Upravlјanje zaštitom i spasavanjem
od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina
čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških
pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima
na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i
jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska
distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan
generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao
argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i
procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od
poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili
odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti
stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i
vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013.
godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po
kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u
Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu
na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše
povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih,
pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na
države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom
mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš,
Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na
prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini,
pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez
doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš,
Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331
poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i
bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od 2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900.
do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a
najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u
periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920.
godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.
Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na
moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po
izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati
istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u
poslednjih 14
godina
u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim
tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u
vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u
geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu
mogućnost,
jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu,
Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.
Stoga, ispravno i
organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama
pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog
upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica.
Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave
maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i
pripremlјenost države
za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.
Iz
svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije
praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno
unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg
poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni
ugroženosti od poplava
i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je
stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih
vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija,
retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od
državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog
stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima
otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava –
Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica,
jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i
osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna,
građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat
trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i
vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne
saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do
globalnog nivoa.
Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of
floods like natural emergency situations. International scientific
conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of
criminalistic and police studies.
