Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама - The influence of demographic factors on the level of citizen awareness on the police responsibilities in natural disasters

Спроведено истраживање имало је за циљ да утврди природу повезаности демографских карактеристика грађана у Републици Србији и њихове у информисаности о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавама. Узимајући у обзир све општине у Србији у којима постоји ризик од поплава, методом случајног узорка одабрано је њих деветнаест. У одабраним општинама применом вишеетапног случајног узорка анкетиранo je 2500 грађанa у оним деловима и домаћинствима који су угрожени у односу на ниво стогодишње високе воде. 
Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна повезаност испитиваних демографских карактеристика (пол, године старости, ниво образовања и успех у средњој школи) и информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Само 22% испитаника је истакло да је информисано о надлежностима полиције у природним катастрофама. Информисаност је највиша у вези надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у природним катастрофама изазваним поплавом, при чему су грађани старости од 48 до 58 година у највећој мери информисани о надлежностима полиције. Грађани који имају високо образовање забележили су виши ниво информисаности о надлежностима полиције у односу на грађане са завршеном средњом/четворогодишњом школом. Такође, утврђена је статистички значајна разлика резултата код мушкараца и жена у погледу информисаности. 
Резултати истраживања се могу искористити за проактивно побољшање информисаности грађана имајући у виду безбедносне импликације по сам рад полиције у таквим ситуацијама. Друштвена и научна оправданост истраживања произилази из неопходности свеобухватне анализе рада полиције у природним катастрофама и његове оцене од стране грађана.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, поплава, демографски фактори, информисаност, полиција.

Abstract: The research was aimed to determine the nature of the relationship between demographic characteristics of citizens in the Republic of Serbia and their awareness on the police responsibilities in natural disasters caused by flooding. Taking into account all municipalities in Serbia in which there is a risk of flooding, ninetee were randomly selected. In selected municipalities by using a multi-stage random sample 2,500 citizens were surveyed in those areas and households that are more vulnerable in relation to the level of a hundred year high water. The research results indicate that there is a statistically significant correlation between the demographic characteristics (gender, age, level of education and success in high school) and the awareness of citizens on the responsibilities of the police in natural disasters. Only 22% of respondents noted that they are informed on the police responsibilities in natural disasters. Awareness is the highest in respect of responsibilities of fire and rescue units in natural disasters caused by flooding, whereby citizens aged 48 to 58 years are best informed on the police responsibilities. Citizens with university degrees showed a higher level of awareness about the police responsibilities compared to the citizens with completed secondary/four-year school. Also, there is a statistically significant difference in the results for men and women in terms of awareness. The research results can be used to proactively improve the awareness of citizens, bearing in mind the security implications for policing itself in such situations. Social and scientific justification of the research stems from the necessity of a comprehensive analysis of police work in natural disasters and its assessment by the citizens.

Key words: security, natural disasters, floods, demographic factors, awareness, police

Za citiranje: Цветковић, В., & Милојковић, Б. (2016). Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Безбедност, у штампи.

Policija i prirodne katastrofe - Police and natural disasters

U ovoj monografiji su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama (u daljem tekstu prirodne katastrofe) u Republici Srbiji. Predmet monografije se odnosi na ispitivanje percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje, informisanosti građana o nadležnostima policije i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, ispituju se uticaji demografskih, socioekonomskih i psiholoških karakteristika građana na percepciju spremnosti, informisanosti i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Polazeći od opština u Srbiji u kojima postoji rizik od poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je devetnaest u kojima je anketirano 2.500 građana. U odabranim opštinama istraživanje je realizovano u delovima koji su u prošlosti bili najugroženiji od poplava. U anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima, uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Prikupljeni su podaci o demografskim, socioekonomskim i psihološkim karakteristikama građana i njihovoj percepciji o policiji u prirodnim katastrofama. Originalnost sprovedenog istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitala percepcija građana o policiji u prirodnim katastrofama. Imajući u vidu da se istraživanje bazira na području Srbije, zaključci se mogu generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Rezultati istraživanja dati u ovoj monografiji ukazuju na koji način ispitanici ocenjuju spremnost policije za reagovanje, koliko su informisani o nadležnostima i u kojoj meri očekuju pomoć od policije u prirodnim katastrofama. Monografija može doprineti stvaranju potpunije slike o njenim obavezama prema građanima u takvim situacijama iako ne pruža odgovore na sva aktuelna pitanja o policiji u prirodnim katastrofama. Dakle, uprkos ogromnim naporima da se sveobuhvatnim pristupom rasvetli većina nedoumica, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje. Rezultati istraživanja mogu doprineti unapređenju rada policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, oni se mogu iskoristiti i prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti policije za reagovanje u prirodnim katastrofama. Prava riznica podataka izneta u ovoj naučnoj monografiji predstavlja repernu tačku za buduća istraživanja o mestu i ulozi policije kada je reč o prirodnim katastrofama.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Nabavite vaš primerak knjige: knjiga.katastrofe@gmail.com.

ШТА ЈЕ НАУЧЕНО НА ОСНОВУ ПРОШЛИХ КАТАСТРОФА У СРБИЈИ - ИСКУСТВА ИЗ ПРАКСЕ - интервјуи

Наступајућа годишња доба, подсећају нас да се запитамо шта је научено од последње катастрофе - поплаве која се догодила у мају 2014.године и шта је предузето да се спрече могуће потенцијалне природне катастрофе као што су очекиване падавине и поплаве, снежне падавине и сметови у зиму 2014. године.  Таква питања су пре свега упућена субјеткима и снагама заштите и спасавања који су одговорни за област заштите и спасавања.

1. Држава Србија

1.1.  Усвојила Националну стратегију у области заштите и спасавања, али није донела план за реализацију стратегије;

1.2. Донела закон о ванредним ситуацијама, али није донела потребна подзаконска акта;

1.3. Организовала сектор за ванредне ситуције за имплементацију и операционализацију ових докумената и прописа, а задржала систем самоуправљања, тако да инспектори за цивилну заштиту уместо да раде послове инспекције и надзора, они су референти у општинама на пословима ванредних ситуација;

2. Локална самоуправа

Формирале су штабове за ванредне ситуације и задовољиле се са тим,остале послове из области заштите и спасавања највероватније треба неко други да уради;

2.1. Највероватније огроман број преко 90% општина и градова у Србији нису урадиле Процену угрожености и ризика као претњу за грађане и материјална добра на територији своје локалне самоуправе;

2.2. Такође велики број општина и градова на основу поменуте процене није израдио потребне планове одбране од поплава и снежних пдавина,наноса и великих хладноћа;

2.3. Локалне самоуправе нису израдиле ни друге планове из области заштите и спасавања, а по обавезама из Закона о ванредним ситуацијама, тако да нам остаје да како рече један од одговорних за поплаве у мају господин Пузовић, Бог је крив и ником ништа, он оста жив, а грађани још нису почели у доста случаја да санирају оштећења од поплава;

3. Посебна привредна друштва задужена за управљање и одржавање речних токова и каналских мрежа, још нису ништа или је то незнатно урађено на санацији насипа и обала река и канала.Још стоје зечији насипи на обалама река и канала, али више нису у функцији јер су поцепани џакови и најлони који су спречавали плављење воде у мају. Ако буде потребно да се поново брани поплавни талас, постојећи џакови и песак само ће сметати;

4. Грађани и даље нису организовани у јединице цивилне заштите, које могу да се ангажују на спречавању или ублажавању евентуалне природне катастрофе, па остаје нада да ће по зна који пут, уместо јединица цивилне заштите људе и мареријална добра спасавати Премијер државе Србије, Војска Србије, жандармерија, полиција, ватрогасци и грађани добровољци, опет на молбу Премијера Републике Србије;

У  току поплава у мају 2014.године, више десетина лица изгубило је животе, а израчунато је да је штета директна или индиректна око 3. милијарде еура, мислим да се више превентивно радило и деловало, односно да је свако радио свој посао, штета би била  далеко мања, а људских жртава сигурно не би било оволико.