Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities

This article presents the results of a qualitative study of household earthquake and community-level preparedness in Serbia and its relationship to various demographic factors. A series of 1,018 face-to-face interviews were conducted at the beginning of 2017 in eight Serbian municipalities. The results show that the population is generally unprepared, with low percentages of reported enhanced preparedness levels. In addition to presenting its findings, the study also considers future research directions, including using this study as a basis for more detailed research and to assist in facilitating community-led programs and strategies to increase earthquake safety. KEYWORDS: geography, natural hazards, earthquake, preparedness, household, survey, Serbia 

Pripravljenost gospodinjstev na potrese v Srbiji: Študija izbranih občin IZVLEČEK: V članku so predstavljeni rezultati kvalitativne študije pripravljenosti na potres v gospodinjstvih in na občinski ravni v Srbiji in njeni povezanosti različnimi demografskimi dejavniki. Članek temelji na 1018 intervjujih, ki so bili izvedeni na začetku leta 2017 v osmih srbskih občinah. Rezultati kažejo, da je prebivalstvo na splošno nepripravljeno, z nizkim deležem izboljšane ravni pripravljenosti. Poleg lastnih ugotovitev študija obravnava tudi prihodnje smeri raziskovanja, vključno z uporabo te študije kot temelja za podrobnejše raziskave in za pomoč pri programih, ki jih vodijo skupnosti, ter strategij za povečanje potresne varnosti. KLJUČNE BESEDE: geografija, naravne nesreče, potres, pripravljenost, gospodinjstvo, raziskovanje, Srbija.


Cvetković, V., Kevin, R., Shaw, R., Filipović, M., Mano, R., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2019). Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities. Acta Geographica, 59(1). 

Link rada

Problems of inhabitants of Muktagacha Town in Mymensingh District in terms of urban services important for security in natural disasters

The term urbanization normally connotes a trend in increasing proportion of the national population living in urban centers (towns & cities), as well as an increase in the number of urban centers over a period of time. Thus, it means population shift from rural to urban areas and the ways in which a society adapts to the change. It generally results in the physical growth of urban areas. It is predicted that by 2050 about 64% of the developing world and 86% of the developed world would be urbanized. An urban area can refer to towns, cities, and suburbs. An urban area includes the city itself, as well as the surrounding areas. Many urban areas are called metropolitan areas. In short, it is a geographical area constituting a city or town, where various urban services like electricity, gas, water supply, health facilities are available. Urban services are necessary transition in provision of facilities provided by urban areas. Generally, it is the responsibility of each country to provide urban facilities to its inhabitants. This study focuses on urban services that people of Muktagachha town in Mymensingh District have enjoyed and the major problems they face while getting urban services, as well. Since Muktagachha town is very close to Mymensingh Sadar the trend of urbanization is increasing here. In fact, it is a well – developed upazila of Mymensingh District. The supply of urban services in this upazillais continuously increasing and the quality of these services tries to increase as stated by the upazilla mayor. However, inhabitants still face various problems in getting urban services. This research is going to discuss what types of problems the inhabitants face and what steps can be taken by the pouro authority to improve the quality of urban services.

Sultana, O., Cvetković, V., & Kutub, J. (2017). Problems of inhabitants of Muktagacha town in Mymenssingh district in terms of urban services important for security in natural disaster. Vojno delo, 70(1), 112-155. 

https://www.researchgate.net/publication/311678120_Problems_of_inhabitants_of_Muktagacha_Town_in_Mymensingh_District_in_terms_of_urban_services_important_for_security_in_natural_disasters

INTEGRATED SYSTEM OF PROTECTION AND RESCUE IN EMERGENCY SITUATIONS - SYSTEM "NUMBER 112 FOR EMERGENCY CALLS" ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА – СИСТЕМ „БРОЈ 112 ЗА ХИТНЕ ПОЗИВЕ“

У раду су представљени резултати анализе постојећег система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и као кључни недостаци истакнути неуспостављеност Интегрисаног система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и у оквиру њега „Број 112 за хитне позиве“. Овај систем имају све државе чланице Европске уније и данас представља технички услов за земље које желе да постану чланице ЕУ. Законски предуслови за постојање оваквог система у Републици Србији постоје, али Интегрисани систем заштите и спасавања и „Број 112 за хитне позиве“ још увек нису заживели у пракси, иако је Закон о ванредним ситуацијама усвојен 2009. године, а Национална стратегија 2011. године. 

Систем „Број 112 за хитне позиве“ је сложен и скуп, изграђиваће се годинама, а подразумеваће велике материјалне, техничке, кадровске, али првенствено финансијске ресурсе које у овом тренутку Република Србија нема, што представља и главни разлог зашто овај систем до данас није успостављен.

Нацрт Измена и допуна Закона о Ванредним ситуацијама из 2011. године предвиђао је финансирање овог система из претплате корисника фиксне и мобилне телефоније, међутим овај предлог се није нашао у скупштинској процедури. Последње изјаве представника ресорних министарства наговештавају идеје о донаторствима као начину финансирања система, а што ће свакако представљати посебан изазов имајући у виду да су државе које имају систем „Број 112 за хитне позиве“, тај систем финансирале сопственим средствима.

Za citiranje (for citations): Lipovac, M., Cvetković M. V. (2015).  Integrisani sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama - sistem ,,Broj 112 za hitne pozive". Evropsko zakonodavstvo, 54.

ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

С обзиром на усмереност истраживачког дизајна на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са знањем ученика, истраживање има експликативни циљ. Наиме, аутори користе метод анкетирања ученика како би идентификовали и описали факторе утицаја на знање и перцепцију о природним катастрофама. У истраживању коришћен је посебно конструисани инструмент који је садржао 7 питања која се односе на независне варијабле (пол, године, образовање мајке и оца,  запосленост родитеља, чланови домаћинства са којима се живи, просечна оцена у школи) и 20 питања која се односе на знање и перцепцију ученика о природним катастрофама, односно о поплавама (питања у вези: знања, перцепције и познавања безбедносне процедуре реаговања, страха, информисаности у оквиру школе и породице, последица, жеље да се више научи, осећања заштићености у школама, обуке, увођења предмета, начина и жеље за стицањем информација, искуства са поплавом итд.).  

Имајући у виду геопростор Србије, истраживање се базира само на геопростору Београда, тако да се закључци могу генерализовати само на популацију ученика средњих школа са тог подручја. С обзиром на евидентан недостатак образовања о природним катастрофама у Србији, резултати истраживања се могу искористити приликом креирања стратегија образовних програма, што би допринело унапређењу безбедносне културе младих. Резултати истраживања указују на потенцијалне модалитете утицаја на ученике средњих школа како би ниво перцепције и знања о поплавама достигао већу вредност. Циљ научног истраживања представља научна дескрипција и експликација повезаности различитих фактора са знањем ученика о природним катастрофама.

Научна монографија је систематизована у два дела: теоријски и истраживачки. У склопу теоријског дела, аутори се баве феноменологијом природних катастрофа и улогом образовања у смањењу ризика од природних катастрофа. Аутори посебну пажњу придају теоријском разматрању појмовног одређења и класификацији природних катастрофа, као и улози школа, високо-образовних институација, породице и локалних заједница у смањењу ризика од природних катастрофа. Истраживачки део научне монографије, поред методолошког оквира састоји се од четири целине: знање и перцепција ученика средњих школа о литосферским, хидросферским, атмосферским и биосферским катастрофама. У оквиру наведених целина, за сваку од појединачних катастрофа даје се преглед резултата описних статистичких показатеља и испитивања повезаности одређених фактора са знањем и перцепцијом ученика о природним катастрофама.

За цитирање: Јаковљевић, В., Цветковић, В., Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Факултет безбедности, Универзитет у Београду.

Набавите ваш примерак књиге: knjiga.katastrofe@gmail.com

ГЕОПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ЗЕМЉОТРЕСА

         Сеизмичке појаве су везане за изненадне, краткотрајне покрете и поремећаје у Земљиној кори. Као последице тих појава јављају се промене у геопростору и штета по здравље људи, материјалних и културних добара. Наиме, поред денивелације топографске површи  морфолошких поремећаја облика у постојећем рељефу, земљотреси руше читаве градове, привредна постројења, изазивајући велике људске и материјалне губитке. Прецизније речено, земљотреси заузимају прво место међу природним катастрофама у историји људске цивилизације, јер су у последњих 3 хиљаде година однели 15 милиона живота. И ако већи део Земљине површи није угрожен од сеизмичких појава, на њеном мањем делу догађа се годишње просечно око 1 милион земљотреса, триста хиљада су осетни, једна хиљада изазива штете, сто до двеста су рушилачки, двадесетак издрмају целокупну масу наше планете, а један до сва су катастрофална. 

Анализирањем  броја, трендова, последица, временске и геопросторне дистрибуције земљотреса у периоду од 1900. до 2013. године, можемо истаћи да је у односу на укупан број земљотреса по континентима, у поменутом периоду, највише земљотреса се догодило у Азији, затим у Америци, Европи, Африци, а најмање у Океанији. У односу на континенте, највише погинулих је било у Азији, а најмање у Океанији, највише повређених, погођених и осталих без дома је у Азији, а најмање повређених, погођених, као и оних који су остали без дома је у Океанији.

Међутим, наведеним односима  броја земљотреса по континентима не одговара и обим насталих последица. Наиме, у Азији у односу на укупан број земљотреса настале су веће последице (нпр. више погинулих) у односу на Америку, Европу и Океанију. Наведена чињеница се може једним делом објаснити густином насељености, нивоом поштовања урбанистичких мера градње, геолошким и другим предиспозицијама азијског геопростора.

У односу на државе, највише земљотреса се догодило у Кини 277, затим следе Индонезија 233, Иран 206, Турска 152, и Јапан 115. По броју погинулих на првом месту је у Кина 1.751.161, затим следе Хаити 445.152, Индонезија 396.896, Јапан 388.740, и САД 310.800.

Од укупног броја земљотреса 2475, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,94 %, а најмањи у периоду од 1910. до 1920. године 1,98 %. Од укупног броја погинулих 5.128.349, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,76 %, а најмањи у периоду од 1950. до 1960. године 1,46 %.

Добијени и обрађени подаци указују на могућу угроженост националног геопростора, с обзиром да је Европа на трећем месту по исказаним показатељима угрожености од земљотреса. Такође, резултати истраживања указују на већу учесталост и веће људске и материјалне губитке у последњих 13 година у односу на друге, сличне временске еквиваленте у разматраном временском периоду. Самим тим, могуће је очекивати и наставак таквог тренда у будућности. Земљотреси који су се догодили у геопростору Србије у последњих 30 година у одређеној мери потврђују наведену тврдњу.

Из свега наведеног, потребно је наставити стална истраживања феноменологије и методологије праћења и предвиђања земљотреса као врсте природних катастрофа, нормативно-правно унапређивати систем превентивне заштите нарочито у домену што доследнијег поштовања урбанистичко-планских стандарда градње објеката сходно процени угрожености од сеизмичких опасности. Тако, неопходно је створити услове за веће проактивно деловање кроз изградњу система подршке одлучивања субјеката система заштите и спасавања од државног до нивоа локалне самоуправе и виши ниво обучености и опремљености снага за деловање у условима отклањања и ублажавања последица катастрофалних земљотреса – Специјализованих јединица цивилне заштите, Ватрогасно-спасилачких јединица, јединица Војске Србије, Црвеног крста, Горске службе спасавања и овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. На крају посебан акценат требало би ставити на унапређење система међународне сарадње, односно за деловање националних снага заштите и спасавања изван државног геопростора, преко регионалног до глобалног нивоа.

Видетио опширније: Cvetković, V., Milojković, B., & Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, 2/2014, 166-185.

THE IMPACTS OF CLIMATE CHANGES ON THE RISK OF NATURAL DISASTERS

In recent years, serious decisions are made at the local and international level on climate change and its impact on natural disasters, which are more numerous and more serious over the years. Exploring their mutual influences, scientists worldwide are mostly engaged in the issue of the link between the increase in average temperature of the earth and the frequency (intensity) of natural disasters, with a special emphasis on hydrologic and meteorological disasters. To be able to analyze such influence, it is needed a solid knowledge of climate changes and natural disasters, as it is well known that global warming does not affect equally all kinds of those disasters, taking into account the origin of their occurrence. However, it should be noted that natural disasters have always existed, and that climate changes can only affect the increase in their number, intensity and consequences that they cause to people and their material goods.

             Without going into multiply multidimensional various issues of climate change, it should be noted that climate changes are caused by emissions of different gases that directly or indirectly exacerbate the natural process by which infrared radiation is captured in the atmosphere, which causes heating the lithosphere, hydrosphere and atmosphere. It is a fact that speaks of the temperature increase of land, sea and air causes the disorder of certain natural processes, thereby contributing to the creation of more frequent floods, hurricanes, landslides and so on. Therefore, global warming that is characterized by increasing average temperatures on earth can be direct/indirect cause of the increase in severity (number and intensity) of natural disasters. In order to examine this possibility, it is important to examine the effects of elevated temperatures of land, sea and air on the processes that contribute to the above-mentioned increase in severity of natural disasters. Besides the increase in the average temperature of the lithosphere, hydrosphere and atmosphere, which are direct consequences of climate changes, it is important to analyze its indirect effects as well, such as increasing the level of the oceans and seas affected by the rapid melting of large glaciers in Antarctica and Greenland. The aforementioned process also affects the natural disasters, but in different ways than the direct effects of climate change.

      A large number of research studies worldwide have identified and demonstrated the interconnectedness of global warming and natural disasters using different statistical models. For example, if we start from the fact that the strength of hurricanes is based on heat of the oceans and seas, which is later transformed in mechanical strength, it is easy to examine the relationship between changes in ocean temperature and hurricane strength over the past few years. Of course, it is necessary to bear in mind that the characteristics of a hurricane do not only depend on the water temperature, but also on other factors that we will not consider in the paper.

            Therefore, this paper will analyze the phenomenological structure of climate changes and natural disasters, for further consideration of the relevant facts about their interrelation. Namely, in order to link those two phenomena it should consider each separately. Therefore, the paper will consider the implications of climate changes on natural disasters with special reference to their impact on specific species, the intensity and the increase in their number.

The climate changes

Across the Earth, climate changes and its serious consequences are discussed on a daily basis. And what exactly are climate changes and what they represent, it is best explained by the process of warming the Earth. Namely, daily solar energy penetrates the atmosphere in the form of light waves. Part of this energy heats the Earth, and part in the form of infrared waves back into space. Normally, part of the infrared radiation usually is captured by the atmosphere allowing the temperature that stays on Earth is within acceptable limits. However, the problem we now face is that the thin layer of air layer became thicker due to the large amounts of carbon dioxide and other gases that cause the greenhouse effect. Having become thicker, now that layer retains a large amount of infrared radiation that would otherwise have left the atmosphere, causing the temperature of the Earth's atmosphere and oceans begin to rise.According to the U.S. Environmental Protection Agency – EPA, climate changes are a significant changes in climatic conditions, such as temperature, precipitation or winds, which last for a decade or longer, and may result from: natural processes within the climate system (changes in ocean circulation), changes in the intensity of solar radiation, or human activities that affect the composition of the atmosphere (through the burning of fossil fuels) and the land surface (deforestation, urbanization, desertification).[1] In addition, unlike climate changes, term the „global warming“ represents the tropospheric temperature increase thus contributing to changes in global weather patterns that emerge due to increased emissions of so-called greenhouse gases, mainly carbon dioxide and methane.[2

Climate changes represent a serious threat to the basic elements of life for people in the world, such as access to drinking water, food production, food and land use. They are multiple (from drought to floods) and multidimensional (local to global) risks that have short, medium and long-term aspects and unknown outcomes. The signatories to the UN Convention on Climate Change and the Kyoto Protocol 1997 have accepted that climate changes carry many potential hazards, such as sea level rise, increased frequency of storms and floods, the spread of infectious diseases, decline in biodiversity and reducing the availability of food and water. These impacts are a threat to human life and sustainable development.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2014). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. Skopje: International yearbook of the Faculty of security (51-60).

---

[1] Dimitrijević, D.: Trendovi ekološke bezbednosti u XXI veku. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti, 2010. godine.

[2] Environmental Protection Agency, U.S. Enviromental Protection Agency: Nanotechnology White Paper, Washington, 2007.