Prepreke unapređenju spremnosti za reagovanje u prirodnim katastrofama - Barriers to improvement preparedness for responding to natural disasters

U radu koji predstavlja kvantitativno istraživanje izneti su rezultati ispitivanja koji se odnose na prepreke unapređenju mera spremnosti za reagovanje u prirodnim katastrofama. Istraživanje je sprovedeno u toku 2015. godine u 19 lokalnih zajednica u Srbiji. Tom prilikom, primenom strategije ispitivanja u domaćinstvima i višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je 2500 građana. Rezultati istraživanja pokazuju da 20,5% ispitanika misli da će im interventno-spasilačke službe pomoći, pa im mere spremnosti za reagovanje nisuni potrebne; 31,7% ispitanika ne smatra da su ugroženi ili da je njihovo domaćinstvo ugroženo od posledica katastrofa; 20,9% ispitanika ističe da nema vremena za to; 23,1% ispitanika misli da je preduzimanje tih mera veoma skupo; 19,4% smatra da nije sposobno za tako nešto; 22,8% ističe da nema podršku lokalne zajednice; 27% ističe da ne mogu sprečiti posledice prirodnih katastrofa ni na koji način. Rezultati inferencijalne statistike uticaja pola, roditeljstva, zaposlenosti, invaliditeta, prethodnog iskustva i vojne obaveze pokazuju raznovrsne rezultate u pogledu njihove statističke povezanosti sa preprekama koje se odnose na spremnost za reagovanje.. Značaj sprovedenog istraživanja ogleda se u unapređenju teorijskog i empirijskog fonda znanja o faktorima koji utiču na nizak nivo spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Rezultati istraživanja mogu biti iskorišćeni kao polazna osnova u koncipiranju modela unapređenja spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Ključne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, barijere, reagovanje, pol, roditeljstvo, zaposlenost, invaliditet, prethodno iskustvo, vojna obaveza. This paper presents the quantitative research results of the barrier improvement measures of preparedness to respond to natural disasters. The survey was conducted in 2015 in 19 local communities in Serbia. On that occasion, using a testing strategy for households and multistage random sampling of 2,500 persons were interviewed. Survey results show that 20.5% of respondents thought that his first responders already help him, such measures are not necessary; 31.7% of respondents thinks that himself or his household is not vulnerable from the consequences; 20.9% of respondents said that there is no time for that; 23.1% of respondents think that it is taking these measures very expensive; 19.4% think that it is not capable of such a thing; 22.8% declare that there is no support from the local community; 27% points out that it can not prevent the effects do not in any way. The results of inferential statistics, the influence of sex, parenting, employment, disability, previous experience and military obligations variety show results in terms of their statistical association with barriers readiness. The significance of the research is reflected in the improvement of theoretical and empirical stock of knowledge about the factors responsible for the low level of citizens' readiness to respond to natural disasters. The research results can be used as a starting point in designing a model to improve the readiness of citizens to respond to natural disasters. Keywords: security, natural disasters, barriers, response, sex, parenting, employment, disability, previous experience, military service.

Cvetković, V. (2017). Prepreke unapređenju spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Vojno delo, 69(2), 132-150. 

https://www.researchgate.net/publication/308349677_Prepreke_unapredenju_spremnosti_za_reagovanje_u_prirodnim_katastrofama_-_Barriers_to_improvement_preparedness_for_responding_to_natural_disasters

COMPARATIVE ANALYSIS ASSESSMENT REACTIONS EFFICIENCY OF POLICE, MILITARY AND FIRE RESCUE UNIT IN NATURAL DISASTER - KOMPARATIVNA ANALIZA OCENE EFIKASNOSTI REAGOVANJA POLICIJE, VOJSKE I VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA U PRIRODNIM KATASTROFAMA

U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja ocene efikasnosti reagovanja policije, vojske i vatrogasno-spasilačkih jedinica u prirodnim katastrofama. Pri tome, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja pola, godina starosti, zaposlenosti, nivoa obrazovanja, prethodnog iskustva, roditeljstva i bračnog statusa na ocenu efikasnosti reagovanja. U anketnom ispitivanju u kojem je učestvovalo 2500 građana iz 19 lokalnih zajednica bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja pokazuju da je ocena efikasnosti reagovanja vojske viša u odnosu na policiju i vatrogasno-spasilačke jedinice. Zatim, na nivou značajnosti od 5% utvrđenja je statistički značajna povezanost ocene efikasnosti reagovanja policije sa prethodnim iskustvom građana, dok su pol, status zaposlenosti, godine starosti i nivo obrazovanja povezani sa ocenom efikasnosti reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica. Kada je reč o oceni efikasnosti reagovanja vojske, ona je statistički značajno povezana sa statusom zaposlenosti i nivoom obrazovanja. Implikacije sprovedenog istraživanja odnose se na mogućnost unapređivanja efikasnosti reagovanja navedenih interventno-spasilačkih službi u prirodnim katastrofama. Originalnost istraživanja predstavlja uspostavljanje početne empirijsko-teorijske osnove za bolje razumevanje reagovanja navedenih službi u prirodnim katastrofama. Svakako, iako su učinjeni ozbiljni napori za sveobuhvatno razumevanje ocene efikasnosti reagovanja, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje u narednim istraživanjima.

Ključne reči: prirodne katastrofe, kvantitativno istraživanje, policija, vojska, vatrogasno-spasilačke jedinice, Srbija.

Abstract: The paper presents results of quantitative research assessment of efficiency reaction of the police, military and fire-rescue units in natural disasters. Thereby, the goal of quantitative research is scientific explication influence of gender, age, employment, level of education, previous experience, parenting and marital status of the evaluation of efficiency reaction. In the survey of which was attended by 2,500 persons from 19 communities was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results show that the efficiency rating is higher for military from the police and fire and rescue units. Then, at a significance level of 5% fortifications, statistically significant correlation assess the effectiveness of the police response to the previous experience of citizens, while gender, employment status, age and education levels associated with the assessment of efficiency of reaction of fire and rescue units. When it comes to assess the efficiency of reaction of the army, it was significantly associated with employment status and education level. The implications of the research related to the possibility of improving the efficiency of those emergency response and rescue services in natural disasters. The originality of the research is to establish initial empirical and theoretical basis for better understanding of the services in response to natural disasters. Certainly, although serious efforts were made to assess the effectiveness of a comprehensive understanding of the response, a number of research questions remain to be popular in the future researches.

Key words: natural disaster, quantitative research, police, army, fire fighters, Serbia.

Više o radu: https://www.researchgate.net/publication

The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters

This paper presents the results of quantitative research into the relationship between educational level and preparedness of citizens to respond to a natural disaster caused by the flood. Starting from the local communities in Serbia that are vulnerable to flooding, 19 of them were selected randomly out of 150 municipalities and 23 cities and the city of Belgrade. In survey research conducted in 2015, which included 2,500 respondents it was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results indicate that there is a statistically significant relationship between educational level and the following variables: preventive measures; financial funds; engaged in the field; engaged in a reception center; visiting to flooded areas; heavy rains; river level rise; and the level of preparedness, supplies in the home; radio-transistor; flashlight; shovel; hack; apparatus for firefighting; supplies in the car; first aid kit in the home and so on. On the other hand, there is no relationship with variables: media reports, information in religious community, on television, education on radio, informal education system. The research results can be used to improve citizen preparedness to respond to disasters caused by flooding. The survey set out recommendations for increasing the level of preparedness to respond in such situations with regard to the educational level of citizens.

Key words: security, natural disasters, floods, citizens, preparedness.

Апстракт: У раду су изнети резултати квантитативног истраживања повезаности нивоа образовања и спремности грађана за реаговање на природну непогоду изазвану поплавом. Полазећи од локалних заједница у Србији које су угрожене поплавама, методом случајног узорка одабрано је њих деветанест од укупно 150 општина и 23 града и града Београда.  У анкетном испитивању спроведеном у току 2015. године којим је обухваћено 2500 испитаника била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна веза између нивоа образовања и променљива: превентивне мере; новчана средства; ангажовани на терену; ангажовани у прихватном центру; обилазак поплављених места; дуготрајне кише; подизање нивоа река; и ниво спремности, залихе у дому; радио-транзистор; батеријска лампа; лопата; крамп; апарат за гашење почетних пожара; залихе у аутомобилу; комплет прве помоћи у дому итд. Са друге стране, није утврђена повезаност са променљивама: извештаји медија, информације у верској заједници, на телевизији, едукација преко радија, неформални систем образовања. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење спремности грађана за реаговање у природним непогодама изазваним поплавама. Истраживањем су утврђене препоруке за подизање нивоа спремности за реаговање у таквим ситуацијама с обзиром на ниво образовања грађана.

Кључне речи: безбедност, природне непогоде, поплаве, грађани, спремност

Cvetković, V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters.Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2).

Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама - The influence of demographic factors on the level of citizen awareness on the police responsibilities in natural disasters

Спроведено истраживање имало је за циљ да утврди природу повезаности демографских карактеристика грађана у Републици Србији и њихове у информисаности о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавама. Узимајући у обзир све општине у Србији у којима постоји ризик од поплава, методом случајног узорка одабрано је њих деветнаест. У одабраним општинама применом вишеетапног случајног узорка анкетиранo je 2500 грађанa у оним деловима и домаћинствима који су угрожени у односу на ниво стогодишње високе воде. 
Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна повезаност испитиваних демографских карактеристика (пол, године старости, ниво образовања и успех у средњој школи) и информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Само 22% испитаника је истакло да је информисано о надлежностима полиције у природним катастрофама. Информисаност је највиша у вези надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у природним катастрофама изазваним поплавом, при чему су грађани старости од 48 до 58 година у највећој мери информисани о надлежностима полиције. Грађани који имају високо образовање забележили су виши ниво информисаности о надлежностима полиције у односу на грађане са завршеном средњом/четворогодишњом школом. Такође, утврђена је статистички значајна разлика резултата код мушкараца и жена у погледу информисаности. 
Резултати истраживања се могу искористити за проактивно побољшање информисаности грађана имајући у виду безбедносне импликације по сам рад полиције у таквим ситуацијама. Друштвена и научна оправданост истраживања произилази из неопходности свеобухватне анализе рада полиције у природним катастрофама и његове оцене од стране грађана.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, поплава, демографски фактори, информисаност, полиција.

Abstract: The research was aimed to determine the nature of the relationship between demographic characteristics of citizens in the Republic of Serbia and their awareness on the police responsibilities in natural disasters caused by flooding. Taking into account all municipalities in Serbia in which there is a risk of flooding, ninetee were randomly selected. In selected municipalities by using a multi-stage random sample 2,500 citizens were surveyed in those areas and households that are more vulnerable in relation to the level of a hundred year high water. The research results indicate that there is a statistically significant correlation between the demographic characteristics (gender, age, level of education and success in high school) and the awareness of citizens on the responsibilities of the police in natural disasters. Only 22% of respondents noted that they are informed on the police responsibilities in natural disasters. Awareness is the highest in respect of responsibilities of fire and rescue units in natural disasters caused by flooding, whereby citizens aged 48 to 58 years are best informed on the police responsibilities. Citizens with university degrees showed a higher level of awareness about the police responsibilities compared to the citizens with completed secondary/four-year school. Also, there is a statistically significant difference in the results for men and women in terms of awareness. The research results can be used to proactively improve the awareness of citizens, bearing in mind the security implications for policing itself in such situations. Social and scientific justification of the research stems from the necessity of a comprehensive analysis of police work in natural disasters and its assessment by the citizens.

Key words: security, natural disasters, floods, demographic factors, awareness, police

Za citiranje: Цветковић, В., & Милојковић, Б. (2016). Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Безбедност, у штампи.

СПРЕМНОСТ ГРАЂАНА ЗА РЕАГОВАЊЕ НА ПРИРОДНУ КАТАСТРОФУ ИЗАЗВАНУ ПОПЛАВОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

 
    Последице пoплaвa кoje су зaдeсилe пoдручje Србиje у тoку 2014. гoдинe укaзaлe су нa вeoмa низaк стeпeн спрeмнoсти стaнoвништвa зa рeaгoвaњe у прирoдним кaтaстрoфaмa. Имајући у виду неиспитаност нивоа и фактора утицаја на спремност за реаговање, спрoвeдeнo je мултиметодско истраживање које је обухватило квантитативан и квалитативан истраживачки приступ са циљем утврђивања нивoa и утицaja одређених демографских, социо-економских и психолошких карактеристика грађана нa њихову спремност за рeaгoвaњe. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У одабраним ло-калним заједницама истраживање се обавило у оним деловима који су били најугроженији у одно-су на висину воде или потенцијални ризик од настанка поплаве. У самом анкетном испитивању била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка.

 Судећи по резултатима истраживања грађани Републике Србије у извесној мери су неспремни за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом, и њихов јавни индекс спремности за реаговање износи 10,5 од укупно могућих 33. Од укупног броја испитаника, њих 77,4% доживело је нематеријалне и 67,3% материјалне последице поплаве; 34% је било спречено да буде у дому услед последица поплава; 49,7% осећа док 49,3% не осећа страх од поплава; 23,3% би као волонтер учествовало у отклањању последица поплава; 26,6% истиче да је индивидуално спремно за реаговање (М=2,98); 28,7% истиче да је њихово домаћинство спремно за реаговање (М=2,98); 77,9% истиче да зна шта је поплава; 22% познаје безбедносне процедуре реаговања; 86,7% евакуисало би се у случају наиласка поплавног таласа; 40,2% истиче да их је у породици неко едуковао о поплавама; 26,6% истиче да зна шта треба радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа; 24,6% истиче да поседује залихе; 37,2% одговорило је да поседују залихе хране за 4 дана; 26% поседују залихе воде за 4 дана; 17,6% испитаника поседује радио транзистор, 40% батеријску лампу; 1,3% испитаника поседује писани план за реаговање; 24,5% поседује копије финансијских и других осигуравајућих докумената на безбедном месту итд. Када је реч o демографским карактеристикама грађана, као што су пол, године старости, ниво образовања, и успех у школи утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и поседовањем залиха у вези спремности за реаговањем, док са променљивом да ли испитаници имају или немају деце није утврђена статистички значајна повезаност са перцепцијом спремности за реаговање; у вези социо-економских карактеристика грађана, за запосленост, висину прихода, статус регулисане војне обавезе, и удаљености домаћинства од реке утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и поседовањем залиха у вези спремности за реаговањем; и на крају, за психолошке карактеристике грађана - страх, претходно искуство, перцепцију ризика, ниво религиозности и мотивисаност, утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и залихама у вези спремности грађана за реаговањем.

 Oргинaлнoст истрaживaњa oглeдa сe у чињeници дa у Србиjи ниje никaдa спрoвeдeнo истрaживaњe кojим би сe испитaлo стaњe спрeмнoсти грaђaнa зa рeaгoвaњe. Имајући у виду да се истрaживaњe бaзирa нa пoдручje Србиje, зaкључци се мoгу гeнeрaлизoвaти нa цeлoкупну пoпулaциjу становништва. Истрaживaњe укaзуje нa кojи нaчин трeбa утицaти нa грaђaнe с oбзирoм нa њихoве демографске, социо-економске и психолошке карактеристике кaкo би сe спрeмнoст за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом пoдиглa нa виши нивo. Као такво, не даје потпун одговор на сва актуелна питања о спремности грађана за реаговање, али свакако може допринети стварању потпуније слике о њој. Иако су учињени огромни напори да се свеобухватним приступом расветли већина недоумица, може се рећи да велики број питања остаје да се и даље истражује. Резултати истраживања могу допринети унапређењу спремности грађана за реаговање на такве појаве. Поред тога, резултати истраживања се мoгу искoристити и приликoм крeирaњa стрaтeгиja зa унaпрeђeњe нивoa спрeмнoсти грaђaнa зa рeaгoвaњe. Као такви, представљаће реперну тачку за сва будућа истраживања о спремности грађана за реаговање на природне катастрофе имајући у виду праву ризницу података који су изнети у докторској дисертацији.

Кључне речи: безбедност, природнa катастрофa, поплава, спремност за реаговање, перцепција, знање, залихе, демографске карактеристике, социо-економске карактеристике, психолошке карактеристике, грађани, Србија.

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

CITIZENS PREPAREDNESS FOR RESPONDING TO NATURAL DISASTER

CAUSED BY FLOOD IN SERBIA

The consequences of floods that affected the area of Serbia in 2014 indicated a very low level of preparedness of population to respond to natural disasters. Bearing in mind unstudied levels and factors influencing preparedness to respond it was conducted multi-methodical study that included quantitative and qualitative research approach aimed at determining the level and impact of certain demographic, socio-economic and psychological characteristics of population on their preparedness to respond. Bearing in mind all local communities in Serbia where floods occurred or there is a high risk of flooding, randomly it was selected sample consisting 19 of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade. In selected communities research was undertaken in those areas that were most affected in relation to the amount of water or potential risk of flooding. The survey used strategy of testing in households with the use of a multi-stage random sample.

According to the research results: citizens of the Republic of Serbia are to some degree unprepared for responding to natural disasters caused by floods, and their public preparedness index was 10.5 on a scale to 33; 77.4% of them suffered from intangible consequences and 67, 3% of them suffered from tangible consequences caused by flooding; 34% of them were disabled to be at home due to consequences of floods; 49.7% feel while 49.3% do not feel the fear from floods; 23.3% would participate as a volunteer in eliminating the consequences of flooding; 26.6% declare that they are individually are prepared to respond (M=2.98); 28.7% declare that their households are prepared to respond (M=2.98); 77.9% declare they know what a flood is; 22% are familiar with security response procedures; 86.7% would be evacuated in the event of encountering floods; 40.2% declare that they have been educated about floods by someone within family; 26.6% declare they know what to do after an official warning about approaching flood; 24.6% declare they have supplies; 37.2% responded that they have food supplies for 4 days; 26% have a water supplies for 4 days; 17.6% of respondents have a transistor radio, 40% flashlight; 1.3% of respondents have a written plan for responding; 24.5% have copies of financial and other insurance documents in a safe place, etc.

When it comes to demographic characteristics of citizens, such as gender, age, level of education, and school performance there is statistically significant correlation with perception, knowledge and possession of supplies in terms of preparedness for response, while when it comes to variable on whether respondents have or do not have children there is no statistically significant correlation with perception of preparedness to respond; in relation with socio-economic characteristics of citizens, for employment, income, status of military obligations, and distance of household from a river there is a statistically significant correlation with perception, knowledge and possession of supplies in terms of preparedness to respond; and finally, for psychological characteristics of people - fear, previous experience, perception of risk, level of religiosity and motivation, these is a statistically significant correlation with perception, knowledge and supplies in terms of preparedness of citizens to respond.

The originality of the research lies in the fact that in Serbia it has never been conducted research to examine the state of preparedness of citizens to respond. Bearing in mind that the research is based on the territory of Serbia, conclusions can be generalized to the entire population. Research indicates the way how to affect the citizens with respect to their demographic, socio-economic and psychological characteristics to raise preparedness on a higher level. As such, it does not give a complete answer to all current issues on preparedness of citizens to respond, but it certainly can contribute in creating a more complete picture of it. Although they made huge efforts to shed light on most concerns in comprehensive approach, we can say that a large number of questions remain to be further investigated. The research results can contribute to improving citizens' preparedness to respond to such events. The research results can be used when creating a strategy for improving the level of preparedness of citizens to respond. As such, they represent guidelines for all future research on preparedness for response, bearing in mind the true wealth of information set out in his doctoral dissertation.

Key words: security, natural disasters, floods, preparedness for response, perception, knowledge, supplies, demographic characteristics, socio-economic characteristics, psychological characteristics, citizens, Serbia.

KNOWLEDGE AND PERCEPTIONS OF STUDENTS OF THE ACADEMY OF CRIMINALISTIC AND POLICE STUDIES ABOUT NATURAL DISASTERS

Experience has shown that access to high-quality educational programs about natural disasters is of crucial importance in protecting children and their families. It was also noted that instead of considering children and women as the most vulnerable categories (victims), they can be recognized as contributors to the recovery of community assuming that they have acquired a solid knowledge on natural disasters and elimination of their consequences. Education about risk of natural disasters can be represented through special programs or through the implementation into basic curriculum. Furthermore, such education can be realized through curricular and extra-curricular activities (such as, for example, various workshops, games, etc.). Although the education of young people for the protection of life, health and the environment has its roots in the family and pre-school education, the school is irreplaceable in achieving this goal. The school is obliged to develop the knowledge, awareness and habits that prevent dangers, in fact, in its basic function it has the task to enable human, on the one hand, to rule over nature, and on the other, protection against hazards that may befall them and against his human ,, nature“  itself. It is important to have awareness that we ,, cannot escape" from danger, they can only be prevented ,that is, consequences can be prevented  by knowledge, awareness and education to automatism of habits. In addition, education for active and passive protection of self and others, physical integrity or natural properties and the environment, while creating habits and feelings of responsibility, truthfulness, humanity, justice, modesty is subject of educational influence of school education. The main findings are: respondents showed a high level of knowledge about natural disasters, however, the level is the highest in natural disasters that are present in our region; the best knowledge on safety procedures is in relation to droughts, because 98.6% of respondents indicate appropriate treatment. The lowest level of knowledge of safety procedures is registered in extreme temperatures and amounts 52.5%; of the total, 86.9% of respondents said that they had someone at school who talked about natural disasters, as opposed to 13.1% who responded negatively, 79.2% of respondents were introduced with some of the natural disaster by a family member, while 20.8% were not; 60.6% of respondents feel protected, 32.2.% are not sure and 6.9% do not feel protected in the facilities of the Academy when it comes to natural disasters; 26.4% feel the fear of natural disasters, 20.3% are not sure and 53.3% do not feel fear; 83.9% of respondents would like to undergo training, 8.9% are not sure and 7.2% do not want; the largest number of respondents gained information about natural disasters through television 92.8%, and the smallest number  through video-games 5.8%. The results indicate that there is a statistically significant correlation between: the father's education (p = 0,03≤0,05, phi = 0.30 - medium); mother's education (p = 0,04≤0,05, phi = 0.10 - small); employment of parents (p = 0,05≤0,05, phi = 0.30 - medium) and knowledge about natural disasters. Also, there is a statistically significant relationship between television and the perception of knowledge about natural disasters (p = 0,05≤0,05, phi = 0.21 - medium);

Za citiranje koristiti: Cvetković, V., Ivanov, A., & Sadiyeh, A. (2015). Knowledge and perceptions of students of the Academy of  criminalistic and police studies about natural disasters. Paper presented at the International scientific conference Archibald Reiss days, Belgrade.