На основу члана 99.
став 1. тачка 7. Устава Републике Србије, члана 9. Закона о ванредним
ситуацијама („Службени гласник РС”, број 111/09) и члана 190. Пословника
Народне скупштине („Службени гласник РС”, бр. 52/10 и 13/11),
Народна скупштина
Републике Србије, на Другој седници Другог редовног заседања у 2011. години,
одржаној 17. новембра 2011. године, донела је
НАЦИОНАЛНУ
СТРАТЕГИЈУ
заштите
и спасавања у ванредним ситуацијама
"Службени
гласник РС", број 86 од 18. новембра 2011.
I. УВОД
Ванредне ситуације,
проузроковане природним непогодама или људским активностима, свакодневно односе
много људских живота и на различите начине уништавају и деградирају животну
средину, узрокујући велику материјалну штету и губитке. Ризик од катастрофа
постоји у сваком друштву, јер катастрофе успоравају одрживи развој друштва у
целини, а њихова појава у једном региону може да проузрокује штете у неком
другом региону и обрнуто.
Регион југоисточне
Европе је све више угрожен разним врстама природних опасности (поплаве, суше,
екстремно високе температуре, земљотреси, клизишта, олујне непогоде, итд.),
техничко-технолошким несрећама, дејством опасних материја и других стања
опасности. Глобалне климатске промене такође доприносе уништавању животне
средине, са штетним утицајем на здравље људи, опстанак многих природних врста и
културно наслеђе.
Комбинација наведених
фактора захтева свеобухватну Националну стратегију заштите и спасавања у
ванредним ситуацијама (у даљем тексту: Национална стратегија) која обухвата
системе превенције, ублажавања, заштите и спасавања и обнове.
Основ за доношење
Националне стратегије садржан је у Закону о ванредним ситуацијама („Службени
гласник РС”, број 111/09) (у даљем тексту: Закон) којим је дефинисано
успостављање интегрисаног система заштите и спасавања. Поред законодавног
оквира, основ за израду Националне стратегије садржан је и у другим националним
и међународним документима, као што су: Национални програм за интеграцију
Републике Србије у Европску унију, Национална стратегија одрживог развоја,
Стратегија националне безбедности Републике Србије, Миленијумски циљеви
развоја, које су дефинисале чланице Уједињених нација и Хјого оквир за деловање
2005 – 2015: Развој отпорности нација и заједница на катастрофе.
Осим наведених,
приликом израде Националне стратегије у обзир су узете Стратегија унутрашње
безбедности Европске уније и Стратегија Европске уније за подршку смањењу
ризика од катастрофа у земљама у развоју.
Сврха Националне
стратегије јесте заштита живота, здравља и имовине грађана, животне средине и
културног наслеђа Републике Србије. Национална стратегија дефинише и одређује
националне механизме координације и смернице програма за смањење катастрофа
узрокованих природним појавама и опасности од несрећа, заштиту, одговор и
санацију последица.
Националном
стратегијом се обезбеђује испуњење препорука Европске уније за развој система
националне заштите: успостављање институционалних, организационих и персоналних
услова за спровођење заштите у ванредним ситуацијама; обезбеђење добро обучених
кадрова; успостављање и оспособљавање постојећих ватрогасних и спасилачких
јединица у свим местима за извршавање нових задатака; развијање способности да
се у случају катастрофе одговори на најефикаснији начин, укључујући и отклањање
последица катастрофа узрокованих терористичким нападом; обезбеђење материјалне
помоћи за подршку реализацији Националне стратегије; оспособљавање ватрогасних
и спасилачких јединица Министарства унутрашњих послова, ватрогасних јединица у
привредним субјектима и ватрогасних јединица добровољних ватрогасних друштава,
јединица цивилне заштите (специјализованих и јединица опште намене);
оспособљавање грађана за деловање у ванредним ситуацијама, итд.
Европска унија је
Одлуком Савета 2007/779/ЕЗ установила Механизам цивилне заштите Заједнице (у
даљем тексту: Механизам). Механизам има за циљ да олакша сарадњу у
интервенцијама помоћи цивилне заштите у хитним случајевима, када припремљеност
земље погођене катастрофом није довољна за адекватну реакцију услед недовољно
доступних ресурса. Како члан 10. наведене одлуке предвиђа да је Механизам
отворен за учешће држава кандидата, а имајући у виду чињеницу да је процес
приступања Републике Србије Европској унији започет, један од приоритета
Националне стратегије јесте укључивање Републике Србије у Механизам.
Глобална политика у
области смањења ризика од катастрофа, као и национални напори у области
спречавања и отклањања последица ванредних ситуација су посебно потребни и
продуктивни на регионалном нивоу. Стога се Националном стратегијом предвиђа
могућност ефикасне регионалне сарадње, имајући у виду све израженију потребу
заједничког одговора на изазове.
Начела на којима се
заснива интегрисани систем заштите и спасавање су: право на заштиту,
солидарност, јавност, превентивна заштита, одговорност, поступност при употреби
снага и средстава, као и активна политика једнаких могућности.
II. СТАЊЕ У ОБЛАСТИ ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА
Катастрофе су изазов
који показује када, колико и на који начин је друштво спремно да реагује.
Катастрофе се могу избећи. Постоје начини да се смање ризици и да се ограниче
последице катастрофа, као и да се повећа отпорност друштва на катастрофе.
Република Србија је спремна да приступи ефективном смањењу ризика од катастрофа
али садашњи ниво организованости и оспособљености интегрисаног система заштите
и спасавање знатно заостаје за процењеним потребама и објективним могућностима
којима држава располаже. Ове чињенице потврђене су и препознате на међународном
скупу „Национални дијалог о програмској политици у области смањења ризика од
катастрофа у Србији”, одржаном у октобру 2010. године. Препоруке са овог скупа
узете су у обзир приликом израде Националне стратегије.
Област ванредних
ситуација свеобухватно је уређена Законом док су поједине области које могу
имати утицаја на животну средину и безбедност грађана уређене посебним
законима.
Законом је уређено:
деловање, проглашавање и управљање у ванредним ситуацијама; систем заштите и
спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од
елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа – удеса и катастрофа,
последица тероризма, ратних и других већих несрећа (у даљем тексту: елементарне
непогоде и друге несреће); надлежности државних органа, аутономних покрајина,
јединица локалне самоуправе и учешће полиције и војске Србије у заштити и
спасавању; права и дужности грађана, привредних друштава, других правних лица и
предузетника у вези с ванредним ситуацијама; организација и делатност цивилне
заштите на заштити, спасавању и отклањању последица елементарних непогода и
других несрећа; финансирање; инспекцијски надзор; међународна сарадња и друга
питања од значаја за организовање и функционисање система заштите и спасавања.
Закон је усаглашен са
општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним
уговорима.
Влада је одговорна за
све аспекте управљања ванредним ситуацијама. У њено име, одговорност за
планирање и спровођење превентивних мера, спремности, одговора на ванредне
ситуације и отклањање последица истих, пренета је на заједничку активност
надлежних органа државне управе, аутономних покрајина и јединица локалне
самоуправе. Одговорности сваког од набројаних субјеката дефинисане су Законом
(чл. 9–15).
Успостављена је
интензивна сарадња између међународних субјеката и Министарства унутрашњих
послова и то пре свега кроз размену искустава, указивање на најбоље праксе,
разне видове едукација, курсева и тренинга, развијање суседских програма,
програма донација и сл. Досадашњи обим спроведених обука не може на адекватан
начин да одговори свим захтевима интегрисаног система управљања, руковођења и
контроле у области ванредних ситуација. Систем обуке треба проширити,
модернизовати и побољшати креирањем плана и програма за даље усавршавање
стечених знања. Спровођењем тренинга којима се јачају капацитети смањује се
недовољна обученост ангажованих, како за реаговање у ванредним ситуацијама,
тако и за дефинисање и примену превентивних мера, мера за ублажавање последица,
мера обнове и санирања последица ванредних ситуација. Такође, подстицање
невладиних, непрофитних организација и грађана на образовање за поступање пре,
током и после ванредних ситуација, доприноси даљем развоју и побољшању
интегрисаног система заштите и спасавања.
У циљу развоја
интегрисаног система заштите и спасавања, поред наведеног, неопходно је веће
техничко иновирање и опремање, као и унапређење инфраструктурног, информационог
и технолошког система уз примену савремених технологија и стандарда Европске
уније.
У Републици Србији не
постоји јединствени број који грађани могу да позову у хитним случајевима,
свака од хитних служби има свој број и диспечерски центар (92 – полиција, 93 –
ватрогасци, 94 – хитна помоћ), чија је координација недовољно ефикасна. Такође,
систем идентификације/лоцирања позиваоца није функционалан (што отежава брзо
реаговање хитних служби) и није добро развијена база података за праћење свих
опасности, догађаја, ванредних ситуација и катастрофа.
Увођење универзалног
система „Број 112 за хитне позиве” у Србији ће обезбедити координирану, брзу и
ефикасну интервенцију и помоћ у ванредним догађајима, ванредним ситуацијама и
катастрофама, у потпуности у складу са стандардима и праксом присутном у
земљама Европске уније. „Број 112 за хитне позиве” је систем који подразумева
развијене оперативне процедуре, техничку опрему, повећану оперативну спремност
и обучено особље, у складу са европским стандардима. Такође ће се формирати
база података свих догађаја, опасности, катастрофа и криза. Унапредиће се
систем за обавештавање, рано упозоравање и узбуњивање у Републици Србији и биће
координиран процес доношења одлука и одређивања и извршења задатака.
Влада је основала
Буџетски фонд за ванредне ситуације ради обезбеђивања додатних средстава за
финансирање припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и других
активности у области ванредних ситуација. Омогућено је финансирање пројеката
који излазе из оквира редовне расподеле средстава, а који доприносе унапређењу
интегрисаног система заштите и спасавања.
Спроведеном анализом,
која је обухватала област ванредних ситуација у Републици Србији и приказ стања
елементарних непогода и других стања опасности, добијен је документ (Aнекс) у
коме су препознати следећи недостаци постојећег система заштите и спасавања, и
то:
1)
институционално-организациони:
– непостојање услова
за доследну примену прописа,
– неодговарајућа
организација и спровођење превентивних мера,
– недоступност
специјализованих катастара,
– непостојање
свеобухватних мапа ризика,
– неравномерна
расподела капацитета служби за реаговање на територији Републике Србије,
– неуспостављен
систем 112,
– непостојање
методологије управљања опасним отпадом;
2)
материјално-технички:
– незадовољавајући
ниво саобраћајне и друге инфраструктуре,
– застарела,
непоуздана опрема, средства и возила служби за реаговање у ванредним
ситуацијама,
– неадекватно
финансирање одржавања система заштите и спасавања,
– непостојање
специјализованих возила и опреме за реаговање у хемијским удесима у друмском,
железничком и речном саобраћају,
– недовољан број
мобилних еко-токсиколошких јединица;
3) сарадња,
координација и расположивост информација:
– недовољна
координација између субјеката система заштите и спасавања у ванредним
ситуацијама,
– недовољна сарадња
између научних и истраживачких институција и директних корисника истраживања,
– недовољна сарадња
са невладиним и приватним сектором,
– потреба за
унапређењем међународне сарадње;
4) људски ресурси и
едукација:
– неадекватна стручна
квалификованост и технолошка дисциплина расположивих људских ресурса,
– недостатак
специјализованих кадрова,
– недовољна обученост
професионалног кадра,
– неприпремљеност и
низак ниво капацитета локалне самоуправе,
– неразвијена култура
превенције.
Резултати спроведене
анализе дати су у Анексу – Област ванредних ситуација у Републици Србији, који
је одштампан уз ову стратегију и чини њен саставни део.
III. ВИЗИЈА И МИСИЈА
Националном
стратегијом је јасно дефинисана визија која у процесу промена има сврху да
мотивише у преузимању акција у правом смеру, док наведена мисија усмерава
стратешки развој и даје временски оквир деловања.
Визија – развијен,
свеобухватан, ефикасан и ефективан систем за смањење ризика и последица од
елементарних непогода и других несрећа интегрисаним управљањем ванредним
ситуацијама у Републици Србији којим се доприноси повећању безбедности и
одрживом развоју у региону.
Мисија – стварање
услова за изградњу друштва отпорног на катастрофе развојем интегрисаног и
ефикасног система за заштиту и спасавање у Републици Србији до 2016. године.
IV. СТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИ
Смањење ризика од
катастрофа захтева снажну институционалну основу, која се може постићи кроз
јачање капацитета, добро управљање, промоцију одговарајућих програмских
политика и законодавства, олакшани проток информација и ефикасне координационе
механизме. Национална стратегија треба да обезбеди ефикасан и ефективан систем
заштите и спасавања кроз стратешке области које су усклађене са Хјого оквиром
за деловање.
У оквиру стратешких
области дефинисани су стратешки циљеви који ће бити детаљно разрађени у
Акционом плану.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 1.
ОБЕЗБЕДИТИ ДА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА ПОСТАНЕ НАЦИОНАЛНИ И ЛОКАЛНИ
ПРИОРИТЕТ СА ЈАКОМ ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ ОСНОВОМ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
Политичко разумевање
и подршка кључни су фактори потребни за перманентно побољшање система заштите и
спасавања и спровођење мера смањења ризика од катастрофа на свим нивоима и у
свим сегментима друштва. Потребно је постићи свеопшти друштвени консензус који
укључује како интеграцију смањења ризика од катастрофа у развојне програме и
планове, тако и обезбеђење ресурса (људских и финансијских) неопходних за
спровођење тих планова и програма и успостављање интегрисаног система заштите и
спасавања. Ефикасно смањење ризика од катастрофа захтева снажну институционалну
основу која обезбеђује даљу изградњу капацитета, побољшање и унапређење
одговарајућих система, развојних програма и законских решења, олакшава проток
информација и омогућава ефикасне механизме дијалога и координације.
Циљеви:
– политика смањења
ризика од катастрофа општеприхваћена од свих заинтересованих страна;
– успостављено
одрживо финансирање интегрисаног система заштите и спасавања;
– циљеви Националне
стратегије укључени у развојне програме и друга програмско-планска документа
аутономних покрајина и локалних самоуправа;
– обезбеђен адекватан
нормативни оквир интегрисаног система заштите и спасавања усклађен са
међународном регулативом;
– успостављена
Национална платформа за смањење ризика од катастрофа као национални механизам
за управљање ванредним ситуацијама;
– унапређена
функционална сарадња субјеката система заштите и спасавања на националном и
локалном нивоу.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 2.
ИДЕНТИФИКОВАТИ, ПРОЦЕЊИВАТИ И ПРАТИТИ РИЗИКЕ И ПОБОЉШАТИ РАНО УПОЗОРАВАЊЕ
Основа за смањење
ризика од катастрофа и повећање културе отпорности на катастрофе састоји се у
познавању опасности као и физичких, друштвених, економских и еколошких угрожености
са којима се суочавају поједине заједнице и друштвo у целини, и начина на којe
се те опасности и осетљивости краткорочно и дугорочно мењају, те деловањe у
складу са тим знањем.
Постојећи уочени
недостаци наглашавају потребу за бољим мапирањем и јачањем капацитета за
анализу ризика, промовисањем интегрисане процене угрожености и капацитета, као
и побољшање система раног упозоравања у циљу развоја стратегија и мера смањења
ризика од катастрофа које доприносе јачању отпорности, а које одговарају локалним
условима. Проширени истраживачки капацитети као и употреба резултата
истраживања помоћи ће у превазилажењу уочених недостатака.
Циљеви:
– усвојени стандарди
и методологија процене и идентификовања ризика од елементарних непогода и
других несрећа у складу са препорукама ЕУ;
– успостављен систем
112 у оквиру Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова,
реорганизацијом система осматрања, раног упозоравања, обавештавања и
узбуњивања, као и формирањем организованих и обједињених база података;
– унапређен
хидрометеоролошки систем за рану најаву и упозорење.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 3.
КОРИСТИТИ ЗНАЊЕ, ИНОВАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ КУЛТУРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И
ОТПОРНОСТИ НА СВИМ НИВОИМА
Последице катастрофа
могу се знатно смањити уколико су грађани добро и адекватно информисани о
ризицима са којима се могу суочити и о могућим опцијама и мерама које могу
предузети у циљу смањења угрожености и боље припреме.
Обавештеност јавности
о свим функцијама интегрисаног система заштите и спасавања и мерама за смањење
ризика од катастрофа може се побољшати правовременом доступношћу информација о
опасностима и ризицима од катастрофа. Систем образовања и медији имају кључну
улогу. Све информације о систему заштите и спасавања и мерама за смањење ризика
од катастрофа, морају се учинити доступним и особама са инвалидитетом, у њима
приступачним форматима и технологијама. Деца се, нарочито, могу на време
упознати са аспектима интегрисаног система заштите и спасавања укључивањем
смањења ризика од катастрофа у формално и неформално образовање. Спровођење
стручних обука и тренинга свих субјеката интегрисаног система заштите и
спасавања допринеће оспособљености, како надлежних органа, тако и становништва
да заштите себе и постану отпорнији на катастрофе. Посебна пажња посветиће се
обуци свих субјеката интегрисаног система заштите и спасавања, како би особље
могло да пружи одговарајућу помоћ и заштиту деци, старим и особама са
инвалидитетом, у ситуацијама ризика, природних и других катастрофа.
Правовремена обавештеност јавности путем медија о ризику од катастрофа требало
би да подстакне понашање усмерено ка смањењу ризика.
Циљеви:
– информације о
ризицима од катастрофа, као и могућностима заштите доступне свима, а посебно
грађанима у високо ризичним областима и категоријама становништва које су
нарочито изложене ризику – деци, старим и особама са инвалидитетом;
– садржаји и теме из
области заштите и спасавања и смањења ризика од катастрофа уведени у националне
наставне планове и програме свих установа образовања и васпитања;
– развијени
Национални тренинг центар за ванредне ситуације и регионални тренинг центри као
и други носиоци обуке и стручног усавршавања субјеката интегрисаног система
заштите и спасавања;
– развијени
капацитети интегрисаног система заштите и спасавања на републичком и локалном
нивоу;
– остварена
функционална повезаност научно-истраживачких организација са кључним актерима
интегрисаног система заштите и спасавања;
– развијена сарадња
са медијима у области промовисања политике смањења ризика од катастрофа и
извештавања пре, током и после ванредних ситуација;
– развијена свест и
култура безбедности грађана у области заштите, спасавања и смањења ризика од
катастрофа.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 4.
УМАЊИТИ ФАКТОРЕ РИЗИКА
Ризици од катастрофа
у вези са променом друштвених, економских, еколошких и услова коришћења
земљишта, као и утицаји опасности који се везују за геолошке догађаје, време,
воду, климатску варијабилност и климатске промене, предмет су планирања
одрживог развоја, и израде и спровођења одговарајућих стратегија, секторских
програма и других планско-програмских докумената и важно су питање у
ситуацијама након катастрофе.
Циљеви:
– побољшане методе за
прогностичке процене и социо-економске анализе вишеструких ризика;
– процене ризика
укључене у процесе доношења одлука на националном и локалном нивоу;
– развијени
урбанистички и технички услови за градњу који обезбеђују отпорност грађевина на
катастрофе засновани на проценама друштвених, економских и еколошких утицаја;
– процене ризика од
катастрофа интегрисане у урбанистичке и просторне планове и планове за
управљање у насељима подложним катастрофама, нарочито у пренасељеним областима
и насељима у којима се одвија брза урбанизација.
СТРАТЕШКА ОБЛАСТ 5.
ПРИПРЕМИТИ СЕ ЗА СЛУЧАЈ КАТАСТРОФЕ РАДИ ЕФИКАСНОГ (ХИТНОГ) РЕАГОВАЊА НА СВИМ
НИВОИМА
У моменту катастрофе,
могуће је знатно смањити последице и губитке ако су надлежни органи, појединци
и локалне заједнице у областима угроженим опасностима добро обучени, опремљени
и спремни да реагују.
Припремљеност може да
обухвати разне врсте активности, као што су израда планова за реаговање,
стварање залиха опреме и материјала, организација хитних служби, склапање
„stand-by” уговора, припрема циркуларних саопштења и процедура за управљање
информацијама, дефинисање механизама координације, обука и заједничке вежбе
јединица и становништва.
Ефикасни планови
заштите и спасавања такође помажу приликом суочавања са ванредним ситуацијама
мањег и средњег обима које се у одређеним заједницама учестало догађају.
Подршка којa ће омогућити заједницама да саме себи помогну у случају ванредних
ситуација и финансијска подршка за реализацију активности за опоравак после
катастрофе и обнову без стварања макро-економских или буџетских проблема од
виталног је значаја за одрживи развој и смањење сиромаштва.
Циљеви:
– успостављена
унапређена, ефикасна координација и оперативна сарадња свих субјеката (Црвени
крст Србије, удружења, приватни сектор) интегрисаног система заштите и
спасавања на смањењу ризика од катастрофа;
– побољшана
регионална и међународна координација и оперативна сарадња праћењем стања,
разменом информација и заједничком обуком јединица интегрисаног система заштите
и спасавања.
V. СПРОВОЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ
Национална стратегија
ће се имплементирати кроз акциони план за њено спровођење који ће бити израђен
у року од шест месеци од дана усвајања Националне стратегије. Акциони план ће
дефинисати детаљну реализацију стратешких активности, као и носиоце
реализације, индикаторе успешности, временски рок за реализацију и неопходна
финансијска средства.
За праћење и
координацију спровођења Националне стратегије биће задужен Републички штаб за
ванредне ситуације, који функционише као Национална платформа за смањење ризика
од катастрофа.
Праћење реализације
ће се спроводити у редовним временским интервалима, квартално и годишње, у
складу са елементима Акционог плана. Систем за праћење имплементације
Националне стратегије ће обухватити: дефинисане активности и задатке, носиоце
активности, уз именовање одговорних лица за праћење и извештавање, ресурсе,
индикаторе, ризике и рокове.
Одговорна лица за
праћење имплементације ће континуирано пратити извршење појединачних
активности. Извештај о постигнутим резултатима или указивање на проблеме до
којих је дошло достављаће се Републичком штабу за ванредне ситуације, који ће
обједињене полугодишње извештаје у облику годишњег извештаја подносити Влади.
Ради успостављања
јединственог и формалног система извештавања, Републички штаб за ванредне
ситуације ће стандардизовати процедуре извештавања и формате ових извештаја.
Планирано је успостављање и неформалног извештавања путем радних састанака
носилаца активности, током којих ће се разговарати о реализацији активности и
областима које је неопходно унапредити.
Оцењивање је
систематско и објективно праћење резултата и постигнутог напретка у
имплементацији Националне стратегије. Оцењивање ће се спроводити редовно,
једном у шест месеци, коришћењем разних извора података укључујући полугодишње
извештаје као основни извор података, а на основу индикатора дефинисаних
Акционим планом. Интерне информације биће систематски упоређиване са екстерним
изворима информација, попут интервјуа, истраживања јавног мњења и др. У
зависности од врсте индикатора, процењиваће се реализација и ефекти планираних
и реализованих активности, као и институционалне и законодавне промене.
На основу достављеног
годишњег извештаја, Републички штаб за ванредне ситуације ће вршити оцењивање
степена реализације. Уколико буде потребно, Републички штаб за ванредне
ситуације ће предлагати корективне активности у циљу унапређења имплементације
и одрживости Националне стратегије.
По истеку периода
предвиђеног за спровођење Националне стратегије извршиће се коначна, финална
евалуација која ће садржати анализу имплементације, препоруке, закључке,
научене лекције и приказаће најбољу праксу по питању њеног спровођења.
Извештавање –
Републички штаб за ванредне ситуације ће на годишњем нивоу израђивати и
објављивати извештаје о спровођењу Националне стратегије, степену
имплементације циљева и активности, проблемима и изазовима. Извештај о току
имплементације Националне стратегије биће саставни део Извештаја о раду
Републичког штаба, који се доставља Влади. Извештај о имплементацији ће бити
јаван.
VI. ФИНАНСИРАЊЕ
Реализација
Националне стратегије финансираће се средствима из буџета Републике Србије,
Буџетског фонда за ванредне ситуације и других извора у складу са законом.
У оквиру сарадње са
међународним партнерима могуће је планирати донације и заједничке пројекте који
имају за циљ пружање подршке у реализацији циљева Националне стратегије.
VII. ЗАВРШНИ ДЕО
Ову стратегију
објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.
РС број 51
У Београду, 17.
новембра 2011. године
Народна
скупштина Републике Србије
Председник,
проф. др Славица
Ђукић Дејановић, с.р.
