УЛОГА СЛУЖБЕ ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИМ ТЕРОРИСТИЧКИМ АКТИМА

Савремени терористички напади разликују се од оних из прошлости у промени тактичког наступа, увођењу професионалног планирања напада и повећању обима активности и деструктивности. Дакле, све више се почиње говорити о ,,супертероризму“, чиме се жели скренути пажња на постепени прелазак терористичких група са конвенционалног оружја на употребу оружја за масовно уништавање. Имајући у виду здравствене последице употребе овог оружја од стране терористичких група, посебно значајна интервентно-спасилачка служба у отклањању здравствених последица насталих таквим нападом, јесте служба хитне медицинске помоћи, као и целокупно медицинско особље. Поред полиције и ватрогасно-спасилачких јединица, наведена служба има кључну улогу у отклањању последица терористичких ванредних ситуација. Тренутна појава великог броја настрадалих лица, отежани услови за проналажење и пружање медицинске помоћи, потреба за ограничавањем боравка људи у подручју које је контаминирано итд., умногоме ће искомпликовати рад службе хитне медицинске помоћи која ће се суочити са великим бројем задатака. Управо стога, у раду се анализирају задаци и улога службе хитне медицинске помоћи у терористичкој ванредној ситуацији, са посебним освртом на тријажу и транспорт повређених, као и припрему болнице за пријем повређених са лица места ванредне ситуације. Поред тога, у раду се анализира улога здравствених служби у отклањању здравствених последица терористичких ванредних ситуација у Републици Србији.

Кључне речи: служба хитне медицинске помоћи, задаци, оружје за масовно уништавање, тријажа, транспорт, припрема болница, безбедност, ванредна ситуација.

ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА У СРБИЈИ

У Костајнику месту код Крупња, из некадашњег рудника “Столице“ прети велика опасност Србији, које многи нису ни свесни. Заправо, све је почело 20. маја, када је водена бујица срушила брану депоније рудника и са собом повукла муљ и токсичну јаловину, заосталу од прерађене руде антимона. Када је клизиште из шуме кренуло, оно је покидало колекторе. Па је тако депонија остала без преко потребног дренажног система. Брана је примила сву воду и направила катастрофу. И сваким даном је ситуација опаснија и сложенија, због нових количина воде које доспевају у јаловиште. Према проценама стручњака, на депонији се налази 100.000 м3 јаловине. Токсични отпад се излива у Костајнички поток, који је притока реке Корените. Река Коренита се улива у реку Јадар, који је притока Дрине. Даље је свима познато. Према најновијим информацијама, које можемо сазнати од медија, токсичне материје се већ налазе у Дрини. Оно што нам остаје непознато, јесте питање када ће отровне материје стићи до Шапца и Београда. 

Пошто предузеће које је власник рудника, нема капацитете и средстава да реши проблем, држава је преузела обавезу да реши исти.

Како би јасније представили опасност која нам прети, упознаћемо вас са кокретним детаљима. Заправо, резултати анализе  Агенције за заштиту животне средине (која је рађена у рекама Костајник, Коренита и Јадар), показују високе концетрације гвожђа, мангана, арсена и кадмијума (www.sepa.gov.rs). Сада ћемо дати кратак приказ карактеристика набројаних хемијских елемената, као и њихов утицаја на човека (иако се у извештају може видети да има и других елементата у великим концентрацијама.

ГВОЖЂЕ. Иако човеков организам има солидне механизме за регулацију количине гвожђа, у неким ситуацијама може доћи до обољења хемохроматозе. То обољење се јавља услед превелике дозе гвожђа у организму. Велике количине гвожђа (II) су отровне.

МАНГАН. У већим количинама је отрован. Тровања настају удисањем пара мангана, прашине оксида (МнО2) или неког другог споја. Први знаци тровања су умор, исцрпљеност, клонулост мишића, затим нападаи смеха и плача, а оболела особа склона је самоубиству. У каснијој фази јављаја се дрхтавица, општи симптоми Паркинсонове болести и склероза након чега за обољелог више нема лека. 

АРСЕН. Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As2O3. Соли арсена (III) су веома отровне и канцерогене су.

КАДИЈУМ је елемент велике токсичности (неколико пута веће од арсена). Има канцерогено дејство, оштећује бубреге, изазива анемију и болести костију. Штетно делује и на систем за кружење материја. (http://sr.wikipedia.org/sr)

Битно је напоменути да је процењена штета на јаловишту ушла и у званични Владин извештај коришћен и за бриселску донаторску конференцију за Србију и БиХ које су погођене поплавама. 

Део извештаја који се односи на конкретан проблем налази се на страни 96, који у преведеном гласи: 

„У областима погођеним поплавама постоје затворени али и активни рудници, који су били под утицајем тешких падавина и поплава. Инцидент на руднику столице, који поседује огромне количине отпада у Костајнику (Крупњу) је један од главних самосталних еколошких проблема који су произилашли из ове катастрофе. Депонија јаловишта које има око 1,2 милиона тона рударског отпада затворена је 1987. године, а наводно је у потпуности стабилизована пре поплаве. Екстремно обилне кише изазвале су клизиште које је оштетило систем дренаже у јаловини. То је довело до акумулирања прекомерне количине воде у јаловину чиме се подривала физичка стабилност бране јаловишта, која је на крају попустила. Преко 100.000 м3 јаловине је самим тим пуштено у Костајнички поток, сезонске притоке реке Јадар. Низводно од рудника јаловине, бујица покрива површину између 50-75 метара ширине и наслага талога у распону од 5-10 цм, али на појединим местима и до 70 цм дебљине. Анализа земљишта показала је да наслаге садрже изузетно висок ниво арсена, антимона, баријума, цинка и олова, које захтевају хитну интервенцију.“ (SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014).

На донаторској конференцији за Србију и БиХ одобрено је 160 милиона динара за заустављање јаловине. Веома је важно знати да се ови трошкови повећавају из дана у дан. Питање је докле ће до тада стићи тешки метали који теку рекама и какве ће последице оне оставити по човека, биљни и животињски свет...

Извори;

http://www.srna.rs/novosti/228569/opasni-metali-mogu-se-izliti-u-drinu-i-savu.htm

http://www.kurir-info.rs/katastrofa-otrovan-mulj-stigao-cak-i-do-reke-drine-clanak-1392549

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/krupanj-smrad-ujeda/137617.phtml

SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014

www.sepa.gov.rs

http://sr.wikipedia.org/sr

ZAŠTITA KRITIČNE INFRASTRUKTURE OD PRIRODNIH KATASTROFA

Prirodne katastrofe su deo ekološke sfere u kojoj živimo. Uragani, poplave, zimske oluje i zemljotresi igraju važnu ulogu u regulisanju većih prirodnih sistema od kojih svi mi zavisimo. Pokušaji da se fizički modifikuju ovi sistemi često imaju ozbiljne posledice uključujući povećani nivo ugroženosti od opasnosti i štete nakon katastrofa. Ugroženost kritične infrastrukture je usko povezana sa otpornošću, koja podrazumeva kapacitet takvih sistema da se oporave od posledica katastrofa ili njihov kapacitet da odgovore i da se izbore sa ekstremnim opasnostima. Kvantitativni pristupi u inženjerskim naukama pokušavaju da procene otpornost infrastrukture sa ciljem smanjenja gubitaka kroz istraživanje i primenu naprednih tehnologija koje poboljšavaju inženjerstvo, strategiju planiranja pre pojave i strategiju opravka nakon pojave. Da bi se kritična infrastruktura na adekvatan način zaštitila uz pomoć raznovrsnih strukturnih i nestrukturnih mera, veoma je značajno dobro poznavanje njihovih primarnih i sekundarnih uticaja. Upravo stoga, prvi korak u zaštiti kritične infrastrukture bi bila izrada procene ugroženosti teritorije lokalne samouprave u okviru koje bi se identifikovale sve potencijalne prirodne katastrofe. Nakon toga, svakako bi bilo  potrebno preduzeti odgovarajuće mere ka poboljšanju otpornosti same kritične infrastrukture koja je od krucijalnog značaja za funkcionisanje zajednica. Otporne zajednice mogu da se saviju pre ekstremnog udara prirodnih katastrofa ali ne pucaju. One su svesno izgrađene da budu jake i fleksibilne a ne lomljive i krhke. Njihovi vitalni sistemi puteva, komunalnih usluga i drugih institucija podrške su dizajnirani da nastave funkcionisanje u sučeljavanju sa porastom vode, jakim vetrovima i potresima zemlje. Naselja i preduzeća, njihove bolnice i javni bezbednosni centri su locirani u bezbednim oblastima a ne u poznatim visoko rizičnim oblastima. U takvim naseljima zgrade su izgrađene ili adaptirane da zadovolje građevinske standarde osmišljene da umanje pretnje od prirodnih opasnosti. Prirodni ekološki zaštitni sistemi kao što su dine i močvare, se čuvaju kako bi zaštitili funkcije ublažavanja opasnosti kao i njihove tradicionalnije namene. Upravo stoga zajednice otporne na katastrofe su održivije od onih koje ne razvijaju sveobuhvatnu strategiju koja inkorporira ublažavanje opasnosti u njihove trenutne i tekuće aktivnosti izgradnje, dizajna i planiranja kritične infrastrukture. Preduzimanje odgovarajuće mere za osiguranje veće otpornosti i održivosti pre svega zahteva sticanje većeg poštovanja opasnosti koje dominiraju u određenoj oblasti. Zajednicama širom sveta, na raspolaganju stoje brojne strukturne i nestrukturne mere zaštite kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa. Od stepena poštovanja neophodnosti njihovog implementiranja zavisi otpornost same lokalne zajednice. Za takve zajednice kritična infrastruktura izgrađena prema odgovarajućim zakonima može biti otpornija na raznovrsne posledice i uticaje prirodnih katastrofa. Stoga, manje je verovatno da će takva infrastruktura biti oštećena zbog jakih vetrova, poplava, olujnih talasa, zemljotresa itd. 

Za citiranje gore prikazanog rada koristiti: Cvetković, V. (2014). Zaštita kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa.Sedma međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja", Zbornik sažetaka. Hrvatska: Velika Gorica, str. 232.

GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA POPLAVA KAO PRIRODNE KATASTROFE

Upravlјanje zaštitom i spasavanjem od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih, pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš, Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331 poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od  2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900. do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920. godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.

Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u poslednjih 14 godina u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu mogućnost, jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.

Stoga, ispravno i organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica. Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i pripremlјenost države za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.

Iz svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni ugroženosti od poplava i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija, retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava – Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna, građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do globalnog nivoa.

Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.