Klimatske promene koje predstavljaju povećanje
prosečnih temperatura u atmosferi, hidrosferi i litosferi na različite načine
utiču na povećanje frekventnosti i inteziteta prirodnih katastrofa. Globalno
zagrevanje posebno utiče na hidrološko-meteorološke katastrofe jer su one u
najtesnijoj vezi sa posledicama klimatskih promena.
Dakle, opšti porast temperature dovodi do porasta broja toplih dana, smanjenju broja hladnih dana, u svim oblastima na zemlji.[1] U srednjim i višim delovima severne polulopte, zapažanja ukazuju na povećanje padavina, koje doprinose nastanku različitih vrsta poplava i nastajanju klizišta i erozija zemljišta. U nekim delovima, kao što su Afrika i Azija, učestalost i intenzitet suša se povećao tokom poslednjih nekoliko decenija. Takve promene su u skladu sa intenziviranjem hidrološkog sistema.[2] Od 1900 do 2005. godine padavine su se značajno povećale u istočnim delovima Severne i Južne Amerike, severne Evrope i severne i centralne Azije, a smanjile su se u Sahelu, na Mediteranu, u južnoj Africi i delovima južne Azije. Na globalnom nivo, oblast pogođena sušom verovatno se povećala od 1970 – ih. Vrlo je verovatno da su tokom poslednjih 50 godina hladni dani, hladne noći i mrazevi ređi u većini kopnenih oblasti, a da su vreli dani i vrele noći češće. Takođe, verovatno je da su toplotni talasi češći u većini kopnenenih oblasti, da se u većini oblasti povećala učestalost velikih padavina i da je od 1975. godine u celom svetu povećana učestalost ekstremnog povećanja nivoa mora. Postoje i dokazi na osnovu posmatranja o povećanju inteziteta aktivnosti tropskih ciklona na Severnom Atlantiku otprilike od 1970. godine sa ograničenim dokazima o povećanju na drugim mestima. Promene u snegu, ledu i smrznutom tlu sa velikom pouzdanošću su uticale na povećanje broja i veličine glečerskih jezera, povećanje nestabilnosti zemljišta u planinama i drugim regionaima izazivajući mnogobrojna klizišta i poplave. Predviđanja za naredni vek pokazuju da će broj toplih i veoma tolih dana nastaviti da raste, a da će broj hladnih i veoma hladnih dana opasti u gotovo svim regionima sveta. [3]Pored toga, intenzitet i učestalost ekstremnih padavina će se vrlo verovatno povećati u mnogim oblastima, što će usloviti brojne polave i klizišta. Srednje kontinentalne oblasti će uglavnom biti sušnije, što će povećati rizik od letnjih suša i požara. Tabela 1, data na sledećoj strani pokazuje pregled ovakvih uticaja. Dok su promene ekstremnih temperatura prilično očekivane, a u mnogim oblastima promene u učestalosti padavina ili suša mogu biti predviđene sa velikom pouzdanošću, neke male atmosferske promene podležu većoj neizvesnosti. Nema pouzdanih predviđanja za manje fenomene, uključujući oluje, tornada, oluje sa gradom, munje i gromove.[4]
Слика бр. 1.: Могуће последице утицаја климатских
промена (Преузето са http:///www.Google. news )
Dakle, opšti porast temperature dovodi do porasta broja toplih dana, smanjenju broja hladnih dana, u svim oblastima na zemlji.[1] U srednjim i višim delovima severne polulopte, zapažanja ukazuju na povećanje padavina, koje doprinose nastanku različitih vrsta poplava i nastajanju klizišta i erozija zemljišta. U nekim delovima, kao što su Afrika i Azija, učestalost i intenzitet suša se povećao tokom poslednjih nekoliko decenija. Takve promene su u skladu sa intenziviranjem hidrološkog sistema.[2] Od 1900 do 2005. godine padavine su se značajno povećale u istočnim delovima Severne i Južne Amerike, severne Evrope i severne i centralne Azije, a smanjile su se u Sahelu, na Mediteranu, u južnoj Africi i delovima južne Azije. Na globalnom nivo, oblast pogođena sušom verovatno se povećala od 1970 – ih. Vrlo je verovatno da su tokom poslednjih 50 godina hladni dani, hladne noći i mrazevi ređi u većini kopnenih oblasti, a da su vreli dani i vrele noći češće. Takođe, verovatno je da su toplotni talasi češći u većini kopnenenih oblasti, da se u većini oblasti povećala učestalost velikih padavina i da je od 1975. godine u celom svetu povećana učestalost ekstremnog povećanja nivoa mora. Postoje i dokazi na osnovu posmatranja o povećanju inteziteta aktivnosti tropskih ciklona na Severnom Atlantiku otprilike od 1970. godine sa ograničenim dokazima o povećanju na drugim mestima. Promene u snegu, ledu i smrznutom tlu sa velikom pouzdanošću su uticale na povećanje broja i veličine glečerskih jezera, povećanje nestabilnosti zemljišta u planinama i drugim regionaima izazivajući mnogobrojna klizišta i poplave. Predviđanja za naredni vek pokazuju da će broj toplih i veoma tolih dana nastaviti da raste, a da će broj hladnih i veoma hladnih dana opasti u gotovo svim regionima sveta. [3]Pored toga, intenzitet i učestalost ekstremnih padavina će se vrlo verovatno povećati u mnogim oblastima, što će usloviti brojne polave i klizišta. Srednje kontinentalne oblasti će uglavnom biti sušnije, što će povećati rizik od letnjih suša i požara. Tabela 1, data na sledećoj strani pokazuje pregled ovakvih uticaja. Dok su promene ekstremnih temperatura prilično očekivane, a u mnogim oblastima promene u učestalosti padavina ili suša mogu biti predviđene sa velikom pouzdanošću, neke male atmosferske promene podležu većoj neizvesnosti. Nema pouzdanih predviđanja za manje fenomene, uključujući oluje, tornada, oluje sa gradom, munje i gromove.[4]
Već je konstatovano da globalno zagrevanje
podiže temperaturu okeana i mora, što dalje prouzrokuje sledeće promene: toplija
voda povećava količinu vlage u uraganu, kao što i topliji vazduh sadrži više
vlage.[5]
Kada se steknu odgovarajući uslovi, najveći deo te vlage oslobađa se u obliku
velikih jednokratnih kiša ili snežnih padavina, prouzrokovajući poplave i
snežne oluje. Delimićno usled toga, broj velikih poplava se na svim
kontinetnima povećava iz decenije u deceniju.
U mnogim delovima sveta, globalno zagrevanje
povećava i procenat godišnjih padavina u vidu kiša, a ne snega, što dovodi do
velikih poplava u proleće i početkom leta. Godina 2005. u Evropi je bila
obeležena neuobičajenim prirodnim katastrofama. Iste godine u SAD se dogodila
serija snažnih uragana bez presedana. Novinska agencija UPI je 2005. godine
rezimirala osećanja mnogih evropljana kada je izvestila da je: ,,Priroda u
Evropi poludela“. Poplave u Aziji su takođe bile učestalije. U Mumbaju (Indija)
visina vodenog taloga je dostigla 94 cm, za 24 časa. Bila je to neosporno
najveća količina padavina koja je ikada zabeležena u jednom indijskom gradu.
Rekordne poplave su zabeležene i u Kini, koja kao jedna od najstarijih
civilizacija poseduje najbolju evidenciju o poplavama od bilo koje zemlje na
svetu. Sa druge strane, paradoksalno je to što globalno zagrevanje izaziva ne
samo češće poplave, već i češće suše.
Globalno zagrevanje s jedne strane dovodi do
toga da iz okeana isparava sve više vode koja se taloži u atmosferi kao topla
para, a sa druge strane više vlage izvlači iz zemlje. Delimično usled toga,
pustinje se u celom svetu iz decenije u decenije sve više šire. Jedan od
razloga za ovaj paradoks jeste činjenica da globalno zagrevanje ne povećava
samo količinu padavina izazivajući velike poplave u celom svetu, već ih
delimično i preusmerava. Statističke analize su pokazale da je količina
padavina u svetu u proteklih 10 godina, porasla za 20%. Međutim, uticaj
klimatskih promena na količinu padavina nije svuda isti. Padavine su se u nekim
regionima povećale a u nekim smanjile.
Figure 4:
World temperature and natural disasters in LDCs, 1960-2005[6]
Prikazani
grafikon pokazuje trend porasta prosečnih temperatura i broja prirodnih
katastrofa od 1960. do 2005. godine. Na osnovu njega nedvosmisleno se može
uvideti da porast temperature prati i porast prirodnih katastrofa. Naravno,
imajući u vidu da su prirodne katastrofe rezultat kombinacije prirodnih procesa
i njihovih posledica po ljude, jasno je da narušavanje prirodnog procesa koje se
ogleda u temperaturnim promenama utiče i na prirodne katastrofe koje su deo tog
istog procesa u prirodi. Protekle decenije, katastrofe koje su bile povezane sa
vremenskim prilikama su bile uzrok čak 90% prirodnih katastrofa, 60 % smrtih
slučajeva i bile odgovorne za 98% slučajeva za opadanje kvaliteta života
stanovništva naseljenog u toj oblasti.[7] Svetska meterološka organizacija izvestila je
u decembru 2005. godine da će ta godina
ostati upamćena po desetinama zapisa prirodnih katastrofa, od suše u Brazilu,
hladnoće u Pakistanu, do uragana na Atlanskom okeanu. Osim 1996. godine,
prethodnih 10 godina su bile u rangu 10 najtoplijih od 1850.
Manje od mesec dana pre nego što je uragan
Katrina pogodio SAD, 2005. godine, jedno obimno istraživanje urađeno na
Masačusetskom institutu za tehnologiju (Massachusets Institute of Technology)
potrvrdilo je naučni konsenzus da globalno zagrevanje čini uragane jačim i
razornijim. Veliki uragani koji nastaju u Atlanskom i Tihom okeanu, od
sedamdesetih godina prošlog veka za oko 50% su jači i dugotrajniji nego pre
toga.[8]
[1]
Smith, L.: Statistical Trend Analysis in Weather and Climate Extremes in a
Changing Climate. Regions of Focus: North
America,
Hawaii, Caribbean, and U.S. Pacific Islands. T.R. Karl,
G.A. Meehl, C.D. Miller, S.J. Hassol, A.M. Waple, and W.L. Murray
(eds.). A Report by the U.S.
Climate Change Science Program and the Subcommittee on Global Change Research,
Washington, DC., 2008.
[2] Isto.
[3]
Lynch, A., Uotila, P., Cassano,
J.: Changes in synoptic weather patterns
in the polar regions in the 20th and 21st centuries, Part 2:
Antarctic. International Journal of
Climate, 26(9),
1181-1199, 2009.
[4]
Yoshimura, J., Sugi, M., Noda,
A.: Influence of greenhouse warming on
tropical cyclone frequency. Journal of the Meteorological Society of
Japan, 84(3), 405-428, 2006.
[5] Al Gor.: Neprijatna istina, planetarna opasnost od
globalnog zagrevanja i šta u vezi sa tim možemo da učinimo. London: Wylie
Agency, 2008.
[6] Source: Goddard Institute for Space Studies (GISS),
NASA GISS Surface Temperature Analysis (GISTEMP) (http://data.giss.nasa.gov/gistemp/); and UNCTAD secretariat estimates, based on EM-DAT: The OFDA/CRED
International Disaster database (www.emdat.net),
Université catholique de Louvain, Louvain-La-Neuve.
[7]
Yonetani, T., Gordon, H.: Simulated changes in the frequency of
extremes and regional features of seasonal/annual temperature and precipitation
when atmospheric CO2 is doubled. Journal of Climate, 14(8), 1765-1779, 2001.
[8] Studija MIT-a,
2005.
Videti opširnije: Cvetković, V. (2013). Uticaji klimatskih promena na rizik od prirodnih katastrofa. U proceduri objavljivanja. Cvetković, V. (2013). Klimatske promene i nacionalna odbrana. U proceduri objavljivanja.
Videti opširnije: Cvetković, V. (2013). Uticaji klimatskih promena na rizik od prirodnih katastrofa. U proceduri objavljivanja. Cvetković, V. (2013). Klimatske promene i nacionalna odbrana. U proceduri objavljivanja.