassol, A.M. Waple, and W.L. Murray

(eds.). A Report by the U.S. Climate Change Science Program and the Subcommittee on Global Change Research, Washington, DC., 2008.

[2] Isto.

[3] Lynch, A., Uotila, P., Cassano, J.: Changes in synoptic weather patterns in the polar regions in the 20th and 21^st centuries, Part 2: Antarctic. International Journal of Climate, 26(9), 1181-1199, 2009.

[4] Yoshimura, J., Sugi, M., Noda, A.: Influence of greenhouse warming on tropical cyclone frequency. Journal of the Meteorological Society of Japan, 84(3), 405-428, 2006.

[5] Al Gor.: Neprijatna istina, planetarna opasnost od globalnog zagrevanja i šta u vezi sa tim možemo da učinimo. London: Wylie Agency, 2008.

[6] Source: Goddard Institute for Space Studies (GISS), NASA GISS Surface Temperature Analysis (GISTEMP) (http://data.giss.nasa.gov/gistemp/); and UNCTAD secretariat estimates, based on EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster database (www.emdat.net), Université catholique de Louvain, Louvain-La-Neuve.

[7] Yonetani, T., Gordon, H.: Simulated changes in the frequency of extremes and regional features of seasonal/annual temperature and precipitation when atmospheric CO2 is doubled. Journal of Climate, 14(8), 1765-1779, 2001.

[8] Studija MIT-a, 2005.

Videti opširnije: Cvetković, V. (2013). Uticaji klimatskih promena na rizik od prirodnih katastrofa. U proceduri objavljivanja. Cvetković, V. (2013). Klimatske promene i nacionalna odbrana. U proceduri objavljivanja.

УЛОГА ШКОЛА У СМАЊЕЊУ РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА

Izvor slike:http://www.edgazette.govt.nz/Articles/Article.aspx?ArticleId=8533


Када се говори о смањењу ризика од природних катастрофа, са правом се може рећи да школе представљају незаобилазне субјекте који имају све значајнију улогу. Оне играју кључну улогу у обезбеђивању основних информација о природним катастрофама у једној локалној заједници. Шиваки наводи да је значај школског образовања о природним катастрофама нагло порастао, износећи следеће разлоге: деца су најосетљивија категорија  у једном друштву; она представљају будућност; школа је центар образовања и сами резултати образовног процеса се преносе на њихове породице и саму локалну заједицу; школе се препознају као центри културе и образовања.[1]

Искуство је показало да је приступ квалитетним образовним програмима о природним катастрофама од круцијалног значаја у заштити деце и њихових породица. Такође је наглашено да се уместо разматрања деце и жена као најугроженије категорије (жртве), они могу бити препознати као доприносиоци опоравка заједнице пред претпоставком да су стекли солидна знања о природним катастрофама и отклањању њихових последица. При томе, жене играју значају улогу у процесу образовања деце и у вези са тим потребно је више укључити мајке у процес образовања о природним катастрофама, јер ће оне то знање преносити на своју децу. Многи истраживачи и службеници запослени у одговарајућим органима Уједињених нација приликом самог разматрања смањења ризика од катастрофа, акценат стављају на безбедност школских зграда и образовање о катастрофама.[2] Међутим, безбедност школских објеката је корисна за смањење ризика од природних катастрофа у кратком периоду, док образовање о природним катастрофама има много значајнију улогу у развоју културе смањивања ризика на дуже стазе. Shaw i Kobayashi (2001) наглашавају да школе имају важну улогу у повећавању нивоа свести ученика, наставника и родитеља. UNISDR је спровео кампању засновану на посматрању деце која су најугроженија популација током природне катастрофе, полазећи од чињенице и да образовање у погледу смањења ризика од природних катастрофа у великој мери утиче на повећање нивоа свести и у самој заједници.[3]

Само образовање у вези са ризиком од природних катастрофа може бити заступљено кроз посебне или кроз имплементацију у основне наставне програме. Даље, такво образовање се може реализовати кроз наставне и ваннаставне активности (као што су нпр. различите радионице, игре итд). Иако васпитање и образовање младих за заштиту живота, здравља људи и животне средине има своје полазиште у породичном и предшколском васпитању, школа је у остварењу тог циља незаменљива. Школа је дужна да развија знања, свест и навике којима се опасности предупређују, заправо, у својој основној функцији она има задатак да човеку омогући, с једне стране, владање над природом, а сa друге, заштиту од опасности које га могу задесити и од саме човекове ,,природе“.[4] Важна је свест да се од опасности ,,не може побећи“, него се оне могу само предупредити, односно последице спречити знањем, свешћу и васпитањем до аутоматизма навика. При томе, васпитање за активну и пасивну заштиту себе и других, физичког интегритета или природних својстава и животне средине, при чему се стварају навике и осећања одговорности, истинољубивости, хуманости, праведности, скромности, предмет је васпитног деловања управо школског образовања.

Улога образовања у смањењу ризика од природних катастрофа је често директно или индиректно регулисана законским и стратешким документима. Рецимо, у закону о ванредним ситуацијама Републике Србије у тачки 6 са насловом обучавање и оспособљавање, а у члану 119 пише да се ради стицања потребних знања из области личне и колективне заштите, грађани се обучавају и оспособљавају за превентиву заштиту и спасавање. Надаље стоји да се обучавање врши у оквиру основног и средњег образовања ради стицања знања о опасностима од природних и других катастрофа и заштити од њих, у складу са посебним законом и одговарајућим програмом.[5]

---

[1] Lindstone, J.: Isto, str 45.

[2] Petal, M.: Education in disaster risk reduction. In: R. Shaw, R. R. Krishnamurthy (Eds), Disaster management: Global challenges and local solutions (pp. 285–320). India: Universities Press, 2009.

[3]UN/ISDR. (2007). Building disaster resilient communities. Good practices and lessons learned. Available at http://www.unisdr.org/eng/abouty/education-good-practices.pdfwww.unisdr.org/eng/abouty/education-good-practices.pdf (Accessed November 17, 04 2013).

[4] Kuroiwa, J. A.: Peru’s national education program for disaster prevention and mitigation (PNEPDPM). Training and Education for Improving Earthquake Disaster Management in Developing Countries, UNCRD Meeting Report Series, 57, 95–102, 1993.

[5] Zakon o vanrednim situacijama Republike Srbije, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 111/2009.

Види опширније о ванредним ситуацијама:

1. Цветковић, В.: Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд: Задужбина Андрејевић, 2013.

2. Цветковић, В.: Управљање у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом оружја за масовно уништавање. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.

STATISTIČKI PREGLED KATASTROFA U SRBIJI