ГЕОПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ЗЕМЉОТРЕСА

         Сеизмичке појаве су везане за изненадне, краткотрајне покрете и поремећаје у Земљиној кори. Као последице тих појава јављају се промене у геопростору и штета по здравље људи, материјалних и културних добара. Наиме, поред денивелације топографске површи  морфолошких поремећаја облика у постојећем рељефу, земљотреси руше читаве градове, привредна постројења, изазивајући велике људске и материјалне губитке. Прецизније речено, земљотреси заузимају прво место међу природним катастрофама у историји људске цивилизације, јер су у последњих 3 хиљаде година однели 15 милиона живота. И ако већи део Земљине површи није угрожен од сеизмичких појава, на њеном мањем делу догађа се годишње просечно око 1 милион земљотреса, триста хиљада су осетни, једна хиљада изазива штете, сто до двеста су рушилачки, двадесетак издрмају целокупну масу наше планете, а један до сва су катастрофална. 

Анализирањем  броја, трендова, последица, временске и геопросторне дистрибуције земљотреса у периоду од 1900. до 2013. године, можемо истаћи да је у односу на укупан број земљотреса по континентима, у поменутом периоду, највише земљотреса се догодило у Азији, затим у Америци, Европи, Африци, а најмање у Океанији. У односу на континенте, највише погинулих је било у Азији, а најмање у Океанији, највише повређених, погођених и осталих без дома је у Азији, а најмање повређених, погођених, као и оних који су остали без дома је у Океанији.

Међутим, наведеним односима  броја земљотреса по континентима не одговара и обим насталих последица. Наиме, у Азији у односу на укупан број земљотреса настале су веће последице (нпр. више погинулих) у односу на Америку, Европу и Океанију. Наведена чињеница се може једним делом објаснити густином насељености, нивоом поштовања урбанистичких мера градње, геолошким и другим предиспозицијама азијског геопростора.

У односу на државе, највише земљотреса се догодило у Кини 277, затим следе Индонезија 233, Иран 206, Турска 152, и Јапан 115. По броју погинулих на првом месту је у Кина 1.751.161, затим следе Хаити 445.152, Индонезија 396.896, Јапан 388.740, и САД 310.800.

Од укупног броја земљотреса 2475, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,94 %, а најмањи у периоду од 1910. до 1920. године 1,98 %. Од укупног броја погинулих 5.128.349, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,76 %, а најмањи у периоду од 1950. до 1960. године 1,46 %.

Добијени и обрађени подаци указују на могућу угроженост националног геопростора, с обзиром да је Европа на трећем месту по исказаним показатељима угрожености од земљотреса. Такође, резултати истраживања указују на већу учесталост и веће људске и материјалне губитке у последњих 13 година у односу на друге, сличне временске еквиваленте у разматраном временском периоду. Самим тим, могуће је очекивати и наставак таквог тренда у будућности. Земљотреси који су се догодили у геопростору Србије у последњих 30 година у одређеној мери потврђују наведену тврдњу.

Из свега наведеног, потребно је наставити стална истраживања феноменологије и методологије праћења и предвиђања земљотреса као врсте природних катастрофа, нормативно-правно унапређивати систем превентивне заштите нарочито у домену што доследнијег поштовања урбанистичко-планских стандарда градње објеката сходно процени угрожености од сеизмичких опасности. Тако, неопходно је створити услове за веће проактивно деловање кроз изградњу система подршке одлучивања субјеката система заштите и спасавања од државног до нивоа локалне самоуправе и виши ниво обучености и опремљености снага за деловање у условима отклањања и ублажавања последица катастрофалних земљотреса – Специјализованих јединица цивилне заштите, Ватрогасно-спасилачких јединица, јединица Војске Србије, Црвеног крста, Горске службе спасавања и овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. На крају посебан акценат требало би ставити на унапређење система међународне сарадње, односно за деловање националних снага заштите и спасавања изван државног геопростора, преко регионалног до глобалног нивоа.

Видетио опширније: Cvetković, V., Milojković, B., & Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, 2/2014, 166-185.

SPATIAL AND TEMPORAL DISTRIBUTION OF GEOPHYSICAL DISASTERS

Analyzing phenomenology, ie. forms of manifestations, consequences, temporal and spatial distribution of geophysical disasters (earthquakes, volcanic eruptions and mass movement dry) around the world, in the period from 1900 to 2013, we have come to the following conclusions: In relation to the total number of natural disasters in the period, which amounted to 25.552, geophysical disasters are in the third place according to its frequency - 11.89%. In the first place are hydrological disasters - 37.40%, and the last are

biological ones - 11.04%. In relation to the total number of people killed in natural disasters, which is

65.009.766, geophysical disasters are in the fourth place - 20.8%. In the first are climatological- 36.57%, biological - 29.46%, hydrological- 21.52% and in the last place are meteorological ones - 4.26%.

In relation to the total number of people injured in natural disasters which is 15.221.227, geophysical disasters are in the first place - 34.01%. The second are climatological- 24.83% then hydrological- 17.44%, meteorological- 17.35% and biological ones - 17:44%. International Conference “Natural Hazards – Links between Science and Practice”  In relation to the total number of people who were made homeless in natural

disasters, which is 337.112.287, geophysical disasters are in third place-13.62%. In the first place are hydrological disasters - 54.94%, meteorological - 31.16%, climatological - 0.27% and, in the end, biological ones 0%. In the period, there occurred 3.037 geophysical disasters, 2.475 of which were earthquakes, 452 volcanic eruptions and 110 mass movements dry. In percentage terms, earthquakes have occurred in 81.49% of cases, volcanic eruptions in 14.88%, and mass movement dry in 3.62%. In geophysical disasters 5.331.007 people have been killed, 5.128.349 of which in earthquakes, 192.624 in volcanic eruptions and 10.034 in the mass movement dry. In geophysical disasters 5.177.147 people have been injured, 5.152.887 of which in earthquakes, 23.238 in volcanic eruptions and 1.022 in mass movements dry; In the period, characteristics of earthquakes were as follows: in Asia it was the largest number: China has experienced the largest number of earthquakes with the largest number of people killed and injured; most earthquakes happened in 1901; in 1976 the earthquakes caused the greatest number of people killed; in 2008 the earthquakes injured most people. In terms of the number and characteristics of consequences of volcanic

eruptions, the following is concluded: most volcanic eruptions were in Asia- Indonesia has experienced the largest number of volcanic eruptions; Martinique had the largest number of people killed, and Colombia the largest number of people injured; most volcanic eruptions occurred in 2006; the most people were killed in 1902; the most people injured in 1985. In terms of the number and characteristics of consequences of mass movement dry, it is clear that they were mostly in Asia; by countries- Canada has experienced the largest number of mass movement dry, in Peru the most people were killed, while there was the largest number of people injured in China. On an annual basis, the total number of earthquakes, volcanic eruptions and mass movements dry until 1970 was average, with some degree of deviation from the annual average of the total observed period, but after that, a serious increase in their number and effects has been observed.

Za citiranje ovog rada koristite: Cvetković, V., & Mijalković, S. (2013). Spatial and temporal distribution of geophysical disasters. International conference natural hazards - links between science and practice (pp. 359). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute Jovan Cvijic, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić.