Bezbednosni rizici klimatskih promena: studija slučaja Beograda - Security risks of climate change: case study of Belgrade

Polazeći od negativnih uticaja klimatskih promena, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje modela za predikciju uticaja demografskih i socio-kulturnih faktora na stavove građana o bezbednosnim rizicima klimatskih promena. Korišćenjem metode slučajnog uzorka, u toku 2019. godine, sprovedeno je anketiranje građana na centralnom gradskom trgu u Beogradu i obuhvaćeno je 438 ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da je koncipirani predikcioni model statistički značajan, kao i da na stavove ispitanika utiču različiti prediktori od kojih su najznačajniji nivo obrazovanja, godine starosti i pol ispitanika. Polazeći od dobijenih rezultata istraživanja, potrebno je osmisliti i implementirati edukativne programe unapređivanja svesti građana o negativnim implikacijama klimatskih promena. Ključne reči: bezbednost, rizici, klimatske promene, istraživanje. Based on the negative impact of climate change, the aim of quantitative research is to examine models for predicting the impact of demographic and sociocultural factors on citizens’ attitudes to security risks of climate change. Using the random sample method, during the 2019, a survey of citizens was conducted in Belgrade’s central square and included 438 respondents. The results of the research show that the conceived prediction model is statistically significant, and that the attitude of the respondents is influenced by different predictors, the most important of which is the level of education, age and sex of the respondents. Starting from the obtained research results, it is necessary to devise and implement educational programs for improving the awareness of citizens about the negative implications of climate change.

https://www.researchgate.net/publication/335128452_Bezbednosni_rizici_klimatskih_promena_studija_slucaja_Beograda_-_Security_risks_of_climate_change_case_study_of_Belgrade

Krizne situacije – pripremljenost države, lokalne zajednice i građana - Crisis situations - preparedness of state, local communities and citizens

У раду су изнети резултати квантитативног истраживања перцепције спремности органа државне управе и јединица локалне самоуправе, домаћинства и грађана за реаговање у кризним ситуацијама изазваним поплавама у Републици Србији. Полазећи од теорије спремности као оквира за објашњење начина на који се заједница мења у погледу спровођења одређених превентивних мера испитује се утицај одређених демографских, социо-економских и психолошких карактеристика грађана на њихову перцепцију спремности наведених субјеката система заштите и спасавања. Циљ квантитативног истраживања представља научна експликација утицаја наведених фактора на перцепцију спремности. У истраживању спроведеном у 19 локалних заједница у Србији применом стратегије испитивања у домаћинствима, вишеетапним случајним узорковањем анкетирано је 2500 грађана у току 2015. године. Резултати истраживања указују да је оцена спремности за реаговање највиша је код домаћинства (М = 3,03), а најнижа код органа јединица локалне самоуправе (М = 2,86). Утврђена је статистички значајна повезаност пола, година старости, висине прихода и претходног искуства са перцепцијом спремности домаћинства. Са друге стране, на перцепцију спремности државних органа статистички значајно утичу године старости, статус запослености, висина прихода и претходно искуство. Посебно је значајно споменути да страх испитаника од кризних ситуација не утиче на перцепцију спремности за реаговање. Полазећи од емпиријски неиспитаног стања перцепције спремности система заштите и спасавања за реаговање рад поседује високи научни и друштвени значај. При томе, резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење спремности таквог система. Кључне речи: безбедност, кризне ситуације, спремност, систем, државни органи, локалне самоуправе, домаћинства, грађани, Србија, квантитативно истраживање. Resume The paper presents the results of the quantitative research of perception of preparedness state administration and local governments, households and citizens to respond in disasters caused by floods in the Republic of Serbia. Starting from the theory of preparedness as a framework for explanation of how the community is changing in terms of implementing specific preventive measures, authors examined the effects of demographic, socio-economic and psychological characteristics of citizens on their perception preparedness of subjects protection and rescue system. The objective of quantitative research is scientific explication impact of those factors on perception of the preparedness of subjects. In a survey conducted in 19 local communities in Serbia using a testing strategy in households, multistage random sampling of 2,500 persons were interviewed in the course of 2015. The research results indicate that the assessment of readiness to respond highest among households (M = 3.03), and lowest in the bodies of local self-government (M = 2.86). There was a statistically significant correlation between sex, age, income level, and previous experience with the perception of the willingness of the household. The evaluation of individual readiness and willingness of households is higher in men than in women. Citizens aged 18 to 28 years recorded the highest level of readiness assessments household response, unlike citizens from 28 to 38 years who have recorded the highest level of readiness assessment bodies of local self-government. Employees citizens largely emphasize that the authorities are ready to respond. Individuals with incomes over 90,000 dinars recorded the highest level of readiness assessments household. Assessment of preparedness of state bodies and bodies of local self-government is the highest among the citizens with the amount of income to 50,000. Citizens who have had previous experience with floods, compared to those who did not have such experiences, there was a higher level: the assessment of individual readiness, willingness bodies of local self-government and state authorities to respond to natural disasters caused by flooding. On the other hand, the perception of the readiness of state bodies significantly affected by age, employment status, income, and previous experience. It is especially important to note that the respondents fear of a crisis situation does not affect the perception of readiness to respond. Starting from the empirical perception of the state of readiness of the unexamined system of protection and rescue response work possesses high scientific and social significance. In doing so, the results of research could be used to improve the readiness of such a system. Keywords: sеcurity, crisis situations, preparedness, system, state authorities, local governments, households, citizens of Serbia, quantitative research.

Cvetković, V. (2017). Krizne situacije – pripremljenost države, lokalne zajednice i građana. Vojno delo, 69(7), 122-136. 

https://www.researchgate.net/publication/307956752_Krizne_situacije_-_pripremljenost_drzave_lokalne_zajednice_i_gradana_-_Crisis_situations_-_preparedness_of_state_local_communities_and_citizens

УЛОГА СЛУЖБЕ ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИМ ТЕРОРИСТИЧКИМ АКТИМА

Савремени терористички напади разликују се од оних из прошлости у промени тактичког наступа, увођењу професионалног планирања напада и повећању обима активности и деструктивности. Дакле, све више се почиње говорити о ,,супертероризму“, чиме се жели скренути пажња на постепени прелазак терористичких група са конвенционалног оружја на употребу оружја за масовно уништавање. Имајући у виду здравствене последице употребе овог оружја од стране терористичких група, посебно значајна интервентно-спасилачка служба у отклањању здравствених последица насталих таквим нападом, јесте служба хитне медицинске помоћи, као и целокупно медицинско особље. Поред полиције и ватрогасно-спасилачких јединица, наведена служба има кључну улогу у отклањању последица терористичких ванредних ситуација. Тренутна појава великог броја настрадалих лица, отежани услови за проналажење и пружање медицинске помоћи, потреба за ограничавањем боравка људи у подручју које је контаминирано итд., умногоме ће искомпликовати рад службе хитне медицинске помоћи која ће се суочити са великим бројем задатака. Управо стога, у раду се анализирају задаци и улога службе хитне медицинске помоћи у терористичкој ванредној ситуацији, са посебним освртом на тријажу и транспорт повређених, као и припрему болнице за пријем повређених са лица места ванредне ситуације. Поред тога, у раду се анализира улога здравствених служби у отклањању здравствених последица терористичких ванредних ситуација у Републици Србији.

Кључне речи: служба хитне медицинске помоћи, задаци, оружје за масовно уништавање, тријажа, транспорт, припрема болница, безбедност, ванредна ситуација.

Фактори утицаја на знање и перцепцију ученика средњих школа у Београду о природним катастрофама изазваним клизиштима

  Апстракт: Циљ квантитативног истраживања представља утврђивање нивоа и фактора утицаја на перцепцију и стварно знање ученика средњих школа на територији града Београда о клизишту као природној катастрофи. У раду се користи метод анкетирања ученика како би се идентификовали и описали фактори који утичу на знање и перцепцију ученика о клизишту. Из укупне популације ученика средњих школа у Београду (65.561 ученика), за потребе истраживања извучен је узорак величине 3.548 ученика, што чини 5,4% популације. Од 101 београдске средње школе, на случајан начин изабрано је њих 13. Резултати истраживања показују да на знање ученика о клизишту статистички значајно утичу (p<0,05): пол, старост, образованост оца, успех у школи; на перцепцију: пол, страх од природних катастрофа, едукација у породици и школи; и на познавање безбедносне процедуре реаговања: старост, успех у школи, живот у домаћинству са дедом, едукација у породици и школи.

Истраживањем је обухваћен град Београд, тако да се закључци могу генерализовати само на популацију ученика средњих школа на том геопростору. Имајући у виду евидентан недостатак образовања о природним катастрофама у Србији, резултати истраживања се могу искористити приликом креирања стратегија образовних програма, што би допринело унапређењу безбедносне културе младих, а тиме и њихове безбедности.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, клизиште, ученици средњих школа у Београду, фактори утицаја на знање и перцепцију.

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Фактори утицаја на знање и перцепцију ученика средњих школа у Београду о природним катастрофама изазваним клизиштима. Безбедност, LVII(1/2015), 32-51. 

GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA POPLAVA KAO PRIRODNE KATASTROFE

Upravlјanje zaštitom i spasavanjem od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih, pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš, Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331 poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od  2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900. do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920. godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.

Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u poslednjih 14 godina u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu mogućnost, jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.

Stoga, ispravno i organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica. Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i pripremlјenost države za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.

Iz svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni ugroženosti od poplava i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija, retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava – Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna, građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do globalnog nivoa.

Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.