COMPARATIVE ANALYSIS ASSESSMENT REACTIONS EFFICIENCY OF POLICE, MILITARY AND FIRE RESCUE UNIT IN NATURAL DISASTER - KOMPARATIVNA ANALIZA OCENE EFIKASNOSTI REAGOVANJA POLICIJE, VOJSKE I VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA U PRIRODNIM KATASTROFAMA

U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja ocene efikasnosti reagovanja policije, vojske i vatrogasno-spasilačkih jedinica u prirodnim katastrofama. Pri tome, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja pola, godina starosti, zaposlenosti, nivoa obrazovanja, prethodnog iskustva, roditeljstva i bračnog statusa na ocenu efikasnosti reagovanja. U anketnom ispitivanju u kojem je učestvovalo 2500 građana iz 19 lokalnih zajednica bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja pokazuju da je ocena efikasnosti reagovanja vojske viša u odnosu na policiju i vatrogasno-spasilačke jedinice. Zatim, na nivou značajnosti od 5% utvrđenja je statistički značajna povezanost ocene efikasnosti reagovanja policije sa prethodnim iskustvom građana, dok su pol, status zaposlenosti, godine starosti i nivo obrazovanja povezani sa ocenom efikasnosti reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica. Kada je reč o oceni efikasnosti reagovanja vojske, ona je statistički značajno povezana sa statusom zaposlenosti i nivoom obrazovanja. Implikacije sprovedenog istraživanja odnose se na mogućnost unapređivanja efikasnosti reagovanja navedenih interventno-spasilačkih službi u prirodnim katastrofama. Originalnost istraživanja predstavlja uspostavljanje početne empirijsko-teorijske osnove za bolje razumevanje reagovanja navedenih službi u prirodnim katastrofama. Svakako, iako su učinjeni ozbiljni napori za sveobuhvatno razumevanje ocene efikasnosti reagovanja, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje u narednim istraživanjima.

Ključne reči: prirodne katastrofe, kvantitativno istraživanje, policija, vojska, vatrogasno-spasilačke jedinice, Srbija.

Abstract: The paper presents results of quantitative research assessment of efficiency reaction of the police, military and fire-rescue units in natural disasters. Thereby, the goal of quantitative research is scientific explication influence of gender, age, employment, level of education, previous experience, parenting and marital status of the evaluation of efficiency reaction. In the survey of which was attended by 2,500 persons from 19 communities was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results show that the efficiency rating is higher for military from the police and fire and rescue units. Then, at a significance level of 5% fortifications, statistically significant correlation assess the effectiveness of the police response to the previous experience of citizens, while gender, employment status, age and education levels associated with the assessment of efficiency of reaction of fire and rescue units. When it comes to assess the efficiency of reaction of the army, it was significantly associated with employment status and education level. The implications of the research related to the possibility of improving the efficiency of those emergency response and rescue services in natural disasters. The originality of the research is to establish initial empirical and theoretical basis for better understanding of the services in response to natural disasters. Certainly, although serious efforts were made to assess the effectiveness of a comprehensive understanding of the response, a number of research questions remain to be popular in the future researches.

Key words: natural disaster, quantitative research, police, army, fire fighters, Serbia.

Više o radu: https://www.researchgate.net/publication

The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters

This paper presents the results of quantitative research into the relationship between educational level and preparedness of citizens to respond to a natural disaster caused by the flood. Starting from the local communities in Serbia that are vulnerable to flooding, 19 of them were selected randomly out of 150 municipalities and 23 cities and the city of Belgrade. In survey research conducted in 2015, which included 2,500 respondents it was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results indicate that there is a statistically significant relationship between educational level and the following variables: preventive measures; financial funds; engaged in the field; engaged in a reception center; visiting to flooded areas; heavy rains; river level rise; and the level of preparedness, supplies in the home; radio-transistor; flashlight; shovel; hack; apparatus for firefighting; supplies in the car; first aid kit in the home and so on. On the other hand, there is no relationship with variables: media reports, information in religious community, on television, education on radio, informal education system. The research results can be used to improve citizen preparedness to respond to disasters caused by flooding. The survey set out recommendations for increasing the level of preparedness to respond in such situations with regard to the educational level of citizens.

Key words: security, natural disasters, floods, citizens, preparedness.

Апстракт: У раду су изнети резултати квантитативног истраживања повезаности нивоа образовања и спремности грађана за реаговање на природну непогоду изазвану поплавом. Полазећи од локалних заједница у Србији које су угрожене поплавама, методом случајног узорка одабрано је њих деветанест од укупно 150 општина и 23 града и града Београда.  У анкетном испитивању спроведеном у току 2015. године којим је обухваћено 2500 испитаника била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна веза између нивоа образовања и променљива: превентивне мере; новчана средства; ангажовани на терену; ангажовани у прихватном центру; обилазак поплављених места; дуготрајне кише; подизање нивоа река; и ниво спремности, залихе у дому; радио-транзистор; батеријска лампа; лопата; крамп; апарат за гашење почетних пожара; залихе у аутомобилу; комплет прве помоћи у дому итд. Са друге стране, није утврђена повезаност са променљивама: извештаји медија, информације у верској заједници, на телевизији, едукација преко радија, неформални систем образовања. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење спремности грађана за реаговање у природним непогодама изазваним поплавама. Истраживањем су утврђене препоруке за подизање нивоа спремности за реаговање у таквим ситуацијама с обзиром на ниво образовања грађана.

Кључне речи: безбедност, природне непогоде, поплаве, грађани, спремност

Cvetković, V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters.Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2).

INFLUENCE OF EMPLOYMENT STATUS ON CITIZEN PREPAREDNESS FOR RESPONSE TO NATURAL DISASTERS

The consequences of floods that affected the area of Serbia in 2014 indicated a very low level of preparedness of population to respond to natural disasters. Therefore, the aim of quantitative research is to examine the impact of fear on the willingness of citizens to respond to a natural disaster caused by the flood in the Republic of Serbia. Bearing in mind all local communities in Serbia where floods occurred or there is a high risk of flooding, randomly it was selected sample consisting 19 of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade The survey used strategy of testing in households with the use of a multi-stage random sample. The research results show that: citizens who are employed, in a higher percentage/greater extent compared to citizens who are not: have taken certain preventive measures aimed at reducing the tangible consequences of floods, would pay funds to an account to help flood victims, would engage in providing help to flood victims in the field, heavy rains make them to think on preparedness for response and water level rise, they engaged in preparations for at least 6 months, do not do anything that would raise the level of preparedness to the next level etc. The originality of the research lies in the fact that in Serbia it has never been conducted research to examine the state of preparedness of citizens to respond. Bearing in mind that the research is based on the territory of Serbia, conclusions can be generalized to the entire population. The research results can be used when creating a strategy for improving the level of preparedness of citizens to respond. 

Key words: natural disasters, floods, citizens, employment, preparedness.

For citations: Cvetković, V. (2016). Influence of employment status on citizen preparedness for response to natural disasasters. NBP – Journal of criminalistics and law, in press. 

Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама - The influence of demographic factors on the level of citizen awareness on the police responsibilities in natural disasters

Спроведено истраживање имало је за циљ да утврди природу повезаности демографских карактеристика грађана у Републици Србији и њихове у информисаности о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавама. Узимајући у обзир све општине у Србији у којима постоји ризик од поплава, методом случајног узорка одабрано је њих деветнаест. У одабраним општинама применом вишеетапног случајног узорка анкетиранo je 2500 грађанa у оним деловима и домаћинствима који су угрожени у односу на ниво стогодишње високе воде. 
Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна повезаност испитиваних демографских карактеристика (пол, године старости, ниво образовања и успех у средњој школи) и информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Само 22% испитаника је истакло да је информисано о надлежностима полиције у природним катастрофама. Информисаност је највиша у вези надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у природним катастрофама изазваним поплавом, при чему су грађани старости од 48 до 58 година у највећој мери информисани о надлежностима полиције. Грађани који имају високо образовање забележили су виши ниво информисаности о надлежностима полиције у односу на грађане са завршеном средњом/четворогодишњом школом. Такође, утврђена је статистички значајна разлика резултата код мушкараца и жена у погледу информисаности. 
Резултати истраживања се могу искористити за проактивно побољшање информисаности грађана имајући у виду безбедносне импликације по сам рад полиције у таквим ситуацијама. Друштвена и научна оправданост истраживања произилази из неопходности свеобухватне анализе рада полиције у природним катастрофама и његове оцене од стране грађана.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, поплава, демографски фактори, информисаност, полиција.

Abstract: The research was aimed to determine the nature of the relationship between demographic characteristics of citizens in the Republic of Serbia and their awareness on the police responsibilities in natural disasters caused by flooding. Taking into account all municipalities in Serbia in which there is a risk of flooding, ninetee were randomly selected. In selected municipalities by using a multi-stage random sample 2,500 citizens were surveyed in those areas and households that are more vulnerable in relation to the level of a hundred year high water. The research results indicate that there is a statistically significant correlation between the demographic characteristics (gender, age, level of education and success in high school) and the awareness of citizens on the responsibilities of the police in natural disasters. Only 22% of respondents noted that they are informed on the police responsibilities in natural disasters. Awareness is the highest in respect of responsibilities of fire and rescue units in natural disasters caused by flooding, whereby citizens aged 48 to 58 years are best informed on the police responsibilities. Citizens with university degrees showed a higher level of awareness about the police responsibilities compared to the citizens with completed secondary/four-year school. Also, there is a statistically significant difference in the results for men and women in terms of awareness. The research results can be used to proactively improve the awareness of citizens, bearing in mind the security implications for policing itself in such situations. Social and scientific justification of the research stems from the necessity of a comprehensive analysis of police work in natural disasters and its assessment by the citizens.

Key words: security, natural disasters, floods, demographic factors, awareness, police

Za citiranje: Цветковић, В., & Милојковић, Б. (2016). Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама. Безбедност, у штампи.

The fear of natural disaster caused by flood

Abstract: The subject of quantitative research is a determination of fear level of natural disaster caused by flood and examination its relationships with demographic and socio-economic characteristics of citizens. The aim of such research is a scientific explanation relationships nature of these characteristics and fear. In order to realize research, randomly was selected nineteen communities in which was surveyed 2,500 persons in 2015. On that occasion, it was applied test strategy in households for the application of the multi-stage random sample. According to the survey, 49.7% of respondents said they feel fear, 16.1% were not sure, and 33.2% do not feel the fear of natural disasters caused by flooding. In addition, the results indicate that there is a statistically significant correlation between the fear to sex, age, education, marital status, employment status, income level, swimming abilities and the type of ownership of the facility in which to live, until such a relationship does not exist with level of religiosity and success in high school. Social and scientific justification of the research arising from the necessity to examine the situation and the level of citizens' fear of natural disaster caused by flood with a view to taking some proactive measures aimed to offset the fear by taking certain measures of preparedness to react in such situations. The research results might be used in planning the psychological help and support to citizens in the stages of preparation, response and recovery from natural disasters.

Keywords: security, natural disaster, citizens, fear, floods, demographic and socio-economic characteristics.

Link for work: 

https://www.researchgate.net/publication/302448851_NATURAL_DISASTER_RISK_INSURANCE_AND_REDUCTION_-_OSIGURANE_I_SMANENE_RIZIKA_OD_PRIRODNIH_KATASTROFA?ev=prf_pub

For citation: Cvetković, M. V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82).  

ENVIRONMENTAL AND SOCIAL MANAGEMENT FRAMEWORK (ESMF) FOR FOSTERING ENVIRONEMTNAL PROTECTION AND SECURITY IN DRINA RIVER BASIN RIPARIAN COUNTRIES

The transboundary nature of the Environmental issues is recognized as a fact, as in Science, so in practice and in politics. On a global level efforts are being made towards making the Communities resilient on Natural Hazards and Catastrophes that arises from them. This is most due of the fact that the Political borders between states are absolutely irrelevant for the Geography and the Natural processes that happens on Earth. One of the most challenging processes that the Human race is facing is the Climate change issue. Also, the level of drinking water, and most of all, the Water management which is being divvied between two or more states is one of the most common mentioned argument towards the understanding of the Environmental Security Doctrine. Thus, meaning that the access to drinking water especially as a result of water management of another Country could be a reason even for war.
That is why this paper tries to answer some of the questions that arises from the fostered international waterway management between three Countries – Bosnia and Herzegovina (BiH), Montenegro (MNE) and Serbia (SRB), through the West Balkans Drina River Basin Management (WBDRBM) actions. These countries, Bosnia and Herzegovina (BiH), Montenegro (MNE) and Serbia (SRB) undoubtedly must strengthen the capacity to plan and implement integrated, cooperative management of the trans-boundary Drina River Basin (DRB) and address climate change adaptation throughout the DRB – based on “global best practices” and within the framework of integrated water resource management (IWRM) involving extensive stakeholder consultations to ensure adequate public participation.
The two main questions that this paper is trying to answer are:
- The need for Multi-state cooperation to balance conflicting water uses in trans-boundary Drina waters is enhanced, while climate adaptation measures in policy and planning frameworks is mainstreamed.
- A shared vision and technical cooperation frameworks agreed with sustainable financing identified, including a strategic action plan for more sustainable and balanced investments, including identified investments that would be the subject of the GEF Drina follow-up actions.

For citations: Sudar, S., Aleksandar, I., Cvetković, V., (2016).ENVIRONMENTAL AND SOCIAL MANAGEMENT FRAMEWORK (ESMF) FOR FOSTERING ENVIRONEMTNAL PROTECTION AND SECURITY IN DRINA RIVER BASIN RIPARIAN COUNTRIES. Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.

Theoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens - Establishing proposal variables"

Design/methodology/approach: The paper seeks to answer to the fundamental question about the Natural disasters and their unimpeded existence no matter the preferences of Man, their characteristics, some theoretical observations about the consequences from the Natural disasters, the suitable models for Natural Disaster Management, and, in the end, the Model for measuring the Resilience of the Community according to the place is presented. The paper is divided into 6 parts: 1. Introduction that observes the basic theoretical ground for the material in the paper. Then comes the four major parts: 2. About Natural disasters; 3. Consequences from Natural disasters; 4. Natural disasters Management; 5. Some considerations about determination on the Variables for measuring the resilience based on the location; 6. The model for measuring the resilience according to place; and 5. Final observations and recommendations. The paper is based on qualitative approach. Namely, based on Literature review the Authors had made the overview of the theoretical findings related to the basic questions and the conceptual determination of the meaning on Natural disasters, the consequences that they made, their management, and the proposed variables for measuring the resilience based on cited model, but also express their own concrete suggestions for amending this model. 

Findings: Scientific review of the knowledge related to Natural disasters and the proposal of an amended model for determining variables for measuring resilience of the communities according to place. 

Research limitations/implications: The presented model for determination of the resilience of the communities according to place should be implemented designing a questionnaire and a conducted survey. Not having practical data in this manner represents research limitation. However, this proposal should open a debate in order to formulate model that will be the most applicable in the contemporary societies (at least on regional level). 

Key words: Natural disaster; Community; Resilience; Sustainability.

For citations: Aleksandar, I., Cvetković, V., & Sudar, S. (2016). ​T​​heoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens - Establishing proposal variables". Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.

Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Natural Disasters

The aim of quantitative research is to examine the influence of income level on the citizen preparedness for response to a natural disaster caused by flood in the Republic of Serbia. Bearing in mind all local communities in Serbia where occurred or there is a high risk of flood occurrence, nineteen of 150 municipalities and 23 cities and the city of Belgrade were randomly chosen. In selected communities the research was performed in those areas that were most affected in relation to the water level or potential risk. The survey applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results indicated that the citizens who had income above RSD 90,000 at the household level, in a higher percentage took preventive measures, they know what floods are and know the safety procedures. On the other hand, citizens who have income below RSD 25,000 are not yet prepared, or intend to take certain measures in the next 6 months. The originality of the research stems from the fact of unexamined influence of income level on citizen preparedness. The research results can be used when creating strategies to improve the preparedness of citizens for response. The originality of the research is reflected in the fact that Serbia has not examined the influence of income level on preparedness of citizens to respond. The results can be used when creating a strategy to improve the level of citizen preparedness for response with regard to the level of citizen incomes.
Key words: natural disasters, floods, citizens, income, preparedness for response, Serbia.

For citations: Cvetković, V. (2016). Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Natural Disasters. Vojno delo, 2016/4.

Евакуација у природним катастрофама - Evacuation in natural disaster

У монографији изнети су резултати квантитативног истраживања евакуације грађана у природним катастрофама изазваним поплавама у Републици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из деветнаест локалних заједница у Србији. Овом приликом хтели бисмо да им се од срца захвалимо на времену које су одвојили за спровођење анкетног испитивања, као и на исказаном стрпљењу. Истраживање евакуације грађана у природним катастрофама део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“ др Владимира М. Цветковића одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

За квалитет монографије аутори посебну захвалност дугују рецензентима: проф. др Владимиру Јаковљевићу, проф. др Драгану Млађану и проф. др Славољубу Драгићевићу. 

1. Сажетак

Moнографија представља резултат квантитативног истраживања о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама (у даљем тексту: природне катастрофе). Предмет рада огледа се у испитивању перцепције грађана о пристанку на евакуацију и начину њеног спровођења, са посебним освртом на познавање праваца кретања (путева) и оближњих зборних места, места прихвата и рејона размештаја за потребе евакуације. Поред тога, аутори испитују и утицај демографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи и родитељство), социо-економских (запосленост, висина прихода, брачни статус, регулисаност војне обавезе и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких карактеристика (страх, претходно искуство, перцепција ризика, мотивисаност и ниво религиозности) грађана на споменуте димензије евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама. 

За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом искуствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум, односно популација, који су чинили сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догодила поплава, или постоји ризик да се догоди. Из тако добијеног стратума, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 154 у којима је индикована угроженост или потенцијална угроженост од поплава. Истраживањем су обухваћене следеће локалне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице. 

За реализацију анкетног испитивања одабрана је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Том приликом прикупљени су подаци о различитим димензијама евакуације, као и о демографским, социо-економским и психолошким карактеристикама грађана. Сређени, класификовани и обрађени подаци анализирани су коришћењем више техника: одређивање учесталости одређеног одговора у укупној маси одговора испитаника, одређивање процента учешћа одређеног одговора у укупној маси одговора и Хи-квадрат тестом независности (χ2) утврђивале су се статистички значајне разлике између група које су се поредиле, или су се утврђивале статистички значајне везе између појединих одговора. Поред тога, коришћена је једнофакторска анализа варијансе и Т-тест независних узорака.

С обзиром на искуства Републике Србије у погледу потешкоћа током спровођења евакуације грађана из поплављених подручја, може се рећи да монографија има оригиналан научни и друштвени значај. Узимајући у обзир квантитет и квалитет структуре узорка, резултати представљени у овом раду могу се генерализовати на целокупну популацију становништва. Са друге стране, остављајући по страни уложени труд и обимне резултате изнете у монографији, велики број истраживачких питања из области евакуације остаје да се проблематизује. Резултати истраживања могу имати озбиљне импликације на унапређење спровођења евакуације у природним катастрофама изазваним поплавама. Као такви, свакако ће представљати и основни корпус сазнања у будућим истраживањима о евакуацији грађана у природним катастрофама изазваним поплавама.

Кључне речи:
1. безбедност
2. природне катастрофе
3. грађани
4. евакуација
5. пристанак на евакуацију
6. познавање праваца кретања
7. познавање зборних места
8. демографски фактори
9. социо-економски фактори
10. психолошки фактори

За цитирање: Цветковић, В., Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.

2. Abstract

The monograph is the result of a quantitative survey on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods (hereinafter referred to as natural disasters). The aim of the monograph is to test citizens’ perceptions on consent and a method of evacuation with special emphasis on familiarity with directions of movement (routes) and nearby gathering points, acceptance places and areas of deployment for the purposes of evacuation. In addition, the authors examine the impact of demographic (gender, age, level of education, success in high school and parenthood), socio-economic (employment, income level, marital status, military duty and distance from house/apartment), and psychological characteristics (fear, previous experience, risk perception, motivation, and level of religiosity) of citizens on the aforementioned dimensions of evacuation in natural disasters caused by floods.
For the purposes of the survey, we randomly selected 19 communities of 150 municipalities, 23 cities and the City of Belgrade where a flood occurred or there is a risk of flooding. It is significant to note that empirical survey covered urban and rural communities in different parts of Serbia: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Batočina, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac and Užice. The survey was carried out by application of interviewing strategy in households with the use of a multi-stage random sample. On this occasion, data were collected on different aspects of the evacuation and also on demographic, socio-economic and psychological characteristics of citizens. Arranged, classified and processed data were analyzed using several techniques: calculation of the frequency of certain responses in total number of answers, calculation of the percentage of specific responses in total number of responses and using Chi-squared test of independence (χ2) we found statistically significant differences between compared groups or statistically significant relationship between some responses. In addition, we used the One-way analysis of variance (ANOVA) and the Independent samples T-test.
Given the experience of the Republic of Serbia regarding the present difficulties in the implementation of the evacuation of citizens from flooded areas, it can be said that the monograph has original scientific and social significance. Taking into account the quantity and quality of the structure of the sample, the results presented in the monograph can be generalized to the entire population. On the other hand, leaving aside the effort and extensive results presented in the monograph, a number of survey questions regarding evacuation need to be problematized. The survey results can have serious implications for an improved implementation of evacuation in natural disasters caused by flooding. As such, they will present the basic corpus of knowledge in future studies on the evacuation of citizens in natural disasters caused by floods.

Key words:
1. security
2. natural disasters
3. citizens
4. evacuation
5. consent to be evacuated
6. familiarity with directions of evacuation
7. awareness of nearby gathering points
8. demographic factors
9. socio-economic factors
10. psychological factors

Осигурање од последица поплава у Србији

Број и озбиљност последица природних катастрофа у свету и Србији, сваким даном се све више повећава. У појединим земљама већ постоји обавезно осигурање од последица поплава, док је у Србији то још у зачетку.

У истраживању спроведеном у склопу докторске дисертације ,,Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији“ Цветковић Владимира, утврђено је да само 8% испитаника поседује осигурање од последица поплава, док 86,6% не поседује (табела 1). Са друге стране, резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al., 2007: 112) показују да је међу испитаницима који су доживели последице поплаве 84% осигурало своје домаћинство, док 3,9% није. Са друге стране, међу испитаницима који нису доживели поплаве, 59,8% осигурало је своје домаћинство за разлику од 8,3% који нису то учинили.

Табела 1. Преглед одговора на питање: ,,Да ли је ваша кућа или стан осигурана од последица поплава?“

	Фреквенција	Проценти (%)
Да	200	8,0
Не	2166	86,6
Укупно	2366	94,6

Полазећи од истраживачког питања да ли постоји разлика у доношењу одлуке o коришћењу осигурања од последица поплава између жена и мушкараца испитана је повезаност пола и коришћења осигурања. Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између пола и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између пола испитаника и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,124 – средњи утицај) (табела 3). Од укупно 2500 испитаника којима је постављено питање ,,Да ли бисте се осигурали кућу/стан од последица поплаве“ 29,9% испитаника би осигурало, 20,3% не би и 25% не зна (табела 2). Преостали број испитаника није дао одговор на постављено питање. Надаље, судећи према добијеним резултатима, од 734 испитаника који би се осигурали од последица поплава, мушкарци (54,2%) би се у много већем проценту осигурали у односу на жене (45,8%).

Табела 2. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и осигурања куће/стана

		Осигурање куће/стана
		Да	Не	Не знам
Мушки	Фреквенција	398	218	284
	Пол (%)	32,4	17,8	23,1
	Осигурање (%)	54,2	43,8	46,3
Женски	Фреквенција	336	280	330
	Осигурање (%)	27,3	22,8	26,9
	Перцепција(%)	45,8	56,2	53,7
Укупно	Фреквенција	734	498	614
	Осигурање(%)	29,9	20,3	25,0
	Перцепција(%)	100,0	100,0	100,0

Табела 3. Резултати Хи-квадрат теста независности (x²) пола и осигурања куће/стана

	Value	df	Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square	36,258a	2	,000
Likelihood Ratio	36,499	2	,000
Linear-by-Linear Association	4,635	1	,031
N of Valid Cases	2366

Symmetric Measures
		Value	Approx. Sig.
Nominal by Nominal	Phi	,124	,000
	Cramer's V	,124	,000
N of Valid Cases		2366

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.