Bezbednosni rizici klimatskih promena: studija slučaja Beograda - Security risks of climate change: case study of Belgrade

Polazeći od negativnih uticaja klimatskih promena, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje modela za predikciju uticaja demografskih i socio-kulturnih faktora na stavove građana o bezbednosnim rizicima klimatskih promena. Korišćenjem metode slučajnog uzorka, u toku 2019. godine, sprovedeno je anketiranje građana na centralnom gradskom trgu u Beogradu i obuhvaćeno je 438 ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da je koncipirani predikcioni model statistički značajan, kao i da na stavove ispitanika utiču različiti prediktori od kojih su najznačajniji nivo obrazovanja, godine starosti i pol ispitanika. Polazeći od dobijenih rezultata istraživanja, potrebno je osmisliti i implementirati edukativne programe unapređivanja svesti građana o negativnim implikacijama klimatskih promena. Ključne reči: bezbednost, rizici, klimatske promene, istraživanje. Based on the negative impact of climate change, the aim of quantitative research is to examine models for predicting the impact of demographic and sociocultural factors on citizens’ attitudes to security risks of climate change. Using the random sample method, during the 2019, a survey of citizens was conducted in Belgrade’s central square and included 438 respondents. The results of the research show that the conceived prediction model is statistically significant, and that the attitude of the respondents is influenced by different predictors, the most important of which is the level of education, age and sex of the respondents. Starting from the obtained research results, it is necessary to devise and implement educational programs for improving the awareness of citizens about the negative implications of climate change.

https://www.researchgate.net/publication/335128452_Bezbednosni_rizici_klimatskih_promena_studija_slucaja_Beograda_-_Security_risks_of_climate_change_case_study_of_Belgrade

ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА У СРБИЈИ

У Костајнику месту код Крупња, из некадашњег рудника “Столице“ прети велика опасност Србији, које многи нису ни свесни. Заправо, све је почело 20. маја, када је водена бујица срушила брану депоније рудника и са собом повукла муљ и токсичну јаловину, заосталу од прерађене руде антимона. Када је клизиште из шуме кренуло, оно је покидало колекторе. Па је тако депонија остала без преко потребног дренажног система. Брана је примила сву воду и направила катастрофу. И сваким даном је ситуација опаснија и сложенија, због нових количина воде које доспевају у јаловиште. Према проценама стручњака, на депонији се налази 100.000 м3 јаловине. Токсични отпад се излива у Костајнички поток, који је притока реке Корените. Река Коренита се улива у реку Јадар, који је притока Дрине. Даље је свима познато. Према најновијим информацијама, које можемо сазнати од медија, токсичне материје се већ налазе у Дрини. Оно што нам остаје непознато, јесте питање када ће отровне материје стићи до Шапца и Београда. 

Пошто предузеће које је власник рудника, нема капацитете и средстава да реши проблем, држава је преузела обавезу да реши исти.

Како би јасније представили опасност која нам прети, упознаћемо вас са кокретним детаљима. Заправо, резултати анализе  Агенције за заштиту животне средине (која је рађена у рекама Костајник, Коренита и Јадар), показују високе концетрације гвожђа, мангана, арсена и кадмијума (www.sepa.gov.rs). Сада ћемо дати кратак приказ карактеристика набројаних хемијских елемената, као и њихов утицаја на човека (иако се у извештају може видети да има и других елементата у великим концентрацијама.

ГВОЖЂЕ. Иако човеков организам има солидне механизме за регулацију количине гвожђа, у неким ситуацијама може доћи до обољења хемохроматозе. То обољење се јавља услед превелике дозе гвожђа у организму. Велике количине гвожђа (II) су отровне.

МАНГАН. У већим количинама је отрован. Тровања настају удисањем пара мангана, прашине оксида (МнО2) или неког другог споја. Први знаци тровања су умор, исцрпљеност, клонулост мишића, затим нападаи смеха и плача, а оболела особа склона је самоубиству. У каснијој фази јављаја се дрхтавица, општи симптоми Паркинсонове болести и склероза након чега за обољелог више нема лека. 

АРСЕН. Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As2O3. Соли арсена (III) су веома отровне и канцерогене су.

КАДИЈУМ је елемент велике токсичности (неколико пута веће од арсена). Има канцерогено дејство, оштећује бубреге, изазива анемију и болести костију. Штетно делује и на систем за кружење материја. (http://sr.wikipedia.org/sr)

Битно је напоменути да је процењена штета на јаловишту ушла и у званични Владин извештај коришћен и за бриселску донаторску конференцију за Србију и БиХ које су погођене поплавама. 

Део извештаја који се односи на конкретан проблем налази се на страни 96, који у преведеном гласи: 

„У областима погођеним поплавама постоје затворени али и активни рудници, који су били под утицајем тешких падавина и поплава. Инцидент на руднику столице, који поседује огромне количине отпада у Костајнику (Крупњу) је један од главних самосталних еколошких проблема који су произилашли из ове катастрофе. Депонија јаловишта које има око 1,2 милиона тона рударског отпада затворена је 1987. године, а наводно је у потпуности стабилизована пре поплаве. Екстремно обилне кише изазвале су клизиште које је оштетило систем дренаже у јаловини. То је довело до акумулирања прекомерне количине воде у јаловину чиме се подривала физичка стабилност бране јаловишта, која је на крају попустила. Преко 100.000 м3 јаловине је самим тим пуштено у Костајнички поток, сезонске притоке реке Јадар. Низводно од рудника јаловине, бујица покрива површину између 50-75 метара ширине и наслага талога у распону од 5-10 цм, али на појединим местима и до 70 цм дебљине. Анализа земљишта показала је да наслаге садрже изузетно висок ниво арсена, антимона, баријума, цинка и олова, које захтевају хитну интервенцију.“ (SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014).

На донаторској конференцији за Србију и БиХ одобрено је 160 милиона динара за заустављање јаловине. Веома је важно знати да се ови трошкови повећавају из дана у дан. Питање је докле ће до тада стићи тешки метали који теку рекама и какве ће последице оне оставити по човека, биљни и животињски свет...

Извори;

http://www.srna.rs/novosti/228569/opasni-metali-mogu-se-izliti-u-drinu-i-savu.htm

http://www.kurir-info.rs/katastrofa-otrovan-mulj-stigao-cak-i-do-reke-drine-clanak-1392549

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/krupanj-smrad-ujeda/137617.phtml

SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014

www.sepa.gov.rs

http://sr.wikipedia.org/sr

GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA POPLAVA KAO PRIRODNE KATASTROFE

Upravlјanje zaštitom i spasavanjem od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih, pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš, Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331 poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od  2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900. do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920. godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.

Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u poslednjih 14 godina u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu mogućnost, jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.

Stoga, ispravno i organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica. Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i pripremlјenost države za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.

Iz svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni ugroženosti od poplava i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija, retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava – Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna, građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do globalnog nivoa.

Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.