Наступајућа
годишња доба, подсећају нас да се запитамо шта је научено од последње
катастрофе - поплаве која се догодила у мају 2014.године и шта је предузето да
се спрече могуће потенцијалне природне катастрофе као што су очекиване падавине
и поплаве, снежне падавине и сметови у зиму 2014. године. Таква питања су
пре свега упућена субјеткима и снагама заштите и спасавања који су одговорни за
област заштите и спасавања.
1.
Држава Србија
1.1.
Усвојила Националну стратегију у области заштите и спасавања, али није
донела план за реализацију стратегије;
1.2.
Донела закон о ванредним ситуацијама, али није донела потребна подзаконска
акта;
1.3.
Организовала сектор за ванредне ситуције за имплементацију и операционализацију
ових докумената и прописа, а задржала систем самоуправљања, тако да инспектори
за цивилну заштиту уместо да раде послове инспекције и надзора, они су
референти у општинама на пословима ванредних ситуација;
2.
Локална самоуправа
Формирале
су штабове за ванредне ситуације и задовољиле се са тим,остале послове из
области заштите и спасавања највероватније треба неко други да уради;
2.1.
Највероватније огроман број преко 90% општина и градова у Србији нису урадиле
Процену угрожености и ризика као претњу за грађане и материјална добра на територији
своје локалне самоуправе;
2.2.
Такође велики број општина и градова на основу поменуте процене није израдио
потребне планове одбране од поплава и снежних пдавина,наноса и великих
хладноћа;
2.3.
Локалне самоуправе нису израдиле ни друге планове из области заштите и
спасавања, а по обавезама из Закона о ванредним ситуацијама, тако да нам остаје
да како рече један од одговорних за поплаве у мају господин Пузовић, Бог је
крив и ником ништа, он оста жив, а грађани још нису почели у доста случаја да санирају
оштећења од поплава;
3.
Посебна привредна друштва задужена за управљање и одржавање речних токова и
каналских мрежа, још нису ништа или је то незнатно урађено на санацији насипа и
обала река и канала.Још стоје зечији насипи на обалама река и канала, али више
нису у функцији јер су поцепани џакови и најлони који су спречавали плављење
воде у мају. Ако буде потребно да се поново брани поплавни талас, постојећи
џакови и песак само ће сметати;
4.
Грађани и даље нису организовани у јединице цивилне заштите, које могу да се
ангажују на спречавању или ублажавању евентуалне природне катастрофе, па остаје
нада да ће по зна који пут, уместо јединица цивилне заштите људе и мареријална
добра спасавати Премијер државе Србије, Војска Србије, жандармерија, полиција,
ватрогасци и грађани добровољци, опет на молбу Премијера Републике Србије;
У
току поплава у мају 2014.године, више десетина лица изгубило је животе, а
израчунато је да је штета директна или индиректна око 3. милијарде еура, мислим
да се више превентивно радило и деловало, односно да је свако радио свој посао,
штета би била далеко мања, а људских жртава сигурно не би било оволико.
