Policija i prirodne katastrofe - Police and natural disasters

U ovoj monografiji su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama (u daljem tekstu prirodne katastrofe) u Republici Srbiji. Predmet monografije se odnosi na ispitivanje percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje, informisanosti građana o nadležnostima policije i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, ispituju se uticaji demografskih, socioekonomskih i psiholoških karakteristika građana na percepciju spremnosti, informisanosti i očekivanja pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Polazeći od opština u Srbiji u kojima postoji rizik od poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je devetnaest u kojima je anketirano 2.500 građana. U odabranim opštinama istraživanje je realizovano u delovima koji su u prošlosti bili najugroženiji od poplava. U anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima, uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Prikupljeni su podaci o demografskim, socioekonomskim i psihološkim karakteristikama građana i njihovoj percepciji o policiji u prirodnim katastrofama. Originalnost sprovedenog istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitala percepcija građana o policiji u prirodnim katastrofama. Imajući u vidu da se istraživanje bazira na području Srbije, zaključci se mogu generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Rezultati istraživanja dati u ovoj monografiji ukazuju na koji način ispitanici ocenjuju spremnost policije za reagovanje, koliko su informisani o nadležnostima i u kojoj meri očekuju pomoć od policije u prirodnim katastrofama. Monografija može doprineti stvaranju potpunije slike o njenim obavezama prema građanima u takvim situacijama iako ne pruža odgovore na sva aktuelna pitanja o policiji u prirodnim katastrofama. Dakle, uprkos ogromnim naporima da se sveobuhvatnim pristupom rasvetli većina nedoumica, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje. Rezultati istraživanja mogu doprineti unapređenju rada policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, oni se mogu iskoristiti i prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti policije za reagovanje u prirodnim katastrofama. Prava riznica podataka izneta u ovoj naučnoj monografiji predstavlja repernu tačku za buduća istraživanja o mestu i ulozi policije kada je reč o prirodnim katastrofama.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Nabavite vaš primerak knjige: knjiga.katastrofe@gmail.com.

INTEGRATED SYSTEM OF PROTECTION AND RESCUE IN EMERGENCY SITUATIONS - SYSTEM "NUMBER 112 FOR EMERGENCY CALLS" ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА – СИСТЕМ „БРОЈ 112 ЗА ХИТНЕ ПОЗИВЕ“

У раду су представљени резултати анализе постојећег система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и као кључни недостаци истакнути неуспостављеност Интегрисаног система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и у оквиру њега „Број 112 за хитне позиве“. Овај систем имају све државе чланице Европске уније и данас представља технички услов за земље које желе да постану чланице ЕУ. Законски предуслови за постојање оваквог система у Републици Србији постоје, али Интегрисани систем заштите и спасавања и „Број 112 за хитне позиве“ још увек нису заживели у пракси, иако је Закон о ванредним ситуацијама усвојен 2009. године, а Национална стратегија 2011. године. 

Систем „Број 112 за хитне позиве“ је сложен и скуп, изграђиваће се годинама, а подразумеваће велике материјалне, техничке, кадровске, али првенствено финансијске ресурсе које у овом тренутку Република Србија нема, што представља и главни разлог зашто овај систем до данас није успостављен.

Нацрт Измена и допуна Закона о Ванредним ситуацијама из 2011. године предвиђао је финансирање овог система из претплате корисника фиксне и мобилне телефоније, међутим овај предлог се није нашао у скупштинској процедури. Последње изјаве представника ресорних министарства наговештавају идеје о донаторствима као начину финансирања система, а што ће свакако представљати посебан изазов имајући у виду да су државе које имају систем „Број 112 за хитне позиве“, тај систем финансирале сопственим средствима.

Za citiranje (for citations): Lipovac, M., Cvetković M. V. (2015).  Integrisani sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama - sistem ,,Broj 112 za hitne pozive". Evropsko zakonodavstvo, 54.

Ниво спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у РС

Према стадијуму промене/транстеоријском моделу, грађане је могуће разврстати у 5 нивоа спремности за реаговање: неразмишљање (појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци), размишљање (појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци), припремање (појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец), акција (појединац је променио понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле), одражавања (појединац је променио свој понашање и промене су заживеле) (Citizen preparedness review, 2006). Сходно томе, посебна пажња је дата испитивању нивоа спремности грађана за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом. Том приликом, од њих је затражено да оцене на којем нивоу спремности се налазе у односу на понуђене одговоре. Од укупно 2297 грађана који су дали одговор на питање ,,На којем нивоу спремности за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом се у овом тренутку налазите“, највећи проценат је оних који не намеравају да промене или не размишљају о променама у скоријој будућности – у наредних шест месеци (60,3%). Са друге стране, најмање је оних грађана који су променили своје понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле (3,3%). Резултати истраживања спроведеног у САД-а, указују да се 23% налази на стадијуму неразмишљања, 35% на нивоу одржавања, 9% на нивоу припремања, 16% на нивоу размишљања и 17% на нивоу акције (табела 1). У поређењу са резултатима националног истраживања у САД, грађани Србије су у много већем проценту на нивоу неразмишљања, а у мањем на нивоу одржавања.

Табела 1. Преглед перцепције нивоа спремности за реаговање

		Фреквенција	Проценти (%)
Неразмишљање	Појединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних 6 месеци	1477	60,3
Размишљање	Појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци	82	3,3
Припремање	Појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец	176	7,0
Акција	Појединац је променио понашање у скориој прошлости али промене нису заживеле	241	9,6
Одржавање	Појединац је променио свој понашање и промене су заживеле	291	11,6
	Укупно	2297	91,9

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

Спремност грађана Лознице за реаговање на природну катастрофу изазвану земљотресом

Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje spremnosti građana Loznice za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu zemljotresom. U anketnom ispitivanju u kome je anketirano 154 građana Loznice bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Istraživanje je sprovedeno u toku 2015. godine. Rezultati istraživanja ukazuju da su ispitanici u Loznici zabeležili više srednje vrednosti u odnosu na istraživanje sprovedeno u Japanu kod sledećih kategorija: zalihe (Loznica – M = 2,88; Higasihiama – M = 2,37), specijalne potrebe (Loznica – M = 3,23; Higasihiama – M = 2,57), požar (Loznica – M = 3,24; Higasihiama – M = 2,60), brojevi hitnih službi (Loznica –  M = 3,12; Higasihiama – M = 2,47). Sa druge strane, ispitanici u Higasihiamiju zabeležili su više srednje vrednosti kod skupova pitanja: povezanost u lokalnoj samoupravi (Loznica – M = 2,87; Higasihiama – M =2,97) i sklonište (Loznica – M = 2,67; Higasihiama – M = 2,97).  T – testom nezavisnih uzoraka utvrđenja je statistički značajna razlika rezultata pola i zaposlenosti ispitanika sa ocenom spremnosti domaćinstva za reagovanje prilikom zemljotresa. Orginalnost istraživanja ogleda se u realizaciji kvantitativnog istraživačkog pristupa sa ciljem utvrđivanja nivoa i faktora uticaja na spremnost građana za reagovanje prilikom zemljotresa. Istraživanje ima značajnu naučnu i praktičnu vrednost imajući u vidu implikacije rezultata istraživanja na unapređenje spremnosti građana za reagovanje. Takođe, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti u koncipiranju strategija i kampanja usmerenih na unapređenju spremnosti građana za reagovanje na prirodne katastrofe izazvane zemljotresom.

Ključne reči: prirodna katastrofa, zemljotres, građani, spremnost za reagovanje, Loznica.

Za citiranje koristiti: Сандић, М., Млађан, Д., & Цветковић, В. (2016). Спремност грађана Лознице за реаговање на природну катастрофу изазвану земљотресом. Еcologica, 81, У штампи. 

CITIZENS PREPAREDNESS FOR NATURAL DISASTERS CAUSED

BY EARTHUAKES IN LOZNICA

The aim of quantitative research is to examine citizen preparedness in Loznica to respond to a natural disaster caused by earthquakes. Test strategy in households with the use of a multi-stage random sample was applied in the process of citizen survey conducted during 2015. The sample consisted of 154 adult citizens of Loznica. The research results indicate that respondents in Loznica scored higher mean values in the following sets of questions: supplies (Loznica - M = 2.88; Higasihiama - M = 2.37), special needs (Loznica - M = 3.23; Higasihiama - M = 2.57), fire (Loznica - M = 3.24; Higasihiama - M = 2.60), emergency numbers (Loznica - M = 3.12; Higasihiama - M = 2.47). On the other hand, respondents in Higasihiama scored higher mean values in the following sets of questions: connections in local government (Loznica - M = 2.87; Higasihiama - M = 2.97) and shelter (Loznica - M = 2.67; Higasihiama - M = 2.97). The originality of the research lies in realization of quantitative research approaches aimed to determination of level and impact factors on citizen preparedness to respond in an earthquake. The research has important scientific and practical value, bearing in mind the implications of research results on improving preparedness of citizens to respond. Also, the results of research can be used directly or indirectly in outlining strategies and campaigns aimed at improving citizen preparedness to respond to natural disasters caused by an earthquake.

Keywords: natural disasters, floods, citizens, status of military obligations, preparedness for response.

For citations use: Sandić, M., Mlađan, D., Cvetković, V. (2016). Spremnost građana Loznice za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu zemljotresom. Ecologica, u štampi.