ГЕОПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ЗЕМЉОТРЕСА

         Сеизмичке појаве су везане за изненадне, краткотрајне покрете и поремећаје у Земљиној кори. Као последице тих појава јављају се промене у геопростору и штета по здравље људи, материјалних и културних добара. Наиме, поред денивелације топографске површи  морфолошких поремећаја облика у постојећем рељефу, земљотреси руше читаве градове, привредна постројења, изазивајући велике људске и материјалне губитке. Прецизније речено, земљотреси заузимају прво место међу природним катастрофама у историји људске цивилизације, јер су у последњих 3 хиљаде година однели 15 милиона живота. И ако већи део Земљине површи није угрожен од сеизмичких појава, на њеном мањем делу догађа се годишње просечно око 1 милион земљотреса, триста хиљада су осетни, једна хиљада изазива штете, сто до двеста су рушилачки, двадесетак издрмају целокупну масу наше планете, а један до сва су катастрофална. 

Анализирањем  броја, трендова, последица, временске и геопросторне дистрибуције земљотреса у периоду од 1900. до 2013. године, можемо истаћи да је у односу на укупан број земљотреса по континентима, у поменутом периоду, највише земљотреса се догодило у Азији, затим у Америци, Европи, Африци, а најмање у Океанији. У односу на континенте, највише погинулих је било у Азији, а најмање у Океанији, највише повређених, погођених и осталих без дома је у Азији, а најмање повређених, погођених, као и оних који су остали без дома је у Океанији.

Међутим, наведеним односима  броја земљотреса по континентима не одговара и обим насталих последица. Наиме, у Азији у односу на укупан број земљотреса настале су веће последице (нпр. више погинулих) у односу на Америку, Европу и Океанију. Наведена чињеница се може једним делом објаснити густином насељености, нивоом поштовања урбанистичких мера градње, геолошким и другим предиспозицијама азијског геопростора.

У односу на државе, највише земљотреса се догодило у Кини 277, затим следе Индонезија 233, Иран 206, Турска 152, и Јапан 115. По броју погинулих на првом месту је у Кина 1.751.161, затим следе Хаити 445.152, Индонезија 396.896, Јапан 388.740, и САД 310.800.

Од укупног броја земљотреса 2475, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,94 %, а најмањи у периоду од 1910. до 1920. године 1,98 %. Од укупног броја погинулих 5.128.349, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,76 %, а најмањи у периоду од 1950. до 1960. године 1,46 %.

Добијени и обрађени подаци указују на могућу угроженост националног геопростора, с обзиром да је Европа на трећем месту по исказаним показатељима угрожености од земљотреса. Такође, резултати истраживања указују на већу учесталост и веће људске и материјалне губитке у последњих 13 година у односу на друге, сличне временске еквиваленте у разматраном временском периоду. Самим тим, могуће је очекивати и наставак таквог тренда у будућности. Земљотреси који су се догодили у геопростору Србије у последњих 30 година у одређеној мери потврђују наведену тврдњу.

Из свега наведеног, потребно је наставити стална истраживања феноменологије и методологије праћења и предвиђања земљотреса као врсте природних катастрофа, нормативно-правно унапређивати систем превентивне заштите нарочито у домену што доследнијег поштовања урбанистичко-планских стандарда градње објеката сходно процени угрожености од сеизмичких опасности. Тако, неопходно је створити услове за веће проактивно деловање кроз изградњу система подршке одлучивања субјеката система заштите и спасавања од државног до нивоа локалне самоуправе и виши ниво обучености и опремљености снага за деловање у условима отклањања и ублажавања последица катастрофалних земљотреса – Специјализованих јединица цивилне заштите, Ватрогасно-спасилачких јединица, јединица Војске Србије, Црвеног крста, Горске службе спасавања и овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. На крају посебан акценат требало би ставити на унапређење система међународне сарадње, односно за деловање националних снага заштите и спасавања изван државног геопростора, преко регионалног до глобалног нивоа.

Видетио опширније: Cvetković, V., Milojković, B., & Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, 2/2014, 166-185.