Demographic, socio-economic and phycological perspective of risk perception from disasters caused by floods: case study of Belgrade

Taking into account that floods are a very common occurrence in the Republic of Serbia, as well as the fact that they directly endanger the life and health of people, their property and the environment, it is necessary to see into how an individual perceives the risk of a natural disaster caused by a flood. In accordance with what is mentioned earlier, the research on which this paper is based was conducted in the area of several Belgrade municipalities-Palilula, Zemun, New Belgrade, Old Town, Savski venac, Grocka and Čukarica, with a sample of 120 respondents and with the aim of examining the perception of risk among the citizens of Belgrade. The results of the research show that there is a correlation between demographic (gender, age and education), socioeconomic (property ownership and income levels) and psychological (fear and previous experience) factors with risk perception. Based on the results of the research and the knowledge gained, recommendations can be made that the competent authorities , institutions and organizations will be able to use in their educational activities, all with the aim of improving the perception of risk in the population. In this way, conditions are created for the implementation of preventive activities that can significantly reduce the consequences of natural disasters.

https://www.researchgate.net/publication/337674256_Demographic_socio-economic_and_phycological_perspective_of_risk_perception_from_disasters_caused_by_floods_case_study_of_Belgrade

Citizens education about floods: a Serbian case study

The aim of quantitative research is a scientific explication of the effects certain demographic, socio-economic and psychological citizens characteristics on citizens education in Serbia about floods. It is because of that that during the whole 2015 a series of 2,500 face-to-face interviews was conducted in 19 out of the 190 municipalities of the Republic of Serbia. The study population consisted of all adult residents of the local communities in which floods occurred, and the sample size complied with the geographical and demographic size of the community. Results of the descriptive statistical analysis showed 24.9% of respondents were educated about natural disasters at school, 40.2% in the family, 29.9% at work, 39.9% of respondents know where elderly, disabled and infants live, 14% noted that they knew the risks of floods, etc. The research findings indicated that there is a statistically significant correlation between the level of knowledge about natural disasters and sex, age, marital status levels of education, fear of disaster, previous experience and income level. On the other hand, education at school, within the family, at work is statistically significantly associated with age, the level of education, marital status and employment status. The awareness of where elderly, disabled and infants live was not statistically significantly related to sex, the level of education, marital status and previous experience. The research indicates how to raise the level of citizens’ knowledge starting from their demographic, socio-economic and psychological characteristics. The research originality lies in the uncharted impact of those factors on the citizens’ knowledge about natural disasters in Serbia. The results can be used for the design of strategies to improve citizens’ knowledge about the natural disasters caused by flooding.

Keywords: floods, citizens, education, factors, Serbia.

Cvetković, V., Tarolli, P., Roder, G., Ivanov, A., Ronan, K., Ocam, A., & Kutub, R. (2017). Citizens education about floods: a Serbian case study. Paper presented at the VII International scientific conference Archibald Reiss days

INFLUENCE OF EMPLOYMENT STATUS ON CITIZEN PREPAREDNESS FOR RESPONSE TO NATURAL DISASTERS

The consequences of floods that affected the area of Serbia in 2014 indicated a very low level of preparedness of population to respond to natural disasters. Therefore, the aim of quantitative research is to examine the impact of fear on the willingness of citizens to respond to a natural disaster caused by the flood in the Republic of Serbia. Bearing in mind all local communities in Serbia where floods occurred or there is a high risk of flooding, randomly it was selected sample consisting 19 of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade The survey used strategy of testing in households with the use of a multi-stage random sample. The research results show that: citizens who are employed, in a higher percentage/greater extent compared to citizens who are not: have taken certain preventive measures aimed at reducing the tangible consequences of floods, would pay funds to an account to help flood victims, would engage in providing help to flood victims in the field, heavy rains make them to think on preparedness for response and water level rise, they engaged in preparations for at least 6 months, do not do anything that would raise the level of preparedness to the next level etc. The originality of the research lies in the fact that in Serbia it has never been conducted research to examine the state of preparedness of citizens to respond. Bearing in mind that the research is based on the territory of Serbia, conclusions can be generalized to the entire population. The research results can be used when creating a strategy for improving the level of preparedness of citizens to respond. 

Key words: natural disasters, floods, citizens, employment, preparedness.

For citations: Cvetković, V. (2016). Influence of employment status on citizen preparedness for response to natural disasasters. NBP – Journal of criminalistics and law, in press. 

Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама - The influence of demographic factors on the level of citizen awareness on the police responsibilities in natural disasters

Спроведено истраживање имало је за циљ да утврди природу повезаности демографских карактеристика грађана у Републици Србији и њихове у информисаности о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавама. Узимајући у обзир све општине у Србији у којима постоји ризик од поплава, методом случајног узорка одабрано је њих деветнаест. У одабраним општинама применом вишеетапног случајног узорка анкетиранo je 2500 грађанa у оним деловима и домаћинствима који су угрожени у односу на ниво стогодишње високе воде. 
Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна повезаност испитиваних демографских карактеристика (пол, године старости, ниво образовања и успех у средњој школи) и информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Само 22% испитаника је истакло да је информисано о надлежностима полиције у природним катастрофама. Информисаност је највиша у вези надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у природним катастрофама изазваним поплавом, при чему су грађани старости од 48 до 58 година у највећој мери информисани о надлежностима полиције. Грађани који имају високо образовање забележили су виши ниво информисаности о надлежностима полиције у односу на грађане са завршеном средњом/четворогодишњом школом. Такође, утврђена је статистички значајна разлика резултата код мушкараца и жена у погледу информисаности. 
Резултати истраживања се могу искористити за проактивно побољшање информисаности грађана имајући у виду безбедносне импликације по сам рад полиције у таквим ситуацијама. Друштвена и научна оправданост истраживања произилази из неопходности свеобухватне анализе рада полиције у природним катастрофама и његове оцене од стране грађана.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, поплава, демографски фактори, информисаност, полиција.

Abstract: The research was aimed to determine the nature of the relationship between demographic characteristics of citizens in the Republic of Serbia and their awareness on the police responsibilities in natural disasters caused by flooding. Taking into account all municipalities in Serbia in which there is a risk of flooding, ninetee were randomly selected. In selected municipalities by using a multi-stage random sample 2,500 citizens were surveyed in those areas and households that are more vulnerable in relation to the level of a hundred year high water. The research results indicate that there is a statistically significant correlation between the demographic characteristics (gender, age, level of education and success in high school) and the awareness of citizens on the responsibilities of the police in natural disasters. Only 22% of respondents noted that they are informed on the police responsibilities in natural disasters. Awareness is the highest in respect of responsibilities of fire and rescue units in natural disasters caused by flooding, whereby citizens aged 48 to 58 years are best informed on the police responsibilities. Citizens with university degrees showed a higher level of awareness about the police responsibilities compared to the citizens with completed secondary/four-year school. Also, there is a statistically significant difference in the results for men and women in terms of awareness. The research results can be used to proactively improve the awareness of citizens, bearing in mind the security implications for policing itself in such situations. Social and scientific justification of the research stems from the necessity of a comprehensive analysis of police work in natural disasters and its assessment by the citizens.

Key words: security, natural disasters, floods, demographic factors, awareness, police

Za citiranje: Цветковић, В., & Милојковић, Б. (2016). Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Безбедност, у штампи.

Ниво спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у РС

Према стадијуму промене/транстеоријском моделу, грађане је могуће разврстати у 5 нивоа спремности за реаговање: неразмишљање (појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци), размишљање (појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци), припремање (појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец), акција (појединац је променио понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле), одражавања (појединац је променио свој понашање и промене су заживеле) (Citizen preparedness review, 2006). Сходно томе, посебна пажња је дата испитивању нивоа спремности грађана за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом. Том приликом, од њих је затражено да оцене на којем нивоу спремности се налазе у односу на понуђене одговоре. Од укупно 2297 грађана који су дали одговор на питање ,,На којем нивоу спремности за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом се у овом тренутку налазите“, највећи проценат је оних који не намеравају да промене или не размишљају о променама у скоријој будућности – у наредних шест месеци (60,3%). Са друге стране, најмање је оних грађана који су променили своје понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле (3,3%). Резултати истраживања спроведеног у САД-а, указују да се 23% налази на стадијуму неразмишљања, 35% на нивоу одржавања, 9% на нивоу припремања, 16% на нивоу размишљања и 17% на нивоу акције (табела 1). У поређењу са резултатима националног истраживања у САД, грађани Србије су у много већем проценту на нивоу неразмишљања, а у мањем на нивоу одржавања.

Табела 1. Преглед перцепције нивоа спремности за реаговање

		Фреквенција	Проценти (%)
Неразмишљање	Појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци	1477	60,3
Размишљање	Појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци	82	3,3
Припремање	Појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец	176	7,0
Акција	Појединац је променио понашање у скориој прошлости али промене нису заживеле	241	9,6
Одржавање	Појединац је променио свој понашање и промене су заживеле	291	11,6
	Укупно	2297	91,9

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

СПРЕМНОСТ ГРАЂАНА ЗА РЕАГОВАЊЕ НА ПРИРОДНУ КАТАСТРОФУ ИЗАЗВАНУ ПОПЛАВОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

 
    Последице пoплaвa кoje су зaдeсилe пoдручje Србиje у тoку 2014. гoдинe укaзaлe су нa вeoмa низaк стeпeн спрeмнoсти стaнoвништвa зa рeaгoвaњe у прирoдним кaтaстрoфaмa. Имајући у виду неиспитаност нивоа и фактора утицаја на спремност за реаговање, спрoвeдeнo je мултиметодско истраживање које је обухватило квантитативан и квалитативан истраживачки приступ са циљем утврђивања нивoa и утицaja одређених демографских, социо-економских и психолошких карактеристика грађана нa њихову спремност за рeaгoвaњe. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У одабраним ло-калним заједницама истраживање се обавило у оним деловима који су били најугроженији у одно-су на висину воде или потенцијални ризик од настанка поплаве. У самом анкетном испитивању била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка.

 Судећи по резултатима истраживања грађани Републике Србије у извесној мери су неспремни за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом, и њихов јавни индекс спремности за реаговање износи 10,5 од укупно могућих 33. Од укупног броја испитаника, њих 77,4% доживело је нематеријалне и 67,3% материјалне последице поплаве; 34% је било спречено да буде у дому услед последица поплава; 49,7% осећа док 49,3% не осећа страх од поплава; 23,3% би као волонтер учествовало у отклањању последица поплава; 26,6% истиче да је индивидуално спремно за реаговање (М=2,98); 28,7% истиче да је њихово домаћинство спремно за реаговање (М=2,98); 77,9% истиче да зна шта је поплава; 22% познаје безбедносне процедуре реаговања; 86,7% евакуисало би се у случају наиласка поплавног таласа; 40,2% истиче да их је у породици неко едуковао о поплавама; 26,6% истиче да зна шта треба радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа; 24,6% истиче да поседује залихе; 37,2% одговорило је да поседују залихе хране за 4 дана; 26% поседују залихе воде за 4 дана; 17,6% испитаника поседује радио транзистор, 40% батеријску лампу; 1,3% испитаника поседује писани план за реаговање; 24,5% поседује копије финансијских и других осигуравајућих докумената на безбедном месту итд. Када је реч o демографским карактеристикама грађана, као што су пол, године старости, ниво образовања, и успех у школи утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и поседовањем залиха у вези спремности за реаговањем, док са променљивом да ли испитаници имају или немају деце није утврђена статистички значајна повезаност са перцепцијом спремности за реаговање; у вези социо-економских карактеристика грађана, за запосленост, висину прихода, статус регулисане војне обавезе, и удаљености домаћинства од реке утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и поседовањем залиха у вези спремности за реаговањем; и на крају, за психолошке карактеристике грађана - страх, претходно искуство, перцепцију ризика, ниво религиозности и мотивисаност, утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и залихама у вези спремности грађана за реаговањем.

 Oргинaлнoст истрaживaњa oглeдa сe у чињeници дa у Србиjи ниje никaдa спрoвeдeнo истрaживaњe кojим би сe испитaлo стaњe спрeмнoсти грaђaнa зa рeaгoвaњe. Имајући у виду да се истрaживaњe бaзирa нa пoдручje Србиje, зaкључци се мoгу гeнeрaлизoвaти нa цeлoкупну пoпулaциjу становништва. Истрaживaњe укaзуje нa кojи нaчин трeбa утицaти нa грaђaнe с oбзирoм нa њихoве демографске, социо-економске и психолошке карактеристике кaкo би сe спрeмнoст за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом пoдиглa нa виши нивo. Као такво, не даје потпун одговор на сва актуелна питања о спремности грађана за реаговање, али свакако може допринети стварању потпуније слике о њој. Иако су учињени огромни напори да се свеобухватним приступом расветли већина недоумица, може се рећи да велики број питања остаје да се и даље истражује. Резултати истраживања могу допринети унапређењу спремности грађана за реаговање на такве појаве. Поред тога, резултати истраживања се мoгу искoристити и приликoм крeирaњa стрaтeгиja зa унaпрeђeњe нивoa спрeмнoсти грaђaнa зa рeaгoвaњe. Као такви, представљаће реперну тачку за сва будућа истраживања о спремности грађана за реаговање на природне катастрофе имајући у виду праву ризницу података који су изнети у докторској дисертацији.

Кључне речи: безбедност, природнa катастрофa, поплава, спремност за реаговање, перцепција, знање, залихе, демографске карактеристике, социо-економске карактеристике, психолошке карактеристике, грађани, Србија.

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

CITIZENS PREPAREDNESS FOR RESPONDING TO NATURAL DISASTER

CAUSED BY FLOOD IN SERBIA

The consequences of floods that affected the area of Serbia in 2014 indicated a very low level of preparedness of population to respond to natural disasters. Bearing in mind unstudied levels and factors influencing preparedness to respond it was conducted multi-methodical study that included quantitative and qualitative research approach aimed at determining the level and impact of certain demographic, socio-economic and psychological characteristics of population on their preparedness to respond. Bearing in mind all local communities in Serbia where floods occurred or there is a high risk of flooding, randomly it was selected sample consisting 19 of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade. In selected communities research was undertaken in those areas that were most affected in relation to the amount of water or potential risk of flooding. The survey used strategy of testing in households with the use of a multi-stage random sample.

According to the research results: citizens of the Republic of Serbia are to some degree unprepared for responding to natural disasters caused by floods, and their public preparedness index was 10.5 on a scale to 33; 77.4% of them suffered from intangible consequences and 67, 3% of them suffered from tangible consequences caused by flooding; 34% of them were disabled to be at home due to consequences of floods; 49.7% feel while 49.3% do not feel the fear from floods; 23.3% would participate as a volunteer in eliminating the consequences of flooding; 26.6% declare that they are individually are prepared to respond (M=2.98); 28.7% declare that their households are prepared to respond (M=2.98); 77.9% declare they know what a flood is; 22% are familiar with security response procedures; 86.7% would be evacuated in the event of encountering floods; 40.2% declare that they have been educated about floods by someone within family; 26.6% declare they know what to do after an official warning about approaching flood; 24.6% declare they have supplies; 37.2% responded that they have food supplies for 4 days; 26% have a water supplies for 4 days; 17.6% of respondents have a transistor radio, 40% flashlight; 1.3% of respondents have a written plan for responding; 24.5% have copies of financial and other insurance documents in a safe place, etc.

When it comes to demographic characteristics of citizens, such as gender, age, level of education, and school performance there is statistically significant correlation with perception, knowledge and possession of supplies in terms of preparedness for response, while when it comes to variable on whether respondents have or do not have children there is no statistically significant correlation with perception of preparedness to respond; in relation with socio-economic characteristics of citizens, for employment, income, status of military obligations, and distance of household from a river there is a statistically significant correlation with perception, knowledge and possession of supplies in terms of preparedness to respond; and finally, for psychological characteristics of people - fear, previous experience, perception of risk, level of religiosity and motivation, these is a statistically significant correlation with perception, knowledge and supplies in terms of preparedness of citizens to respond.

The originality of the research lies in the fact that in Serbia it has never been conducted research to examine the state of preparedness of citizens to respond. Bearing in mind that the research is based on the territory of Serbia, conclusions can be generalized to the entire population. Research indicates the way how to affect the citizens with respect to their demographic, socio-economic and psychological characteristics to raise preparedness on a higher level. As such, it does not give a complete answer to all current issues on preparedness of citizens to respond, but it certainly can contribute in creating a more complete picture of it. Although they made huge efforts to shed light on most concerns in comprehensive approach, we can say that a large number of questions remain to be further investigated. The research results can contribute to improving citizens' preparedness to respond to such events. The research results can be used when creating a strategy for improving the level of preparedness of citizens to respond. As such, they represent guidelines for all future research on preparedness for response, bearing in mind the true wealth of information set out in his doctoral dissertation.

Key words: security, natural disasters, floods, preparedness for response, perception, knowledge, supplies, demographic characteristics, socio-economic characteristics, psychological characteristics, citizens, Serbia.

GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA POPLAVA KAO PRIRODNE KATASTROFE

Upravlјanje zaštitom i spasavanjem od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih, pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš, Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331 poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od  2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900. do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920. godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.

Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u poslednjih 14 godina u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu mogućnost, jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.

Stoga, ispravno i organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica. Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i pripremlјenost države za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.

Iz svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni ugroženosti od poplava i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija, retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava – Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna, građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do globalnog nivoa.

Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.