Сеизмичке појаве су везане за изненадне,
краткотрајне покрете и поремећаје у Земљиној кори. Као последице тих појава
јављају се промене у геопростору и штета по здравље људи, материјалних и
културних добара. Наиме, поред денивелације топографске површи морфолошких поремећаја облика у постојећем
рељефу, земљотреси руше читаве градове, привредна постројења, изазивајући
велике људске и материјалне губитке. Прецизније речено, земљотреси заузимају
прво место међу природним катастрофама у историји људске цивилизације, јер су у
последњих 3 хиљаде година однели 15 милиона живота. И ако већи део Земљине
површи није угрожен од сеизмичких појава, на њеном мањем
делу догађа се годишње просечно око 1 милион земљотреса, триста хиљада су
осетни, једна хиљада изазива штете, сто до двеста су рушилачки, двадесетак
издрмају целокупну масу наше планете, а један до сва су катастрофална.
Анализирањем броја, трендова,
последица, временске и геопросторне дистрибуције земљотреса у периоду од 1900.
до 2013. године, можемо истаћи да је у односу на укупан број земљотреса по
континентима, у поменутом периоду, највише земљотреса се догодило у Азији,
затим у Америци, Европи, Африци, а најмање у Океанији. У односу на континенте,
највише погинулих је било у Азији, а најмање у Океанији, највише повређених,
погођених и осталих без дома је у Азији, а најмање повређених, погођених, као и
оних који су остали без дома је у Океанији.
Међутим, наведеним односима броја
земљотреса по континентима не одговара и обим
насталих последица. Наиме, у Азији у односу на укупан број земљотреса настале
су веће последице (нпр. више погинулих) у односу на Америку, Европу и Океанију.
Наведена чињеница се може једним делом објаснити густином насељености, нивоом
поштовања урбанистичких мера градње, геолошким и другим предиспозицијама
азијског геопростора.
У односу на државе,
највише земљотреса се догодило у Кини 277, затим следе Индонезија 233, Иран 206,
Турска 152, и Јапан 115. По броју погинулих на првом
месту је у Кина 1.751.161, затим следе Хаити 445.152,
Индонезија 396.896, Јапан 388.740, и САД 310.800.
Од укупног броја
земљотреса 2475, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,94
%, а најмањи у периоду од 1910. до 1920. године 1,98 %. Од укупног броја
погинулих 5.128.349,
највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,76 %, а најмањи у
периоду од 1950. до 1960. године 1,46 %.
Добијени и обрађени
подаци указују на могућу угроженост националног геопростора, с обзиром да је
Европа на трећем месту по исказаним показатељима угрожености од земљотреса.
Такође, резултати истраживања указују на већу учесталост и веће људске и
материјалне губитке у последњих 13 година у односу на друге, сличне временске
еквиваленте у разматраном временском периоду. Самим тим, могуће је очекивати и
наставак таквог тренда у будућности. Земљотреси који су се догодили у
геопростору Србије у последњих 30 година у одређеној мери потврђују наведену тврдњу.
Из свега наведеног,
потребно је наставити стална истраживања феноменологије и методологије праћења
и предвиђања земљотреса као врсте природних катастрофа, нормативно-правно
унапређивати систем превентивне заштите нарочито у домену што доследнијег
поштовања урбанистичко-планских стандарда градње објеката сходно процени
угрожености од сеизмичких опасности. Тако, неопходно је створити услове за веће
проактивно деловање кроз изградњу система подршке одлучивања субјеката система
заштите и спасавања од државног до нивоа локалне самоуправе и виши ниво
обучености и опремљености снага за деловање у условима отклањања и ублажавања
последица катастрофалних земљотреса – Специјализованих јединица цивилне заштите,
Ватрогасно-спасилачких јединица, јединица Војске Србије, Црвеног крста, Горске
службе спасавања и овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и
спасавање у ванредним ситуацијама. На крају посебан акценат требало би ставити
на унапређење система међународне сарадње, односно за деловање националних
снага заштите и спасавања изван државног геопростора, преко регионалног до
глобалног нивоа.
Видетио опширније: Cvetković,
V., Milojković, B., & Stojković, D. (2014). Analiza
geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih
katastrofa. Vojno delo, 2/2014, 166-185.
