На основу члана 99.
став 1. тачка 7. Устава Републике Србије, члана 9. Закона о ванредним
ситуацијама („Службени гласник РС”, број 111/09) и члана 190. Пословника
Народне скупштине („Службени гласник РС”, бр. 52/10 и 13/11),
Народна скупштина
Републике Србије, на Другој седници Другог редовног заседања у 2011. години,
одржаној 17. новембра 2011. године, донела је
НАЦИОНАЛНУ
СТРАТЕГИЈУ
заштите
и спасавања у ванредним ситуацијама
"Службени
гласник РС", број 86 од 18. новембра 2011.
I. УВОД
Ванредне ситуације,
проузроковане природним непогодама или људским активностима, свакодневно односе
много људских живота и на различите начине уништавају и деградирају животну
средину, узрокујући велику материјалну штету и губитке. Ризик од катастрофа
постоји у сваком друштву, јер катастрофе успоравају одрживи развој друштва у
целини, а њихова појава у једном региону може да проузрокује штете у неком
другом региону и обрнуто.
Регион југоисточне
Европе је све више угрожен разним врстама природних опасности (поплаве, суше,
екстремно високе температуре, земљотреси, клизишта, олујне непогоде, итд.),
техничко-технолошким несрећама, дејством опасних материја и других стања
опасности. Глобалне климатске промене такође доприносе уништавању животне
средине, са штетним утицајем на здравље људи, опстанак многих природних врста и
културно наслеђе.
Комбинација наведених
фактора захтева свеобухватну Националну стратегију заштите и спасавања у
ванредним ситуацијама (у даљем тексту: Национална стратегија) која обухвата
системе превенције, ублажавања, заштите и спасавања и обнове.
Основ за доношење
Националне стратегије садржан је у Закону о ванредним ситуацијама („Службени
гласник РС”, број 111/09) (у даљем тексту: Закон) којим је дефинисано
успостављање интегрисаног система заштите и спасавања. Поред законодавног
оквира, основ за израду Националне стратегије садржан је и у другим националним
и међународним документима, као што су: Национални програм за интеграцију
Републике Србије у Европску унију, Национална стратегија одрживог развоја,
Стратегија националне безбедности Републике Србије, Миленијумски циљеви
развоја, које су дефинисале чланице Уједињених нација и Хјого оквир за деловање
2005 – 2015: Развој отпорности нација и заједница на катастрофе.
Осим наведених,
приликом израде Националне стратегије у обзир су узете Стратегија унутрашње
безбедности Европске уније и Стратегија Европске уније за подршку смањењу
ризика од катастрофа у земљама у развоју.
Сврха Националне
стратегије јесте заштита живота, здравља и имовине грађана, животне средине и
културног наслеђа Републике Србије. Национална стратегија дефинише и одређује
националне механизме координације и смернице програма за смањење катастрофа
узрокованих природним појавама и опасности од несрећа, заштиту, одговор и
санацију последица.
Националном
стратегијом се обезбеђује испуњење препорука Европске уније за развој система
националне заштите: успостављање институционалних, организационих и персоналних
услова за спровођење заштите у ванредним ситуацијама; обезбеђење добро обучених
кадрова; успостављање и оспособљавање постојећих ватрогасних и спасилачких
јединица у свим местима за извршавање нових задатака; развијање способности да
се у случају катастрофе одговори на најефикаснији начин, укључујући и отклањање
последица катастрофа узрокованих терористичким нападом; обезбеђење материјалне
помоћи за подршку реализацији Националне стратегије; оспособљавање ватрогасних
и спасилачких јединица Министарства унутрашњих послова, ватрогасних јединица у
привредним субјектима и ватрогасних јединица добровољних ватрогасних друштава,
јединица цивилне заштите (специјализованих и јединица опште намене);
оспособљавање грађана за деловање у ванредним ситуацијама, итд.
Европска унија је
Одлуком Савета 2007/779/ЕЗ установила Механизам цивилне заштите Заједнице (у
даљем тексту: Механизам). Механизам има за циљ да олакша сарадњу у
интервенцијама помоћи цивилне заштите у хитним случајевима, када припремљеност
земље погођене катастрофом није довољна за адекватну реакцију услед недовољно
доступних ресурса. Како члан 10. наведене одлуке предвиђа да је Механизам
отворен за учешће држава кандидата, а имајући у виду чињеницу да је процес
приступања Републике Србије Европској унији започет, један од приоритета
Националне стратегије јесте укључивање Републике Србије у Механизам.
Глобална политика у
области смањења ризика од катастрофа, као и национални напори у области
спречавања и отклањања последица ванредних ситуација су посебно потребни и
продуктивни на регионалном нивоу. Стога се Националном стратегијом предвиђа
могућност ефикасне регионалне сарадње, имајући у виду све израженију потребу
заједничког одговора на изазове.
Начела на којима се
заснива интегрисани систем заштите и спасавање су: право на заштиту,
солидарност, јавност, превентивна заштита, одговорност, поступност при употреби
снага и средстава, као и активна политика једнаких могућности.
II. СТАЊЕ У ОБЛАСТИ ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА
Катастрофе су изазов
који показује када, колико и на који начин је друштво спремно да реагује.
Катастрофе се могу избећи. Постоје начини да се смање ризици и да се ограниче
последице катастрофа, као и да се повећа отпорност друштва на катастрофе.
Република Србија је спремна да приступи ефективном смањењу ризика од катастрофа
али садашњи ниво организованости и оспособљености интегрисаног система заштите
и спасавање знатно заостаје за процењеним потребама и објективним могућностима
којима држава располаже. Ове чињенице потврђене су и препознате на међународном
скупу „Национални дијалог о програмској политици у области смањења ризика од
катастрофа у Србији”, одржаном у октобру 2010. године. Препоруке са овог скупа
узете су у обзир приликом израде Националне стратегије.
Област ванредних
ситуација свеобухватно је уређена Законом док су поједине области које могу
имати утицаја на животну средину и безбедност грађана уређене посебним
законима.
Законом је уређено:
деловање, проглашавање и управљање у ванредним ситуацијама; систем заштите и
спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од
елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа – удеса и катастрофа,
последица тероризма, ратних и других већих несрећа (у даљем тексту: елементарне
непогоде и друге несреће); надлежности државних органа, аутономних покрајина,
јединица локалне самоуправе и учешће полиције и војске Србије у заштити и
спасавању; права и дужности грађана, привредних друштава, других правних лица и
предузетника у вези с ванредним ситуацијама; организација и делатност цивилне
заштите на заштити, спасавању и отклањању последица елементарних непогода и
других несрећа; финансирање; инспекцијски надзор; међународна сарадња и друга
питања од значаја за организовање и функционисање система заштите и спасавања.
Закон је усаглашен са
општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним
уговорима.
Влада је одговорна за
све аспекте управљања ванредним ситуацијама. У њено име, одговорност за
планирање и спровођење превентивних мера, спремности, одговора на ванредне
ситуације и отклањање последица истих, пренета је на заједничку активност
надлежних органа државне управе, аутономних покрајина и јединица локалне
самоуправе. Одговорности сваког од набројаних субјеката дефинисане су Законом
(чл. 9–15).
Успостављена је
интензивна сарадња између међународних субјеката и Министарства унутрашњих
послова и то пре свега кроз размену искустава, указивање на најбоље праксе,
разне видове едукација, курсева и тренинга, развијање суседских програма,
програма донација и сл. Досадашњи обим спроведених обука не може на адекватан
начин да одговори свим захтевима интегрисаног система управљања, руковођења и
контроле у области ванредних ситуација. Систем обуке треба проширити,
модернизовати и побољшати креирањем плана и програма за даље усавршавање
стечених знања. Спровођењем тренинга којима се јачају капацитети смањује се
недовољна обученост ангажованих, како за реаговање у ванредним ситуацијама,
тако и за дефинисање и примену превентивних мера, мера за ублажавање последица,
мера обнове и санирања последица ванредних ситуација. Такође, подстицање
невладиних, непрофитних организација и грађана на образовање за поступање пре,
током и после ванредних ситуација, доприноси даљем развоју и побољшању
интегрисаног система заштите и спасавања.
У циљу развоја
интегрисаног система заштите и спасавања, поред наведеног, неопходно је веће
техничко иновирање и опремање, као и унапређење инфраструктурног, информационог
и технолошког система уз примену савремених технологија и стандарда Европске
уније.
У Републици Србији не
постоји јединствени број који грађани могу да позову у хитним случајевима,
свака од хитних служби има свој број и диспечерски центар (92 – полиција, 93 –
ватрогасци, 94 – хитна помоћ), чија је координација недовољно ефикасна. Такође,
систем идентификације/лоцирања позиваоца није функционалан (што отежава брзо
реаговање хитних служби) и није добро развијена база података за праћење свих
опасности, догађаја, ванредних ситуација и катастрофа.
Увођење универзалног
система „Број 112 за хитне позиве” у Србији ће обезбедити координирану, брзу и
ефикасну интервенцију и помоћ у ванредним догађајима, ванредним ситуацијама и
катастрофама, у потпуности у складу са стандардима и праксом присутном у
земљама Европске уније. „Број 112 за хитне позиве” је систем који подразумева
развијене оперативне процедуре, техничку опрему, повећану оперативну спремност
и обучено особље, у складу са европским стандардима. Такође ће се формирати
база података свих догађаја, опасности, катастрофа и криза. Унапредиће се
систем за обавештавање, рано упозоравање и узбуњивање у Републици Србији и биће
координиран процес доношења одлука и одређивања и извршења задатака.
Влада је основала
Буџетски фонд за ванредне ситуације ради обезбеђивања додатних средстава за
финансирање припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и других
активности у области ванредних ситуација. Омогућено је финансирање пројеката
који излазе из оквира редовне расподеле средстава, а који доприносе унапређењу
интегрисаног система заштите и спасавања.
Спроведеном анализом,
која је обухватала област ванредних ситуација у Републици Србији и приказ стања
елементарних непогода и других стања опасности, добијен је документ (Aнекс) у
коме су препознати следећи недостаци постојећег система заштите и спасавања, и
то:
1)
институционално-организациони:
– непостојање услова
за доследну примену прописа,
– неодговарајућа
организација и спровођење превентивних мера,
– недоступност
специјализованих катастара,
– непостојање
свеобухватних мапа ризика,
– неравномерна
расподела капацитета служби за реаговање на територији Републике Србије,
– неуспостављен
систем 112,
– непостојање
методологије управљања опасним отпадом;
2)
материјално-технички:
– незадовољавајући
ниво саобраћајне и друге инфраструктуре,
– застарела,
непоуздана опрема, средства и возила служби за реаговање у ванредним
ситуацијама,
– неадекватно
финансирање одржавања система заштите и спасавања,
– непостојање
специјализованих возила и опреме за реаговање у хемијским удесима у друмском,
железничком и речном саобраћају,
– недовољан број
мобилних еко-токсиколошких јединица;
3) сарадња,
координација и расположивост информација:
– недовољна
координација између субјеката система заштите и спасавања у ванредним
ситуацијама,
– недовољна сарадња
између научних и истраживачких институција и директних корисника истраживања,
– недовољна сарадња
са невладиним и приватним сектором,
– потреба за
унапређењем међународне сарадње;
4) људски ресурси и
едукација:
– неадекватна стручна
квалификованост и технолошка дисциплина расположивих људских ресурса,
– недостатак
специјализованих кадрова,
– недовољна обученост
професионалног кадра,
– неприпремљеност и
низак ниво капацитета локалне самоуправе,
– неразвијена култура
превенције.
Резултати спроведене
анализе дати су у Анексу – Област ванредних ситуација у Републици Србији, који
је одштампан уз ову стратегију и чини њен саставни део.
III. ВИЗИЈА И МИСИЈА
Националном
стратегијом је јасно дефинисана визија која у процесу промена има сврху да
мотивише у преузимању акција у правом смеру, док наведена мисија усмерава
стратешки развој и даје временски оквир деловања.
Визија – развијен,
свеобухватан, ефикасан и ефективан систем за смањење ризика и последица од
елементарних непогода и других несрећа интегрисаним управљањем ванредним
ситуацијама у Републици Србији којим се доприноси повећању безбедности и
одрживом развоју у региону.
Мисија – стварање
услова за изградњу друштва отпорног на катастрофе развојем интегрисаног и
ефикасног система за заштиту и спасавање у Републици Србији до 2016. године.
IV. СТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИ
Смањење ризика од
катастрофа захтева снажну институционалну основу, која се може постићи кроз
јачање капацитета, добро управљање, промоцију одговарајућих програмских
политика и законодавства, олакшани проток информација и ефикасне координационе
механизме. Национална стратегија треба да обезбеди ефикасан и ефективан систем
заштите и спасавања кроз стратешке области које су усклађене са Хјого оквиром
за деловање.
У оквиру стратешких
области дефинисани су стратешки циљеви који ће бити детаљно разрађени у
Акционом плану.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 1.
ОБЕЗБЕДИТИ ДА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА ПОСТАНЕ НАЦИОНАЛНИ И ЛОКАЛНИ ПРИОРИТЕТ СА ЈАКОМ ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ ОСНОВОМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
ОБЕЗБЕДИТИ ДА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА ПОСТАНЕ НАЦИОНАЛНИ И ЛОКАЛНИ ПРИОРИТЕТ СА ЈАКОМ ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ ОСНОВОМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
Политичко разумевање
и подршка кључни су фактори потребни за перманентно побољшање система заштите и
спасавања и спровођење мера смањења ризика од катастрофа на свим нивоима и у
свим сегментима друштва. Потребно је постићи свеопшти друштвени консензус који
укључује како интеграцију смањења ризика од катастрофа у развојне програме и
планове, тако и обезбеђење ресурса (људских и финансијских) неопходних за
спровођење тих планова и програма и успостављање интегрисаног система заштите и
спасавања. Ефикасно смањење ризика од катастрофа захтева снажну институционалну
основу која обезбеђује даљу изградњу капацитета, побољшање и унапређење
одговарајућих система, развојних програма и законских решења, олакшава проток
информација и омогућава ефикасне механизме дијалога и координације.
Циљеви:
– политика смањења
ризика од катастрофа општеприхваћена од свих заинтересованих страна;
– успостављено
одрживо финансирање интегрисаног система заштите и спасавања;
– циљеви Националне
стратегије укључени у развојне програме и друга програмско-планска документа
аутономних покрајина и локалних самоуправа;
– обезбеђен адекватан
нормативни оквир интегрисаног система заштите и спасавања усклађен са
међународном регулативом;
– успостављена
Национална платформа за смањење ризика од катастрофа као национални механизам
за управљање ванредним ситуацијама;
– унапређена
функционална сарадња субјеката система заштите и спасавања на националном и
локалном нивоу.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 2.
ИДЕНТИФИКОВАТИ, ПРОЦЕЊИВАТИ И ПРАТИТИ РИЗИКЕ И ПОБОЉШАТИ РАНО УПОЗОРАВАЊЕ
ИДЕНТИФИКОВАТИ, ПРОЦЕЊИВАТИ И ПРАТИТИ РИЗИКЕ И ПОБОЉШАТИ РАНО УПОЗОРАВАЊЕ
Основа за смањење
ризика од катастрофа и повећање културе отпорности на катастрофе састоји се у
познавању опасности као и физичких, друштвених, економских и еколошких угрожености
са којима се суочавају поједине заједнице и друштвo у целини, и начина на којe
се те опасности и осетљивости краткорочно и дугорочно мењају, те деловањe у
складу са тим знањем.
Постојећи уочени
недостаци наглашавају потребу за бољим мапирањем и јачањем капацитета за
анализу ризика, промовисањем интегрисане процене угрожености и капацитета, као
и побољшање система раног упозоравања у циљу развоја стратегија и мера смањења
ризика од катастрофа које доприносе јачању отпорности, а које одговарају локалним
условима. Проширени истраживачки капацитети као и употреба резултата
истраживања помоћи ће у превазилажењу уочених недостатака.
Циљеви:
– усвојени стандарди
и методологија процене и идентификовања ризика од елементарних непогода и
других несрећа у складу са препорукама ЕУ;
– успостављен систем
112 у оквиру Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова,
реорганизацијом система осматрања, раног упозоравања, обавештавања и
узбуњивања, као и формирањем организованих и обједињених база података;
– унапређен
хидрометеоролошки систем за рану најаву и упозорење.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 3.
КОРИСТИТИ ЗНАЊЕ, ИНОВАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ КУЛТУРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ОТПОРНОСТИ НА СВИМ НИВОИМА
КОРИСТИТИ ЗНАЊЕ, ИНОВАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ КУЛТУРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ОТПОРНОСТИ НА СВИМ НИВОИМА
Последице катастрофа
могу се знатно смањити уколико су грађани добро и адекватно информисани о
ризицима са којима се могу суочити и о могућим опцијама и мерама које могу
предузети у циљу смањења угрожености и боље припреме.
Обавештеност јавности
о свим функцијама интегрисаног система заштите и спасавања и мерама за смањење
ризика од катастрофа може се побољшати правовременом доступношћу информација о
опасностима и ризицима од катастрофа. Систем образовања и медији имају кључну
улогу. Све информације о систему заштите и спасавања и мерама за смањење ризика
од катастрофа, морају се учинити доступним и особама са инвалидитетом, у њима
приступачним форматима и технологијама. Деца се, нарочито, могу на време
упознати са аспектима интегрисаног система заштите и спасавања укључивањем
смањења ризика од катастрофа у формално и неформално образовање. Спровођење
стручних обука и тренинга свих субјеката интегрисаног система заштите и
спасавања допринеће оспособљености, како надлежних органа, тако и становништва
да заштите себе и постану отпорнији на катастрофе. Посебна пажња посветиће се
обуци свих субјеката интегрисаног система заштите и спасавања, како би особље
могло да пружи одговарајућу помоћ и заштиту деци, старим и особама са
инвалидитетом, у ситуацијама ризика, природних и других катастрофа.
Правовремена обавештеност јавности путем медија о ризику од катастрофа требало
би да подстакне понашање усмерено ка смањењу ризика.
Циљеви:
– информације о
ризицима од катастрофа, као и могућностима заштите доступне свима, а посебно
грађанима у високо ризичним областима и категоријама становништва које су
нарочито изложене ризику – деци, старим и особама са инвалидитетом;
– садржаји и теме из
области заштите и спасавања и смањења ризика од катастрофа уведени у националне
наставне планове и програме свих установа образовања и васпитања;
– развијени
Национални тренинг центар за ванредне ситуације и регионални тренинг центри као
и други носиоци обуке и стручног усавршавања субјеката интегрисаног система
заштите и спасавања;
– развијени
капацитети интегрисаног система заштите и спасавања на републичком и локалном
нивоу;
– остварена
функционална повезаност научно-истраживачких организација са кључним актерима
интегрисаног система заштите и спасавања;
– развијена сарадња
са медијима у области промовисања политике смањења ризика од катастрофа и
извештавања пре, током и после ванредних ситуација;
– развијена свест и
култура безбедности грађана у области заштите, спасавања и смањења ризика од
катастрофа.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 4.
УМАЊИТИ ФАКТОРЕ РИЗИКА
УМАЊИТИ ФАКТОРЕ РИЗИКА
Ризици од катастрофа
у вези са променом друштвених, економских, еколошких и услова коришћења
земљишта, као и утицаји опасности који се везују за геолошке догађаје, време,
воду, климатску варијабилност и климатске промене, предмет су планирања
одрживог развоја, и израде и спровођења одговарајућих стратегија, секторских
програма и других планско-програмских докумената и важно су питање у
ситуацијама након катастрофе.
Циљеви:
– побољшане методе за
прогностичке процене и социо-економске анализе вишеструких ризика;
– процене ризика
укључене у процесе доношења одлука на националном и локалном нивоу;
– развијени
урбанистички и технички услови за градњу који обезбеђују отпорност грађевина на
катастрофе засновани на проценама друштвених, економских и еколошких утицаја;
– процене ризика од
катастрофа интегрисане у урбанистичке и просторне планове и планове за
управљање у насељима подложним катастрофама, нарочито у пренасељеним областима
и насељима у којима се одвија брза урбанизација.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 5.
ПРИПРЕМИТИ СЕ ЗА СЛУЧАЈ КАТАСТРОФЕ РАДИ ЕФИКАСНОГ (ХИТНОГ) РЕАГОВАЊА НА СВИМ НИВОИМА
ПРИПРЕМИТИ СЕ ЗА СЛУЧАЈ КАТАСТРОФЕ РАДИ ЕФИКАСНОГ (ХИТНОГ) РЕАГОВАЊА НА СВИМ НИВОИМА
У моменту катастрофе,
могуће је знатно смањити последице и губитке ако су надлежни органи, појединци
и локалне заједнице у областима угроженим опасностима добро обучени, опремљени
и спремни да реагују.
Припремљеност може да
обухвати разне врсте активности, као што су израда планова за реаговање,
стварање залиха опреме и материјала, организација хитних служби, склапање
„stand-by” уговора, припрема циркуларних саопштења и процедура за управљање
информацијама, дефинисање механизама координације, обука и заједничке вежбе
јединица и становништва.
Ефикасни планови
заштите и спасавања такође помажу приликом суочавања са ванредним ситуацијама
мањег и средњег обима које се у одређеним заједницама учестало догађају.
Подршка којa ће омогућити заједницама да саме себи помогну у случају ванредних
ситуација и финансијска подршка за реализацију активности за опоравак после
катастрофе и обнову без стварања макро-економских или буџетских проблема од
виталног је значаја за одрживи развој и смањење сиромаштва.
Циљеви:
– успостављена
унапређена, ефикасна координација и оперативна сарадња свих субјеката (Црвени
крст Србије, удружења, приватни сектор) интегрисаног система заштите и
спасавања на смањењу ризика од катастрофа;
– побољшана
регионална и међународна координација и оперативна сарадња праћењем стања,
разменом информација и заједничком обуком јединица интегрисаног система заштите
и спасавања.
V. СПРОВОЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ
Национална стратегија
ће се имплементирати кроз акциони план за њено спровођење који ће бити израђен
у року од шест месеци од дана усвајања Националне стратегије. Акциони план ће
дефинисати детаљну реализацију стратешких активности, као и носиоце
реализације, индикаторе успешности, временски рок за реализацију и неопходна
финансијска средства.
За праћење и
координацију спровођења Националне стратегије биће задужен Републички штаб за
ванредне ситуације, који функционише као Национална платформа за смањење ризика
од катастрофа.
Праћење реализације
ће се спроводити у редовним временским интервалима, квартално и годишње, у
складу са елементима Акционог плана. Систем за праћење имплементације
Националне стратегије ће обухватити: дефинисане активности и задатке, носиоце
активности, уз именовање одговорних лица за праћење и извештавање, ресурсе,
индикаторе, ризике и рокове.
Одговорна лица за
праћење имплементације ће континуирано пратити извршење појединачних
активности. Извештај о постигнутим резултатима или указивање на проблеме до
којих је дошло достављаће се Републичком штабу за ванредне ситуације, који ће
обједињене полугодишње извештаје у облику годишњег извештаја подносити Влади.
Ради успостављања
јединственог и формалног система извештавања, Републички штаб за ванредне
ситуације ће стандардизовати процедуре извештавања и формате ових извештаја.
Планирано је успостављање и неформалног извештавања путем радних састанака
носилаца активности, током којих ће се разговарати о реализацији активности и
областима које је неопходно унапредити.
Оцењивање је
систематско и објективно праћење резултата и постигнутог напретка у
имплементацији Националне стратегије. Оцењивање ће се спроводити редовно,
једном у шест месеци, коришћењем разних извора података укључујући полугодишње
извештаје као основни извор података, а на основу индикатора дефинисаних
Акционим планом. Интерне информације биће систематски упоређиване са екстерним
изворима информација, попут интервјуа, истраживања јавног мњења и др. У
зависности од врсте индикатора, процењиваће се реализација и ефекти планираних
и реализованих активности, као и институционалне и законодавне промене.
На основу достављеног
годишњег извештаја, Републички штаб за ванредне ситуације ће вршити оцењивање
степена реализације. Уколико буде потребно, Републички штаб за ванредне
ситуације ће предлагати корективне активности у циљу унапређења имплементације
и одрживости Националне стратегије.
По истеку периода
предвиђеног за спровођење Националне стратегије извршиће се коначна, финална
евалуација која ће садржати анализу имплементације, препоруке, закључке,
научене лекције и приказаће најбољу праксу по питању њеног спровођења.
Извештавање –
Републички штаб за ванредне ситуације ће на годишњем нивоу израђивати и
објављивати извештаје о спровођењу Националне стратегије, степену
имплементације циљева и активности, проблемима и изазовима. Извештај о току
имплементације Националне стратегије биће саставни део Извештаја о раду
Републичког штаба, који се доставља Влади. Извештај о имплементацији ће бити
јаван.
VI. ФИНАНСИРАЊЕ
Реализација
Националне стратегије финансираће се средствима из буџета Републике Србије,
Буџетског фонда за ванредне ситуације и других извора у складу са законом.
У оквиру сарадње са
међународним партнерима могуће је планирати донације и заједничке пројекте који
имају за циљ пружање подршке у реализацији циљева Националне стратегије.
VII. ЗАВРШНИ ДЕО
Ову стратегију
објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.
РС број 51
У Београду, 17.
новембра 2011. године
Народна
скупштина Републике Србије
Председник,
проф. др Славица
Ђукић Дејановић, с.р.
