Showing posts with label smanjivanje rizika. Show all posts
Showing posts with label smanjivanje rizika. Show all posts

Saturday, November 2, 2013

НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

На основу члана 99. став 1. тачка 7. Устава Републике Србије, члана 9. Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, број 111/09) и члана 190. Пословника Народне скупштине („Службени гласник РС”, бр. 52/10 и 13/11),
Народна скупштина Републике Србије, на Другој седници Другог редовног заседања у 2011. години, одржаној 17. новембра 2011. године, донела је

НАЦИОНАЛНУ СТРАТЕГИЈУ
заштите и спасавања у ванредним ситуацијама
"Службени гласник РС", број 86 од 18. новембра 2011.

I. УВОД
Ванредне ситуације, проузроковане природним непогодама или људским активностима, свакодневно односе много људских живота и на различите начине уништавају и деградирају животну средину, узрокујући велику материјалну штету и губитке. Ризик од катастрофа постоји у сваком друштву, јер катастрофе успоравају одрживи развој друштва у целини, а њихова појава у једном региону може да проузрокује штете у неком другом региону и обрнуто.
Регион југоисточне Европе је све више угрожен разним врстама природних опасности (поплаве, суше, екстремно високе температуре, земљотреси, клизишта, олујне непогоде, итд.), техничко-технолошким несрећама, дејством опасних материја и других стања опасности. Глобалне климатске промене такође доприносе уништавању животне средине, са штетним утицајем на здравље људи, опстанак многих природних врста и културно наслеђе.
Комбинација наведених фактора захтева свеобухватну Националну стратегију заштите и спасавања у ванредним ситуацијама (у даљем тексту: Национална стратегија) која обухвата системе превенције, ублажавања, заштите и спасавања и обнове.
Основ за доношење Националне стратегије садржан је у Закону о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, број 111/09) (у даљем тексту: Закон) којим је дефинисано успостављање интегрисаног система заштите и спасавања. Поред законодавног оквира, основ за израду Националне стратегије садржан је и у другим националним и међународним документима, као што су: Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију, Национална стратегија одрживог развоја, Стратегија националне безбедности Републике Србије, Миленијумски циљеви развоја, које су дефинисале чланице Уједињених нација и Хјого оквир за деловање 2005 – 2015: Развој отпорности нација и заједница на катастрофе.
Осим наведених, приликом израде Националне стратегије у обзир су узете Стратегија унутрашње безбедности Европске уније и Стратегија Европске уније за подршку смањењу ризика од катастрофа у земљама у развоју.
Сврха Националне стратегије јесте заштита живота, здравља и имовине грађана, животне средине и културног наслеђа Републике Србије. Национална стратегија дефинише и одређује националне механизме координације и смернице програма за смањење катастрофа узрокованих природним појавама и опасности од несрећа, заштиту, одговор и санацију последица.
Националном стратегијом се обезбеђује испуњење препорука Европске уније за развој система националне заштите: успостављање институционалних, организационих и персоналних услова за спровођење заштите у ванредним ситуацијама; обезбеђење добро обучених кадрова; успостављање и оспособљавање постојећих ватрогасних и спасилачких јединица у свим местима за извршавање нових задатака; развијање способности да се у случају катастрофе одговори на најефикаснији начин, укључујући и отклањање последица катастрофа узрокованих терористичким нападом; обезбеђење материјалне помоћи за подршку реализацији Националне стратегије; оспособљавање ватрогасних и спасилачких јединица Министарства унутрашњих послова, ватрогасних јединица у привредним субјектима и ватрогасних јединица добровољних ватрогасних друштава, јединица цивилне заштите (специјализованих и јединица опште намене); оспособљавање грађана за деловање у ванредним ситуацијама, итд.
Европска унија је Одлуком Савета 2007/779/ЕЗ установила Механизам цивилне заштите Заједнице (у даљем тексту: Механизам). Механизам има за циљ да олакша сарадњу у интервенцијама помоћи цивилне заштите у хитним случајевима, када припремљеност земље погођене катастрофом није довољна за адекватну реакцију услед недовољно доступних ресурса. Како члан 10. наведене одлуке предвиђа да је Механизам отворен за учешће држава кандидата, а имајући у виду чињеницу да је процес приступања Републике Србије Европској унији започет, један од приоритета Националне стратегије јесте укључивање Републике Србије у Механизам.
Глобална политика у области смањења ризика од катастрофа, као и национални напори у области спречавања и отклањања последица ванредних ситуација су посебно потребни и продуктивни на регионалном нивоу. Стога се Националном стратегијом предвиђа могућност ефикасне регионалне сарадње, имајући у виду све израженију потребу заједничког одговора на изазове.
Начела на којима се заснива интегрисани систем заштите и спасавање су: право на заштиту, солидарност, јавност, превентивна заштита, одговорност, поступност при употреби снага и средстава, као и активна политика једнаких могућности.
II. СТАЊЕ У ОБЛАСТИ ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА
Катастрофе су изазов који показује када, колико и на који начин је друштво спремно да реагује. Катастрофе се могу избећи. Постоје начини да се смање ризици и да се ограниче последице катастрофа, као и да се повећа отпорност друштва на катастрофе. Република Србија је спремна да приступи ефективном смањењу ризика од катастрофа али садашњи ниво организованости и оспособљености интегрисаног система заштите и спасавање знатно заостаје за процењеним потребама и објективним могућностима којима држава располаже. Ове чињенице потврђене су и препознате на међународном скупу „Национални дијалог о програмској политици у области смањења ризика од катастрофа у Србији”, одржаном у октобру 2010. године. Препоруке са овог скупа узете су у обзир приликом израде Националне стратегије.
Област ванредних ситуација свеобухватно је уређена Законом док су поједине области које могу имати утицаја на животну средину и безбедност грађана уређене посебним законима.
Законом је уређено: деловање, проглашавање и управљање у ванредним ситуацијама; систем заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа – удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других већих несрећа (у даљем тексту: елементарне непогоде и друге несреће); надлежности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе и учешће полиције и војске Србије у заштити и спасавању; права и дужности грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у вези с ванредним ситуацијама; организација и делатност цивилне заштите на заштити, спасавању и отклањању последица елементарних непогода и других несрећа; финансирање; инспекцијски надзор; међународна сарадња и друга питања од значаја за организовање и функционисање система заштите и спасавања.
Закон је усаглашен са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.
Влада је одговорна за све аспекте управљања ванредним ситуацијама. У њено име, одговорност за планирање и спровођење превентивних мера, спремности, одговора на ванредне ситуације и отклањање последица истих, пренета је на заједничку активност надлежних органа државне управе, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе. Одговорности сваког од набројаних субјеката дефинисане су Законом (чл. 9–15).
Успостављена је интензивна сарадња између међународних субјеката и Министарства унутрашњих послова и то пре свега кроз размену искустава, указивање на најбоље праксе, разне видове едукација, курсева и тренинга, развијање суседских програма, програма донација и сл. Досадашњи обим спроведених обука не може на адекватан начин да одговори свим захтевима интегрисаног система управљања, руковођења и контроле у области ванредних ситуација. Систем обуке треба проширити, модернизовати и побољшати креирањем плана и програма за даље усавршавање стечених знања. Спровођењем тренинга којима се јачају капацитети смањује се недовољна обученост ангажованих, како за реаговање у ванредним ситуацијама, тако и за дефинисање и примену превентивних мера, мера за ублажавање последица, мера обнове и санирања последица ванредних ситуација. Такође, подстицање невладиних, непрофитних организација и грађана на образовање за поступање пре, током и после ванредних ситуација, доприноси даљем развоју и побољшању интегрисаног система заштите и спасавања.
У циљу развоја интегрисаног система заштите и спасавања, поред наведеног, неопходно је веће техничко иновирање и опремање, као и унапређење инфраструктурног, информационог и технолошког система уз примену савремених технологија и стандарда Европске уније.
У Републици Србији не постоји јединствени број који грађани могу да позову у хитним случајевима, свака од хитних служби има свој број и диспечерски центар (92 – полиција, 93 – ватрогасци, 94 – хитна помоћ), чија је координација недовољно ефикасна. Такође, систем идентификације/лоцирања позиваоца није функционалан (што отежава брзо реаговање хитних служби) и није добро развијена база података за праћење свих опасности, догађаја, ванредних ситуација и катастрофа.
Увођење универзалног система „Број 112 за хитне позиве” у Србији ће обезбедити координирану, брзу и ефикасну интервенцију и помоћ у ванредним догађајима, ванредним ситуацијама и катастрофама, у потпуности у складу са стандардима и праксом присутном у земљама Европске уније. „Број 112 за хитне позиве” је систем који подразумева развијене оперативне процедуре, техничку опрему, повећану оперативну спремност и обучено особље, у складу са европским стандардима. Такође ће се формирати база података свих догађаја, опасности, катастрофа и криза. Унапредиће се систем за обавештавање, рано упозоравање и узбуњивање у Републици Србији и биће координиран процес доношења одлука и одређивања и извршења задатака.
Влада је основала Буџетски фонд за ванредне ситуације ради обезбеђивања додатних средстава за финансирање припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и других активности у области ванредних ситуација. Омогућено је финансирање пројеката који излазе из оквира редовне расподеле средстава, а који доприносе унапређењу интегрисаног система заштите и спасавања.
Спроведеном анализом, која је обухватала област ванредних ситуација у Републици Србији и приказ стања елементарних непогода и других стања опасности, добијен је документ (Aнекс) у коме су препознати следећи недостаци постојећег система заштите и спасавања, и то:
1) институционално-организациони:
– непостојање услова за доследну примену прописа,
– неодговарајућа организација и спровођење превентивних мера,
– недоступност специјализованих катастара,
– непостојање свеобухватних мапа ризика,
– неравномерна расподела капацитета служби за реаговање на територији Републике Србије,
– неуспостављен систем 112,
– непостојање методологије управљања опасним отпадом;
2) материјално-технички:
– незадовољавајући ниво саобраћајне и друге инфраструктуре,
– застарела, непоуздана опрема, средства и возила служби за реаговање у ванредним ситуацијама,
– неадекватно финансирање одржавања система заштите и спасавања,
– непостојање специјализованих возила и опреме за реаговање у хемијским удесима у друмском, железничком и речном саобраћају,
– недовољан број мобилних еко-токсиколошких јединица;
3) сарадња, координација и расположивост информација:
– недовољна координација између субјеката система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама,
– недовољна сарадња између научних и истраживачких институција и директних корисника истраживања,
– недовољна сарадња са невладиним и приватним сектором,
– потреба за унапређењем међународне сарадње;
4) људски ресурси и едукација:
– неадекватна стручна квалификованост и технолошка дисциплина расположивих људских ресурса,
– недостатак специјализованих кадрова,
– недовољна обученост професионалног кадра,
– неприпремљеност и низак ниво капацитета локалне самоуправе,
– неразвијена култура превенције.
Резултати спроведене анализе дати су у Анексу – Област ванредних ситуација у Републици Србији, који је одштампан уз ову стратегију и чини њен саставни део.
III. ВИЗИЈА И МИСИЈА
Националном стратегијом је јасно дефинисана визија која у процесу промена има сврху да мотивише у преузимању акција у правом смеру, док наведена мисија усмерава стратешки развој и даје временски оквир деловања.
Визија – развијен, свеобухватан, ефикасан и ефективан систем за смањење ризика и последица од елементарних непогода и других несрећа интегрисаним управљањем ванредним ситуацијама у Републици Србији којим се доприноси повећању безбедности и одрживом развоју у региону.
Мисија – стварање услова за изградњу друштва отпорног на катастрофе развојем интегрисаног и ефикасног система за заштиту и спасавање у Републици Србији до 2016. године.
IV. СТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИ
Смањење ризика од катастрофа захтева снажну институционалну основу, која се може постићи кроз јачање капацитета, добро управљање, промоцију одговарајућих програмских политика и законодавства, олакшани проток информација и ефикасне координационе механизме. Национална стратегија треба да обезбеди ефикасан и ефективан систем заштите и спасавања кроз стратешке области које су усклађене са Хјого оквиром за деловање.
У оквиру стратешких области дефинисани су стратешки циљеви који ће бити детаљно разрађени у Акционом плану.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 1.
ОБЕЗБЕДИТИ ДА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА ПОСТАНЕ НАЦИОНАЛНИ И ЛОКАЛНИ ПРИОРИТЕТ СА ЈАКОМ ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ ОСНОВОМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
Политичко разумевање и подршка кључни су фактори потребни за перманентно побољшање система заштите и спасавања и спровођење мера смањења ризика од катастрофа на свим нивоима и у свим сегментима друштва. Потребно је постићи свеопшти друштвени консензус који укључује како интеграцију смањења ризика од катастрофа у развојне програме и планове, тако и обезбеђење ресурса (људских и финансијских) неопходних за спровођење тих планова и програма и успостављање интегрисаног система заштите и спасавања. Ефикасно смањење ризика од катастрофа захтева снажну институционалну основу која обезбеђује даљу изградњу капацитета, побољшање и унапређење одговарајућих система, развојних програма и законских решења, олакшава проток информација и омогућава ефикасне механизме дијалога и координације.
Циљеви:
– политика смањења ризика од катастрофа општеприхваћена од свих заинтересованих страна;
– успостављено одрживо финансирање интегрисаног система заштите и спасавања;
– циљеви Националне стратегије укључени у развојне програме и друга програмско-планска документа аутономних покрајина и локалних самоуправа;
– обезбеђен адекватан нормативни оквир интегрисаног система заштите и спасавања усклађен са међународном регулативом;
– успостављена Национална платформа за смањење ризика од катастрофа као национални механизам за управљање ванредним ситуацијама;
– унапређена функционална сарадња субјеката система заштите и спасавања на националном и локалном нивоу.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 2.
ИДЕНТИФИКОВАТИ, ПРОЦЕЊИВАТИ И ПРАТИТИ РИЗИКЕ И ПОБОЉШАТИ РАНО УПОЗОРАВАЊЕ
Основа за смањење ризика од катастрофа и повећање културе отпорности на катастрофе састоји се у познавању опасности као и физичких, друштвених, економских и еколошких угрожености са којима се суочавају поједине заједнице и друштвo у целини, и начина на којe се те опасности и осетљивости краткорочно и дугорочно мењају, те деловањe у складу са тим знањем.
Постојећи уочени недостаци наглашавају потребу за бољим мапирањем и јачањем капацитета за анализу ризика, промовисањем интегрисане процене угрожености и капацитета, као и побољшање система раног упозоравања у циљу развоја стратегија и мера смањења ризика од катастрофа које доприносе јачању отпорности, а које одговарају локалним условима. Проширени истраживачки капацитети као и употреба резултата истраживања помоћи ће у превазилажењу уочених недостатака.
Циљеви:
– усвојени стандарди и методологија процене и идентификовања ризика од елементарних непогода и других несрећа у складу са препорукама ЕУ;
– успостављен систем 112 у оквиру Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, реорганизацијом система осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања, као и формирањем организованих и обједињених база података;
– унапређен хидрометеоролошки систем за рану најаву и упозорење.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 3.
КОРИСТИТИ ЗНАЊЕ, ИНОВАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ КУЛТУРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ОТПОРНОСТИ НА СВИМ НИВОИМА
Последице катастрофа могу се знатно смањити уколико су грађани добро и адекватно информисани о ризицима са којима се могу суочити и о могућим опцијама и мерама које могу предузети у циљу смањења угрожености и боље припреме.
Обавештеност јавности о свим функцијама интегрисаног система заштите и спасавања и мерама за смањење ризика од катастрофа може се побољшати правовременом доступношћу информација о опасностима и ризицима од катастрофа. Систем образовања и медији имају кључну улогу. Све информације о систему заштите и спасавања и мерама за смањење ризика од катастрофа, морају се учинити доступним и особама са инвалидитетом, у њима приступачним форматима и технологијама. Деца се, нарочито, могу на време упознати са аспектима интегрисаног система заштите и спасавања укључивањем смањења ризика од катастрофа у формално и неформално образовање. Спровођење стручних обука и тренинга свих субјеката интегрисаног система заштите и спасавања допринеће оспособљености, како надлежних органа, тако и становништва да заштите себе и постану отпорнији на катастрофе. Посебна пажња посветиће се обуци свих субјеката интегрисаног система заштите и спасавања, како би особље могло да пружи одговарајућу помоћ и заштиту деци, старим и особама са инвалидитетом, у ситуацијама ризика, природних и других катастрофа. Правовремена обавештеност јавности путем медија о ризику од катастрофа требало би да подстакне понашање усмерено ка смањењу ризика.
Циљеви:
– информације о ризицима од катастрофа, као и могућностима заштите доступне свима, а посебно грађанима у високо ризичним областима и категоријама становништва које су нарочито изложене ризику – деци, старим и особама са инвалидитетом;
– садржаји и теме из области заштите и спасавања и смањења ризика од катастрофа уведени у националне наставне планове и програме свих установа образовања и васпитања;
– развијени Национални тренинг центар за ванредне ситуације и регионални тренинг центри као и други носиоци обуке и стручног усавршавања субјеката интегрисаног система заштите и спасавања;
– развијени капацитети интегрисаног система заштите и спасавања на републичком и локалном нивоу;
– остварена функционална повезаност научно-истраживачких организација са кључним актерима интегрисаног система заштите и спасавања;
– развијена сарадња са медијима у области промовисања политике смањења ризика од катастрофа и извештавања пре, током и после ванредних ситуација;
– развијена свест и култура безбедности грађана у области заштите, спасавања и смањења ризика од катастрофа.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 4.
УМАЊИТИ ФАКТОРЕ РИЗИКА
Ризици од катастрофа у вези са променом друштвених, економских, еколошких и услова коришћења земљишта, као и утицаји опасности који се везују за геолошке догађаје, време, воду, климатску варијабилност и климатске промене, предмет су планирања одрживог развоја, и израде и спровођења одговарајућих стратегија, секторских програма и других планско-програмских докумената и важно су питање у ситуацијама након катастрофе.
Циљеви:
– побољшане методе за прогностичке процене и социо-економске анализе вишеструких ризика;
– процене ризика укључене у процесе доношења одлука на националном и локалном нивоу;
– развијени урбанистички и технички услови за градњу који обезбеђују отпорност грађевина на катастрофе засновани на проценама друштвених, економских и еколошких утицаја;
– процене ризика од катастрофа интегрисане у урбанистичке и просторне планове и планове за управљање у насељима подложним катастрофама, нарочито у пренасељеним областима и насељима у којима се одвија брза урбанизација.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 5.
ПРИПРЕМИТИ СЕ ЗА СЛУЧАЈ КАТАСТРОФЕ РАДИ ЕФИКАСНОГ (ХИТНОГ) РЕАГОВАЊА НА СВИМ НИВОИМА
У моменту катастрофе, могуће је знатно смањити последице и губитке ако су надлежни органи, појединци и локалне заједнице у областима угроженим опасностима добро обучени, опремљени и спремни да реагују.
Припремљеност може да обухвати разне врсте активности, као што су израда планова за реаговање, стварање залиха опреме и материјала, организација хитних служби, склапање „stand-by” уговора, припрема циркуларних саопштења и процедура за управљање информацијама, дефинисање механизама координације, обука и заједничке вежбе јединица и становништва.
Ефикасни планови заштите и спасавања такође помажу приликом суочавања са ванредним ситуацијама мањег и средњег обима које се у одређеним заједницама учестало догађају. Подршка којa ће омогућити заједницама да саме себи помогну у случају ванредних ситуација и финансијска подршка за реализацију активности за опоравак после катастрофе и обнову без стварања макро-економских или буџетских проблема од виталног је значаја за одрживи развој и смањење сиромаштва.
Циљеви:
– успостављена унапређена, ефикасна координација и оперативна сарадња свих субјеката (Црвени крст Србије, удружења, приватни сектор) интегрисаног система заштите и спасавања на смањењу ризика од катастрофа;
– побољшана регионална и међународна координација и оперативна сарадња праћењем стања, разменом информација и заједничком обуком јединица интегрисаног система заштите и спасавања.
V. СПРОВОЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ
Национална стратегија ће се имплементирати кроз акциони план за њено спровођење који ће бити израђен у року од шест месеци од дана усвајања Националне стратегије. Акциони план ће дефинисати детаљну реализацију стратешких активности, као и носиоце реализације, индикаторе успешности, временски рок за реализацију и неопходна финансијска средства.
За праћење и координацију спровођења Националне стратегије биће задужен Републички штаб за ванредне ситуације, који функционише као Национална платформа за смањење ризика од катастрофа.
Праћење реализације ће се спроводити у редовним временским интервалима, квартално и годишње, у складу са елементима Акционог плана. Систем за праћење имплементације Националне стратегије ће обухватити: дефинисане активности и задатке, носиоце активности, уз именовање одговорних лица за праћење и извештавање, ресурсе, индикаторе, ризике и рокове.
Одговорна лица за праћење имплементације ће континуирано пратити извршење појединачних активности. Извештај о постигнутим резултатима или указивање на проблеме до којих је дошло достављаће се Републичком штабу за ванредне ситуације, који ће обједињене полугодишње извештаје у облику годишњег извештаја подносити Влади.
Ради успостављања јединственог и формалног система извештавања, Републички штаб за ванредне ситуације ће стандардизовати процедуре извештавања и формате ових извештаја. Планирано је успостављање и неформалног извештавања путем радних састанака носилаца активности, током којих ће се разговарати о реализацији активности и областима које је неопходно унапредити.
Оцењивање је систематско и објективно праћење резултата и постигнутог напретка у имплементацији Националне стратегије. Оцењивање ће се спроводити редовно, једном у шест месеци, коришћењем разних извора података укључујући полугодишње извештаје као основни извор података, а на основу индикатора дефинисаних Акционим планом. Интерне информације биће систематски упоређиване са екстерним изворима информација, попут интервјуа, истраживања јавног мњења и др. У зависности од врсте индикатора, процењиваће се реализација и ефекти планираних и реализованих активности, као и институционалне и законодавне промене.
На основу достављеног годишњег извештаја, Републички штаб за ванредне ситуације ће вршити оцењивање степена реализације. Уколико буде потребно, Републички штаб за ванредне ситуације ће предлагати корективне активности у циљу унапређења имплементације и одрживости Националне стратегије.
По истеку периода предвиђеног за спровођење Националне стратегије извршиће се коначна, финална евалуација која ће садржати анализу имплементације, препоруке, закључке, научене лекције и приказаће најбољу праксу по питању њеног спровођења.
Извештавање – Републички штаб за ванредне ситуације ће на годишњем нивоу израђивати и објављивати извештаје о спровођењу Националне стратегије, степену имплементације циљева и активности, проблемима и изазовима. Извештај о току имплементације Националне стратегије биће саставни део Извештаја о раду Републичког штаба, који се доставља Влади. Извештај о имплементацији ће бити јаван.
VI. ФИНАНСИРАЊЕ
Реализација Националне стратегије финансираће се средствима из буџета Републике Србије, Буџетског фонда за ванредне ситуације и других извора у складу са законом.
У оквиру сарадње са међународним партнерима могуће је планирати донације и заједничке пројекте који имају за циљ пружање подршке у реализацији циљева Националне стратегије.
VII. ЗАВРШНИ ДЕО
Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

РС број 51
У Београду, 17. новембра 2011. године
Народна скупштина Републике Србије
Председник,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

Thursday, June 27, 2013

УЛОГА ШКОЛА У СМАЊЕЊУ РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА






Izvor slike:http://www.edgazette.govt.nz/Articles/Article.aspx?ArticleId=8533


Када се говори о смањењу ризика од природних катастрофа, са правом се може рећи да школе представљају незаобилазне субјекте који имају све значајнију улогу. Оне играју кључну улогу у обезбеђивању основних информација о природним катастрофама у једној локалној заједници. Шиваки наводи да је значај школског образовања о природним катастрофама нагло порастао, износећи следеће разлоге: деца су најосетљивија категорија  у једном друштву; она представљају будућност; школа је центар образовања и сами резултати образовног процеса се преносе на њихове породице и саму локалну заједицу; школе се препознају као центри културе и образовања.[1]
Искуство је показало да је приступ квалитетним образовним програмима о природним катастрофама од круцијалног значаја у заштити деце и њихових породица. Такође је наглашено да се уместо разматрања деце и жена као најугроженије категорије (жртве), они могу бити препознати као доприносиоци опоравка заједнице пред претпоставком да су стекли солидна знања о природним катастрофама и отклањању њихових последица. При томе, жене играју значају улогу у процесу образовања деце и у вези са тим потребно је више укључити мајке у процес образовања о природним катастрофама, јер ће оне то знање преносити на своју децу. Многи истраживачи и службеници запослени у одговарајућим органима Уједињених нација приликом самог разматрања смањења ризика од катастрофа, акценат стављају на безбедност школских зграда и образовање о катастрофама.[2] Међутим, безбедност школских објеката је корисна за смањење ризика од природних катастрофа у кратком периоду, док образовање о природним катастрофама има много значајнију улогу у развоју културе смањивања ризика на дуже стазе. Shaw i Kobayashi (2001) наглашавају да школе имају важну улогу у повећавању нивоа свести ученика, наставника и родитеља. UNISDR је спровео кампању засновану на посматрању деце која су најугроженија популација током природне катастрофе, полазећи од чињенице и да образовање у погледу смањења ризика од природних катастрофа у великој мери утиче на повећање нивоа свести и у самој заједници.[3]



Само образовање у вези са ризиком од природних катастрофа може бити заступљено кроз посебне или кроз имплементацију у основне наставне програме. Даље, такво образовање се може реализовати кроз наставне и ваннаставне активности (као што су нпр. различите радионице, игре итд). Иако васпитање и образовање младих за заштиту живота, здравља људи и животне средине има своје полазиште у породичном и предшколском васпитању, школа је у остварењу тог циља незаменљива. Школа је дужна да развија знања, свест и навике којима се опасности предупређују, заправо, у својој основној функцији она има задатак да човеку омогући, с једне стране, владање над природом, а сa друге, заштиту од опасности које га могу задесити и од саме човекове ,,природе.[4] Важна је свест да се од опасности ,,не може побећи, него се оне могу само предупредити, односно последице спречити знањем, свешћу и васпитањем до аутоматизма навика. При томе, васпитање за активну и пасивну заштиту себе и других, физичког интегритета или природних својстава и животне средине, при чему се стварају навике и осећања одговорности, истинољубивости, хуманости, праведности, скромности, предмет је васпитног деловања управо школског образовања.


Улога образовања у смањењу ризика од природних катастрофа је често директно или индиректно регулисана законским и стратешким документима. Рецимо, у закону о ванредним ситуацијама Републике Србије у тачки 6 са насловом обучавање и оспособљавање, а у члану 119 пише да се ради стицања потребних знања из области личне и колективне заштите, грађани се обучавају и оспособљавају за превентиву заштиту и спасавање. Надаље стоји да се обучавање врши у оквиру основног и средњег образовања ради стицања знања о опасностима од природних и других катастрофа и заштити од њих, у складу са посебним законом и одговарајућим програмом.[5]





[1] Lindstone, J.: Isto, str 45.
[2] Petal, M.: Education in disaster risk reduction. In: R. Shaw, R. R. Krishnamurthy (Eds), Disaster management: Global challenges and local solutions (pp. 285–320). India: Universities Press, 2009.
[3]UN/ISDR. (2007). Building disaster resilient communities. Good practices and lessons learned. Available at http://www.unisdr.org/eng/abouty/education-good-practices.pdfwww.unisdr.org/eng/abouty/education-good-practices.pdf (Accessed November 17, 04 2013).
[4] Kuroiwa, J. A.: Peru’s national education program for disaster prevention and mitigation (PNEPDPM). Training and Education for Improving Earthquake Disaster Management in Developing Countries, UNCRD Meeting Report Series, 57, 95–102, 1993.
[5] Zakon o vanrednim situacijama Republike Srbije, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 111/2009.

Види опширније о ванредним ситуацијама:

1. Цветковић, В.: Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд: Задужбина Андрејевић, 2013.
2. Цветковић, В.: Управљање у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом оружја за масовно уништавање. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.

Sunday, June 9, 2013

STATISTIČKI PREGLED KATASTROFA U SRBIJI