UTICAJI KLIMATSKIH PROMENA NA RIZIK OD PRIRODNIH KATASTROFA

Klimatske promene koje predstavljaju povećanje prosečnih temperatura u atmosferi, hidrosferi i litosferi na različite načine utiču na povećanje frekventnosti i inteziteta prirodnih katastrofa. Globalno zagrevanje posebno utiče na hidrološko-meteorološke katastrofe jer su one u najtesnijoj vezi sa posledicama klimatskih promena.

Слика бр. 1.: Могуће последице утицаја климатских промена (Преузето са http:///www.Google. news )

Dakle, opšti porast temperature dovodi do porasta broja toplih dana, smanjenju broja hladnih dana, u svim oblastima na zemlji.[1] U srednjim i višim delovima severne polulopte, zapažanja ukazuju na povećanje padavina, koje doprinose nastanku različitih vrsta poplava i nastajanju klizišta i erozija zemljišta. U nekim delovima, kao što su Afrika i Azija, učestalost i intenzitet suša se povećao tokom poslednjih nekoliko decenija. Takve promene su u skladu sa intenziviranjem hidrološkog sistema.[2] Od 1900 do 2005. godine padavine su se značajno povećale u istočnim delovima Severne i Južne Amerike, severne Evrope i severne i centralne Azije, a smanjile su se u Sahelu, na Mediteranu, u južnoj Africi i delovima južne Azije. Na globalnom nivo, oblast pogođena sušom verovatno se povećala od 1970 – ih. Vrlo je verovatno da su tokom poslednjih 50 godina hladni dani, hladne noći i mrazevi ređi u većini kopnenih oblasti, a da su vreli dani i vrele noći češće. Takođe, verovatno je da su toplotni talasi češći u većini kopnenenih oblasti, da se u većini oblasti povećala učestalost velikih padavina i da je od 1975. godine u celom svetu povećana učestalost ekstremnog povećanja nivoa mora. Postoje i dokazi na osnovu posmatranja o povećanju inteziteta aktivnosti tropskih ciklona na Severnom Atlantiku otprilike od 1970. godine sa ograničenim dokazima o povećanju na drugim mestima. Promene u snegu, ledu i smrznutom tlu sa velikom pouzdanošću su uticale na povećanje broja i veličine glečerskih jezera, povećanje nestabilnosti zemljišta u planinama i drugim regionaima izazivajući mnogobrojna klizišta i poplave. Predviđanja za naredni vek pokazuju da će broj toplih i veoma tolih dana nastaviti da raste, a da će broj hladnih i veoma hladnih dana opasti u gotovo svim regionima sveta. [3]Pored toga, intenzitet i učestalost ekstremnih padavina će se vrlo verovatno povećati u mnogim oblastima, što će usloviti brojne polave i klizišta. Srednje kontinentalne oblasti će uglavnom biti sušnije, što će povećati rizik od letnjih suša i požara. Tabela 1, data na sledećoj strani pokazuje pregled ovakvih uticaja.  Dok su promene ekstremnih temperatura prilično očekivane, a u mnogim oblastima promene u učestalosti padavina ili suša mogu biti predviđene sa velikom pouzdanošću, neke male atmosferske promene podležu većoj neizvesnosti. Nema pouzdanih predviđanja za manje fenomene, uključujući oluje, tornada, oluje sa gradom, munje i gromove.[4]

Već je konstatovano da globalno zagrevanje podiže temperaturu okeana i mora, što dalje prouzrokuje sledeće promene: toplija voda povećava količinu vlage u uraganu, kao što i topliji vazduh sadrži više vlage.[5] Kada se steknu odgovarajući uslovi, najveći deo te vlage oslobađa se u obliku velikih jednokratnih kiša ili snežnih padavina, prouzrokovajući poplave i snežne oluje. Delimićno usled toga, broj velikih poplava se na svim kontinetnima povećava iz decenije u deceniju.

U mnogim delovima sveta, globalno zagrevanje povećava i procenat godišnjih padavina u vidu kiša, a ne snega, što dovodi do velikih poplava u proleće i početkom leta. Godina 2005. u Evropi je bila obeležena neuobičajenim prirodnim katastrofama. Iste godine u SAD se dogodila serija snažnih uragana bez presedana. Novinska agencija UPI je 2005. godine rezimirala osećanja mnogih evropljana kada je izvestila da je: ,,Priroda u Evropi poludela“. Poplave u Aziji su takođe bile učestalije. U Mumbaju (Indija) visina vodenog taloga je dostigla 94 cm, za 24 časa. Bila je to neosporno najveća količina padavina koja je ikada zabeležena u jednom indijskom gradu. Rekordne poplave su zabeležene i u Kini, koja kao jedna od najstarijih civilizacija poseduje najbolju evidenciju o poplavama od bilo koje zemlje na svetu. Sa druge strane, paradoksalno je to što globalno zagrevanje izaziva ne samo češće poplave, već i češće suše.

Globalno zagrevanje s jedne strane dovodi do toga da iz okeana isparava sve više vode koja se taloži u atmosferi kao topla para, a sa druge strane više vlage izvlači iz zemlje. Delimično usled toga, pustinje se u celom svetu iz decenije u decenije sve više šire. Jedan od razloga za ovaj paradoks jeste činjenica da globalno zagrevanje ne povećava samo količinu padavina izazivajući velike poplave u celom svetu, već ih delimično i preusmerava. Statističke analize su pokazale da je količina padavina u svetu u proteklih 10 godina, porasla za 20%. Međutim, uticaj klimatskih promena na količinu padavina nije svuda isti. Padavine su se u nekim regionima povećale a u nekim smanjile.

Figure 4: World temperature and natural disasters in LDCs, 1960-2005[6]

Prikazani grafikon pokazuje trend porasta prosečnih temperatura i broja prirodnih katastrofa od 1960. do 2005. godine. Na osnovu njega nedvosmisleno se može uvideti da porast temperature prati i porast prirodnih katastrofa. Naravno, imajući u vidu da su prirodne katastrofe rezultat kombinacije prirodnih procesa i njihovih posledica po ljude, jasno je da narušavanje prirodnog procesa koje se ogleda u temperaturnim promenama utiče i na prirodne katastrofe koje su deo tog istog procesa u prirodi. Protekle decenije, katastrofe koje su bile povezane sa vremenskim prilikama su bile uzrok čak 90% prirodnih katastrofa, 60 % smrtih slučajeva i bile odgovorne za 98% slučajeva za opadanje kvaliteta života stanovništva naseljenog u toj oblasti.[7]  Svetska meterološka organizacija izvestila je u decembru 2005. godine  da će ta godina ostati upamćena po desetinama zapisa prirodnih katastrofa, od suše u Brazilu, hladnoće u Pakistanu, do uragana na Atlanskom okeanu. Osim 1996. godine, prethodnih 10 godina su bile u rangu 10 najtoplijih od 1850.

Manje od mesec dana pre nego što je uragan Katrina pogodio SAD, 2005. godine, jedno obimno istraživanje urađeno na Masačusetskom institutu za tehnologiju (Massachusets Institute of Technology) potrvrdilo je naučni konsenzus da globalno zagrevanje čini uragane jačim i razornijim. Veliki uragani koji nastaju u Atlanskom i Tihom okeanu, od sedamdesetih godina prošlog veka za oko 50% su jači i dugotrajniji nego pre toga.[8]

---

[1] Smith, L.: Statistical Trend Analysis in Weather and Climate Extremes in a Changing Climate. Regions of Focus: North

America, Hawaii, Caribbean, and U.S. Pacific Islands. T.R. Karl, G.A. Meehl, C.D. Miller, S.J. Hassol, A.M. Waple, and W.L. Murray

(eds.). A Report by the U.S. Climate Change Science Program and the Subcommittee on Global Change Research, Washington, DC., 2008.

[2] Isto.

[3] Lynch, A., Uotila, P., Cassano, J.: Changes in synoptic weather patterns in the polar regions in the 20th and 21^st centuries, Part 2: Antarctic. International Journal of Climate, 26(9), 1181-1199, 2009.

[4] Yoshimura, J., Sugi, M., Noda, A.: Influence of greenhouse warming on tropical cyclone frequency. Journal of the Meteorological Society of Japan, 84(3), 405-428, 2006.

[5] Al Gor.: Neprijatna istina, planetarna opasnost od globalnog zagrevanja i šta u vezi sa tim možemo da učinimo. London: Wylie Agency, 2008.

[6] Source: Goddard Institute for Space Studies (GISS), NASA GISS Surface Temperature Analysis (GISTEMP) (http://data.giss.nasa.gov/gistemp/); and UNCTAD secretariat estimates, based on EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster database (www.emdat.net), Université catholique de Louvain, Louvain-La-Neuve.

[7] Yonetani, T., Gordon, H.: Simulated changes in the frequency of extremes and regional features of seasonal/annual temperature and precipitation when atmospheric CO2 is doubled. Journal of Climate, 14(8), 1765-1779, 2001.

[8] Studija MIT-a, 2005.

Videti opširnije: Cvetković, V. (2013). Uticaji klimatskih promena na rizik od prirodnih katastrofa. U proceduri objavljivanja. Cvetković, V. (2013). Klimatske promene i nacionalna odbrana. U proceduri objavljivanja.